Да ли Бог има план за сваког од нас?
Створивши човека по свом лику и подобију, Бог га је обдарио задивљујућим даром – слободом избора између добра и зла. А где је слобода, не може бити планова: немогуће је планирати понашање другог ако је слободан. Дакле, иако је Бог знао апсолутно све о сваком од нас и пре стварања света, Он нема никакав идеалан план за сваког од нас, него нам је припремио нешто немерљиво боље – живи однос са Њим који се не прекида ни на тренутак, ма шта нам се дешавало и ма како користили своју слободу.
Зло не треба памтити
Понекад прођу и године, али старе увреде нас једнако не напуштају, цепајући наша срца... Могло би се помислити да је то природна људска особина, али колико је она природна са хришћанске тачке гледишта? Шта у ствари човек треба да памти, пролазећи кроз тешка искушења и невоље које нам често Бог шаље на нашем животном путу?
Није свака борба наша
Ако хоћемо да живимо као победници, потребно је бити веома селективан према томе чему ћете посветити време и пажњу. Морамо знати које мисли треба да игноришемо, које коментаре и, уз све поштовање сваког, морамо знати и које људе је потребно избегавати.
Значење и суштина молитве
Скоро да нема духовне теме о којој се кроз историју Цркве није више говорило него што је то молитва. Већ сама чињеница да је о њој изречено и написано толико речи, сведочи да молитва и јесте суштина и смисао хришћанског начина постојања. Осим тога, молитва не сведочи само и једино о односу човека према Богу; она још и више сведочи о односу Бога према свом најљубљенијем бићу – човеку.
Извор смирености
Покајање је обнова крштења. Покајање је завет са Богом да ће се водити један нови живот. Покајање је извор смирености. Покајање је неопозиво одрицање од сваке жеље за телесним добрима. Покајање је самосудна мисао и брига о себи без бриге о спољним стварима. Покајање је кћер наде, и порицање безнадежности.
Шта после крштења?
Жалосна је чињеница да огромна већина у нашем народу, који себе сматра православним хришћанима, у светој Тајни Крштења не види никакво тајинство вере и суштински нови почетак живота. Остаје се у домену некаквих обичаја који имају сасвим другачији смисао, а пречесто и пагански.
Венци и даће
Иако смо већ два миленијума крштени и тиме, како се каже у стихири на крштењу „у Христа обучени“, нажалост, још увек нисмо у стању да одолимо старим паганским навикама. Ово је особито видљиво приликом сахрана упокојених. Зато, свака опомена, ма колико пута поновљена, има увек додатну снагу подсећања и призив на достојанствено хришћанско понашање.
Прво погледајте како је Христос поступио
Неки кажу: „Никоме нисам згрешио“. Али, Бог вас неће питати да ли сте некоме нанели неправду, већ када су вама нанели неправду, како сте узвратили. Пре него што било шта учините, погледајте како је Христос поступио. И пре него што реагујете на нешто што су вам учинили, погледајте како је Христос реаговао.
Без Христа нема спасења
Aко је спасење могуће без Христа, онда следи да је оно било могуће и пре Христа, а ако је тако, зашто је Он онда долазио на земљу људима, и због њих и у смрт пошао? Зашто је рекао да је дошао „спасе изгубљено“ (Лк. 19:10)? Зашто је Господ наш Исус Христос рекао Својим светим ученицима: „Који повјерује и крсти се биће спасен, а који не вјерује биће осуђен“ (Мк. 16:16).
Вера која види
Човек толико често заборавља своје достојанство, бива ситничав, постаје недостојан и самог себе, а да не говоримо о његовом божанском призвању. А, Бог га не оставља. Целокупна историја човечанства говори о томе како човек осећа тајну Божију и како у овој тајни, кроз њу, у дубинама ове тајне, налази самог себе, налази своју величину, налази образ или одраз оног човека какав треба да постане на крају.
Три личне приче о чудотворној сили крста
Христос је својој Цркви дао непобедиво оружје и моћну заштиту за одбрану вере, и избављање од свих замки ђавољих. Ово су примери колико је Крст страшно и снажно знамење према свима видљивим и невидљивим непријатељима, чувар од свих превара, заседа и напада ђаволских.
Господња је земља
Као што сваки власник може располагати својим власништвом по сопственом нахођењу, тако и Господ, Творац и Власник свега видљивог и невидљивог чини. Но, никако безусловно и без смисла. Према заслугама народа Он даје једном народу земљу или је од њега одузима. Зашто Господ узима земљу од једних и даје је другима? Само за један разлог: због греха народа чија је земља била. Зар ово није довољно да се, као народ, замислимо над нашим Косовом и Метохијом.
Шта је то Суд Божији?
Љубав је Огањ. Свако ко воли то зна. Бог је Љубав, дакле Бог је Огањ. И у дан Последњег Суда сви ће се састати са Огњем Божијим. И у чијим срцима пламти љубав према Богу, они ће се обрадовати. Ако је у њима лед мржње према Богу, тим људима ће бити страшно, зато што у њих продире Огањ Љубави и Истине Божије, коју су они целог живота мрзели. За једне огањ је рај, за друге је пакао.
Вера родитељска и љубав Божија
За многе људе деца су највећа вредност живота и нема тога што не би учинили да би свом детету угодили. Поготово се жртвује све када, не дај Боже, дете оболи и када му запрети смртни исход. Тада престају сви рационални обзири и људи се селе у област вере, наде, ишчекивања онога што се коси са логиком и реалношћу. Неретко, тако и бива да њихова вера и љубав Божија доведу до жељеног исхода. Неки то називају и – чудо!
Када би смо били Божији
Архимандрит Андреј (Конанос): „Ако би ми били Божији, истински такви као што је Бог, ми бисмо придобијали људе, мењали бисмо њихове животе! А сада, чим нас спазе, прелазе на другу страну улице, осећају према нама унутрашњу одбојност”.
Чинити добро Бога ради
Добро које људи чине једни другима, најчешће је мотивисано сопственом коришћу. Тако је то у палом свету. Али, хришћански начин постојања надилази овај свет и требало би да покретач добра код хришћанина буде сасвим другачији. Добро треба чинити не да би се угодило себи или другима, него пре свих – Богу. Не да би те људи видели и хвалили. Деси ли се то, примио си плату своју, од Бога нема шта да очекујеш.
Дубина преваре
Што се више човек пење духовном лествицом умножавајући своје подвиге, то је већа опасност од пада. Много је примера, о којима сведочи светоотачка литература, да су подвижници допадали таквих обмана које су сав њихов подвиг бацале у понор. Међу њима не мали број је духовну обману платио својом крвљу и животом.
Да познамо суштину живота
Сваки православни хришћанин неизоставно мора знати суштину живота ако жели да буде спасен. А то је покајање. Господ нам је обећао да ће нам опростити ако се покајемо данас и одмах. Али, Господ нам није обећао да ћемо доживети сутрашњи дан!
Реч "извини" у нашим животима
Ако осећате да се ваш породични живот не развија онако како бисте желели, онда се запитајте ко је крив за ово? Застаните и размислите, да ли сте данас изговорили ту чудесну реч која садржи благослов Оца нашег Небеског?
Равнодушност је последица безверја
Равнодушни однос према блиским људима, незаинтересованост за туђу невољу, апатија као уобичајено стање душе… то је готово постало норма. Зашто је равнодушност тако распрострањена данас? Шта да се ради ако и хришћанин осећа неку умртвљеност душе? Како да духовни пастир не постане сличан свештенику из приче о добром Самарићанину? За одговоре на ова и многа друга питања дошли смо искусном духовнику – старцу схиархимандриту Илијану (Ноздрину).