Некако је у природи човека (а ни хришћани ту нису изузетак) да осуђују оне који се истичу у друштву, било своји положајем, влашћу, угледом или имањем. Притом и не помишљају да управо тај кога они осуђују на основу спољашњих признака, може бити неупоредиво ближи Христу него они који осуђују.
Болест је једно од средстава које нас призива духовном преображењу. У питању је својеврсна егзистенцијална криза. Нама се даје пауза. На неки тренутак лишени смо могућности активног социјалног живота. Одређени део времена морамо да останемо насамо са собом, понекада издржимо снажан физички бол, понекада просто немоћ.
У уторак, 19. новембра у 19 часова, у парохијском дому Храма Светог Саве у Београду, биће премијерно приказан документарно играни филм ''Свети Мардарије – владика без адресе'' у продукцији ''Пријатељ Божији'' Фондације.
Наука спада у ред најдинамичнијих производа људскога духа. Она је у непрестаном кретању и никада не стоји у месту. Истовремено, ни њен однос према Богу, Творцу свега видљивог и невидљивог, не представља једном за свагда одређен став. Најновији аргументи у корист постојања Бога појавили су се на крајње неочекиваном месту – изнела их је сама наука!
Недавно је и медицина потврдила да не постоје само соматске и само психичке болести, већ да је свака болест мешавина психосоматских узрока који своје утемељење обично имају у мозгу, дакле у мислима.
Реч „виртуелан“ се у потпуности одомаћила у нашем свакодневном говору и у наше животе ушла је са компјутерском технологијом и интернетом. А шта би, заправо, требало да значи ова реч? Виртуелни значи умишљени, а умишљање је – уображавање. Уображење је сфера делатности духова злобе и у својој суштини она је – лаж.
У залеђини Тисе, на бачким атарима, налази се место Чурлак. Наслоњена на Мртву Тису, с једним од највећих црквених звоника на Балкану, с крвавим белегом јер су фашисти 1942. године под лед бацили хиљаду мештана и некада позната по ветрењачама, ова варош одише лепотом. Јасно је да је реч о Чуругу, где је управо одрастао наш данашњи саговорник. Нови Сад познаје од малена, на Kлиси је укорењен већ три деценије, а поред својих парохијана, брине и о штићеницима "Земље живих" који су овисници од дроге, алкохола, коцке, па и видео игрица и различитих асоцијалних понашања, али и о затвореницима.
Герман Титов био је први космонаут који је у свемиру боравио дуже од 24 сата. По његовом повратку људи су очекивали да чују нешто спектакуларно, међутим, он је узбуђено изјавио: „Оно што је оставило најјачи утисак на мене јесте да је Земља тако мала“. Овај текст, наравно, није о Герману већ о једном другачијем погледу који нас приморава да свет погледамо другачијим очима.
На празник Свете Петке, која је и заштитница деце која болују и мајки чија деца подносе тешке патње, приносимо воштаницу од речи за јагње Божије, многострадално и чисто, 12-годишњег Деспота Лазића, који је носио на себи ране Христове, од првог до последњег дана свога живота, а недавно се преселио у Царство небеско.
Још једно премијерно приказивање документарно-играног филма „Свети Мардарије – владика без адресе” у продукцији „Пријатељ Божији” Фондације, биће одржано у Чачку.
Економску кризу најпре приметимо кроз недостатак средстава за живот. Круна ове кризе долази са глађу. Оно, међутим, што не видимо јесу узроци који до глади доводе. А сви они могу се сместити у један једини - духовни!
Културна манифестација под називом„Филмско бдење душе“ која се већ тринаести пут одржава у Сремским Карловцима од 24. до 27. октобра, ове године уврстила је у репертоар ван конкуренције и три филма из Продукције „Пријатељ Божији“. Организатори су Удружење филмских и телевизијских радника Војводине и београдско продуцентско предузеће „Фикс Фокус“.
Православна психологија представља поље сусрета вере и науке што је првенствено на корист самим људима који се суочавају са животним проблемима и који траже помоћ православног психолога. Православни психолог није тај који може да реши нечији проблем, да излечи човека, већ је улога православног психолога да човека упути да се на правилан начин окрене Богу. О томе са православним психологом Сањом Станковић.
Људи једни другима желе срећу у разним приликама, за Нову Годину на пример, али шта је срећа? Како је неко може дефинисати? Наместо прешироког и непрецизног појма срећа, Јеванђеље и живот у Христу нуде нам радост која није ништа друго до љубав Христова која вавек остаје у човеку, само ако човек то и жели.
Иза наше привидне спољашње побожности пречесто се крије незаитересованост, отупелост и неосетљивост за друге људе. Пречесто нисмо кадри да у њима препознамо самога Христа, те тако пропуштамо прилику да у малим доброчинствима учињеним малим људима, остваримо јеванђелску заповест. Стајање на Литургији и читање из молитвеника није довољно да би се Христос вером уселио у наша срца.
Постоји велика група људи, који себе сматрају верујућима, а при том налазе све могуће разлоге да не би ишли у Цркву. Да ли је могуће бити хришћанин и при томе не ићи у Цркву?!
У земљама гдје је еутаназија озакоњена, болесни људи неће у болнице, или, ако већ морају да иду, траже гаранције да неће бити подвргнути ”милосрдној” смрти. Истакнути борац против ове свјетске пошасти, Алекс Шаденберг, свједочи како му се са свих страна обраћају болесници и жале се да их медицинско особље, индиректно и директно, присиљава да прекрате свој живот. Шта им све не говоре и какве разлоге за еутаназију не наводе. Један од њих, Канађанин, престрашен је - јер се његовог живота тиче - да канадски закони, очигледно устријемљени против живота, дефиницију ”права на смрт” не прошире на обавезу на смрт.
Када се злочин озакони то представља сигурни знак приближавања тоталног зла. Са убијањем немоћних, неизлечивих, прешло се на смакнуће хронично болесних, и, полако, на убијање остарјелих. Ускоро по том и деца, невина и немоћна, дошла су на ред. У Белгији су изгласали закон којим се укида старосна граница. Прво дијете, жртва тог нељудског закона, пало је 2016. године...
Tалентован човек истовремено мора бити и неуморан радник. „Други су достојни одмора, али не и ја“, смирено расуђује овај. И што се он више труди, шлифује, полира, додаје бљесак и сјај драгом камену сопствене душе – тим више Господ увесељава слугу Својега радошћу, награђује га спокојем и мирном савешћу. Ако људи и хвале хришћанина који их је обасуо доброчинствима, смирио, утешио, просветио, он за њих одавно има спреман одговор који се састоји само од две кратке, душевне речи: „Хвала Богу!“ Чини ми се да гесло сваког човека ствараоца мора да постане стих из псалма Давидова: „Не нама, Господе, не нама, већ имену Твоме дај славу!“
Икона Пресвете Богородице у Храму Светога Јована Владимира у Бару почела је да мироточи, сазнаје и фотографијама документује портал Српско уједињење.