Шта је за нас срећа?
Људи једни другима желе срећу у разним приликама, за Нову Годину на пример, али шта је срећа? Како је неко може дефинисати? Наместо прешироког и непрецизног појма срећа, Јеванђеље и живот у Христу нуде нам радост која није ништа друго до љубав Христова која вавек остаје у човеку, само ако човек то и жели.
Прича из београдског трамваја
Иза наше привидне спољашње побожности пречесто се крије незаитересованост, отупелост и неосетљивост за друге људе. Пречесто нисмо кадри да у њима препознамо самога Христа, те тако пропуштамо прилику да у малим доброчинствима учињеним малим људима, остваримо јеванђелску заповест. Стајање на Литургији и читање из молитвеника није довољно да би се Христос вером уселио у наша срца.
Хришћанин никада није сам
Постоји велика група људи, који себе сматрају верујућима, а при том налазе све могуће разлоге да не би ишли у Цркву. Да ли је могуће бити хришћанин и при томе не ићи у Цркву?!
Немилосрдно убијање ”милосрђем” (2)
У земљама гдје је еутаназија озакоњена, болесни људи неће у болнице, или, ако већ морају да иду, траже гаранције да неће бити подвргнути ”милосрдној” смрти. Истакнути борац против ове свјетске пошасти, Алекс Шаденберг, свједочи како му се са свих страна обраћају болесници и жале се да их медицинско особље, индиректно и директно, присиљава да прекрате свој живот. Шта им све не говоре и какве разлоге за еутаназију не наводе. Један од њих, Канађанин, престрашен је - јер се његовог живота тиче - да канадски закони, очигледно устријемљени против живота, дефиницију ”права на смрт” не прошире на обавезу на смрт.
Немилосрдно убијање ”милосрђем” (1)
Када се злочин озакони то представља сигурни знак приближавања тоталног зла. Са убијањем немоћних, неизлечивих, прешло се на смакнуће хронично болесних, и, полако, на убијање остарјелих. Ускоро по том и деца, невина и немоћна, дошла су на ред. У Белгији су изгласали закон којим се укида старосна граница. Прво дијете, жртва тог нељудског закона, пало је 2016. године...
Животно позвање
Tалентован човек истовремено мора бити и неуморан радник. „Други су достојни одмора, али не и ја“, смирено расуђује овај. И што се он више труди, шлифује, полира, додаје бљесак и сјај драгом камену сопствене душе – тим више Господ увесељава слугу Својега радошћу, награђује га спокојем и мирном савешћу. Ако људи и хвале хришћанина који их је обасуо доброчинствима, смирио, утешио, просветио, он за њих одавно има спреман одговор који се састоји само од две кратке, душевне речи: „Хвала Богу!“ Чини ми се да гесло сваког човека ствараоца мора да постане стих из псалма Давидова: „Не нама, Господе, не нама, већ имену Твоме дај славу!“
Послушање духовнику и лична одговорност
Честа је заблуда да сваки благослов или одговор духовника на неко наше питање представља глас самога Бога тј. да чим је духовник неку нашу намеру, благословио или нам нешто препоручио – да је то обавезно и Божија Воља за нас. Господ не жели да ми будемо лутке на концу које ће своју драгоцену слободну вољу предати било коме у руке, па и духовнику и онда без икакве потребе за расуђивањем и духовним сазревањем ићи кроз живот испуњавајући туђе инструкције.
Брак је заједница мушкарца и жене
Хомосексуализација цивилизације која се увелико остварује пред нашим очима, у свом посведневном наступу у јавности држи се става да је брак могућ и међу припадницима истог пола. Овај став има за циљ да пољуља и разори не само институцију брака већ и породице као основне људске заједнице.
Пустошење душа
Главну опасност по човека, па и по цео један народ, не представља спољашњи непријатељ, већ оно што се дешава у његовој души. Није страшан отворени напад непријатеља. Страшнија је, хиљаду пута је погубнија духовна смутња. Данас око нас има врло много искушења, врло много погубне насладе. И управо ова наслада нас чини слабима, она уништава духовну будност, духовне и стваралачке снаге.
Завештање Стефана Немање
Речи Стефана Немање - оца Симеона, изговорене на самртној постељи, које је записао његов намлађи син Растко - Свети Сава: Чувајте, чедо моје мило, језик као земљу. Реч се може изгубити као град, као земља, као душа. А шта је народ изгуби ли језик, земљу, душу?
Смисао хришћанског страдања
Прогон хришћана и геноцид над њима, широм свијета, гори је данас него икада у новијој историји”, коментарише Њусвик, 16. фебруара 2019 године, извјештај римокатоличке организације ”Помоћ Цркви у невољи”. Западне владе не чине довољно да се овај прогон хришћана заустави. “Крст носити нама је суђено“; зато, каа се Крстом осењујемо и када Крст целивамо, ми показујемо да примамо и његово назначење – страдање.
Од страсти до злочина
Догађај посечења Светог Јована Крститеља представља како у историји човечанства тако и у историји спасења људског рода, збитије које нам открива сву суштину и начин злоупотребе људских слабости које, у крајњем степену, доводе до злочина. Уједно, овај догађај открива нам и пут којим човек преваљује од страсти до сопствене смрти.
Како решавати дечје проблеме
Често се многи родитељи чуде одакле се код њиховог сина или кћерке појављују проблеми. На пример, дете је сувише немирно, ћудљиво, агресивно, лоше учи, изостаје с наставе, долази у сукоб с наставницима и укућанима, сувише је узнемирено, стидљиво, спопадају га свакојаки страхови и тако даље. Све су то различити симптоми дечијих проблема с којима родитељи морају да се суочавају. Само незнатан део тих симптома могу бити тешкоће самог детета у чистом облику. Већина њих су проблеми породице у којој дете живи.
Проблеми у браку
Уколико имате непремостивих проблема у браку, а одлучите да сачувате Ваш брак, треба да се смирите “до земље”, иначе ћете постати хистерични и неуротични. Уколико немате довољно снаге за тај подвиг и да се Ваш брак може претворити у узајамно мучење, боље је да се разведете док још немате деце. Треба да се обратите надлежном архијереју који зна Ваш живот и Вашу породичну ситуацију, који ће саслушати обе стране, а последњу реч у решавању Вашег проблема има архијереј, а не свештеник.
Будимо трезвени у свему
Од вајкада, а поготово данас, људи се маме разноразним духовним опијатима само да би ослабила њихова пажња и скренули са Пута у беспуће. У томе се увелико и успело, можемо слободно рећи, да је премало оних код којих није. Но, најефикаснији духовни опијат јесте поверење у самога себе, које у човеку врло вешто буди непријатељ нашег спасења.
Вера је додир
Шта вера није? Вера није интелектуално знање, ни повремено религиозно осећање, које настаје и нестаје. Шта је вера? Вера је поверење, лични однос. Вера је дар Божији. Вера је живот, ја - ти однос. Вера је додир, сусрет са Христом, поверење у Христа.
Гадаринци
Савремени гадаринци се ни у чему не разликују од оних описаних у Јеванђељу. Нису то хулитељи и богоборци већ обични људи који, додуше, материјалну корист стављају испред свега. Има их свуда – у министарствима, на власти, они живе поред нас у комшилуку, у улазу, то су често наши најближи: мајка, отац, браћа. Кажу нам: па видиш да живимо нормално, нисмо грешници, нисмо лопови, нисмо убице, нисмо прељубочинци, зато не треба да нам причаш о Христу.
Хришћанима и горе предстоји…
Од рођења Цркве Христове, не престају прогони Хришћана. Сва историја од крсне смрти и васкрсења Господа нашег Исуса Христа заливена је крвљу хришћана и то траје до данас. Како ствари стоје, страдања нам тек предстоје. До краја историје остаће истините речи Господа: ”И побиће вас, и сви ће вас народи омрзнути због имена мога.” (Мт. 24, 9). ”И пред старјешине и цареве изводиће вас мене ради”. (Мт. 10, 18) Али, ”Ко претрпи до краја, тај ће се спасти.” (Мт. 24, 13)
Да ли је Марија Магдалина била грешница?
Скоро да и нема човека који на помен имена свете Марије Магдалине неће видети окорелу грешницу огрезлу о најгнуснији грех. Такав утисак плод је информација које су о њој из давнина допрле из крила католичког хришћанства. И не само то. Разноврсне саблажњиве бајке колају о њеном односу са Христом, што је послужило и неким синеастима да режирају филмове на ову тему. А шта је у свему томе истина? Да ли је света Марија Магдалина заиста била грешница? У Новом Завету нема ни једне речи која би то потврђивала!
Закон привлачности
Бог је личност и сав живот свих људи проткан је (не)чињењима, која у основи нису ништа друго него лични однос према Њему, било да смо тога свесни или несвесни. Свестан однос према Богу и чињење у том духу тражи од човека и његово лично учешће. Далеко је лакше ствари пренети на терен општег, а Бога и све оно што се тиче Њега, заменити некаквим универзалним законом. Такав је закон безличан и обавезно делује по аутоматизму…