Потребно је имати вјеру да је Господ наш - Исцјелитељ и да је Њему заиста све могуће. Вјерујеш ли да могу то учинити? - пита Он свакога од нас. И, кад поштено погледамо у своје молитве, примјетићемо, браћо и сестре, да ми заправо уопште не вјерујемо. Али ако живимо вером, ходимо њоме, мислимо, желимо, онда ће и нама све бити могуће.
Као да ово време није довољно тешко бреме чак и за духовно настројене људе. Поплављени смо чудним, и понекад ненормалним појмовима и обрасцима сексуалности. Живимо у култури повећаног „унисекс“ изопачења, и неморала – на послу, код куће, понекад чак и у цркви. Како се снаћи и (по)остати хришћанин?
Без саборности нема спасења, а једину истинску саборност, на овом свету, пружа Црква Христова. Ипак, младић који је био редован верник, једног дана је напустио цркву. Мислио је да му је заједништво са другим хришћанима непотребно и да може сам да пронађе спас. Ово је прича о томе како се вратио у цркву, а смисао заједништва пронашао у пламену ватре.
Једна од емоционално најтежих тема јесте смрт нерођеног детета. Овде није реч о деци која су убијена абортусом, већ о деци чије су рођење будући родитељи веома очекивали и желели, међутим, смрт се догодила пре њиховог рођења из разлога који нису зависили од самих родитеља. Уобичајени назив за ову врсту догађаја је – спонтани побачај.
Након успешне операције дечака из Грчке у Немачкој, лекари су питали његове родитеље зашто су дошли у Немачку, када су имали тако изузетног специјалисту са собом. Родитељи су били збуњени, јер нико није дошао са њима. Међутим, на операционом листу поред потписа дечакових родитеља и потписа хирурга, последњи у низу је био потпис написан на руском: „Архиепископ Лука“.
Овај човек, кога наша Црква данас прославља, провео је у пећини 91 годину. А његов живот је важан подсетник за све нас...
За време комунистичких пустошења цркава у Грузији, један од учесника ових злодела је са зида скинуо икону пресвете Богородице и спремао се да је баци у ватру. Али одједном је свето миро, као сузе, почело да струји из очију Пречисте Богородице. Николоз је вриснуо и истрчао, плачући: „Икона је почела да ми плаче и говори! Тешко мени, јадном човеку, и свима онима који скрнаве дом Божји!"
Наш први књижевник и просветитељ, Свети Сава, све своје списе саставио је на ћириличном писму, а ти списи су велико сведочанство наше вере, историје и културе. А они Срби који су се одрицали у прошлости свог писма, одрицали су се и свог идентитета и данас су припадници неких других народа, док се ми данас стидимо свог писма, у јавном животу, па и на друштвеним мрежама.
Сваке године на светосавским академијама слушамо више-мање исту причу о лику Светог Саве. Знамо скоро све битне детаље из његовог живота. Знамо скоро све о њему као просветитељу, дипломати, књижевнику, духовнику и црквоградитељу. Једно, изгледа, да нам никако није допало размишљања: какав је био као човек?
Ово је прича о преобраћењу из атеизма у веру Јурија Машкова, којем се Бог открио кроз лично страдање. Прву половину свог живота је, како каже, учио, а другу седео по тамницама и политичким конц логорима ГУЛАГ-а.
Тешко је понекад и најразумнијем разумети зашто једном човеку бива овако, а другом онако: зашто се побожан мучи, а безбожан благује. Неисказано је милостив Бог наш, и допушта неправедницима оно што они желе, е да би се кад-тад досетили да је то од Бога и застидели се неправде своје, и поправили. Он чека да се залутали сам врати на прав пут. Гледа и ћути. Чека и не доцни. Чудан је у мудрости, пречудан у милости Својој...
Чудотворна икона Мајке Божије, "Умекшање злих срца" стигла је данас у Србију. Изложена је у руској цркви Свете Тројице у Београду, где ће бити и сутра, а након тога иде за Петроварадин (26. 01.) и манастир Свете Меланије Римљанке у Епархији банатској (28. 01.).
Свети синод у Константинопољу саопштио је на свом јучерашњем заседању да Црква не дозвољава својим члановима да склапају истополне заједнице. Ипак, контроверза око хомосексуалних бракова и усвајања, који тренутно бесне у Грчкој, појачава се због намере владе да легализују геј бракове и њихово усвајање деце, без обзира на глас Цркве.
Нема дрвета без гране нити човека без мане – каже стара пословица. Оно што је, пак, карактеристично за огромну већину људи јесте изрицање судова о људима независно од тога имамо ли за то чињенице или не. Међутим, постоји и једно друго, узвишеније сазнање – да је људско биће немерљиво веће од свих његових порока заједно, грехова и недостатака. То је оно што би требало да нам привлачи пажњу.
Господ нам бесплатно дарује Своје Пречисто Тело и Крв, који нас очишћују, лече, оживљавају и васкрсавају. Свето Причешће је Тајна која људима помаже и у безизлазним ситуацијама. Ово је прича о жени којој је Свето Причешће спасило прерано рођену бебу од неизбежне смрти.
Грчка влада је обећала да ће легализовати истополне бракове у фебруару. Сви грчки јерарси признавање истополних бракова виде само као први корак ка уништењу хришћанских вредности, тврдећи да хомосексуалност није „биолошка особина” личности; Синод ћути; народ кипи. Како се ово може завршити?
Постоји велики број пророчанстава светог Пајсија Светогорца, Козме Етолског, преподобног Авеља и многих руских светаца и стараца из ХХ века о томе да нас очекује велики рат са многим жртвама. Многи ова пророчанства повезују с догађајима који се тренутно одвијају на Блиском истоку. Ова расположења појачавају се из дана у дан и све више испуњавају нашу свакодневицу.
Како је монахињу, мати Стефаниду, у њеној почетничкој побожности, саблазнио један обичај везан за Богојављење, којег практикују људи на југу Србије и у Македонији назван „бањање крста“. Њу, која се у свом животу наслушала свакојаких чуда и помоћи Мајке Божије, догађај о којем је реч, навео је да више ништа, па ни Богојављенско „бањање крста“, не гледала истим очима. Заиста је велик Бог, обилан добротом и милосрђем!
Богојављење је још један у низу историјских догађаја који јасно и недвосмислено сведоче не само о појави Бога у телу и Његовом уласку у живот човечанства, већ открива да је Бог који се јавља Света Тројица, заједница вечне љубави Оца и Сина и Светога Духа. Осим што сведочи о Себи, очовечени Бог, Исус Христос, уједно одређује и токове предстојеће историје али и открива смисао, суштину те историје чији је крајњи исход живот у Царству Божијем.
Освећење воде има своје порекло у првим вековима хришћанства, о чему сведоче древни писани извори, као апостолске установе. Освећење воде извршава се помоћу одређених молитава, призивањем Светога Духа, као и крстоликим благосиљањем и погружењем у воду Часнога Крста, што и данас чини елементе сваког водоосвећења. То је свечани обред којем, скоро редовно, присуствује велико мноштво народа.