Све на свету има своју цену сем љубави и Божије милости. Да је љубав бесцена сведочи мноштво случајева са разних страна света међу којима и ово сведочанство о девојчици, која је својом љубављу призвала чудо Божије, како би помогла свом болесном брату.
Кроз реч човек може да подигне свој ум изнад земље, кроз реч он може у молитви да се приближи Богу, али кроз реч он може да служи и демону. Господ нам је дао реч за молитву, ради комуницирања, реч као мач против сатане, а ми смо је изврнули и уперили против себе.
Кад долазиш на Свету Литургију, немој да се оптерећујеш. Него дођи и падни слободно на руке Господње, нека те љубав Божија, непоколебљива и бесмртна, дочека И, одмори се, одмори своје срце, свој живот. Дођи слободно, узми, једи, пиј, причести се, радуј се, играј и весели се, у присуству Бога свога, Спаситеља свога. Једног који те истински воли и тражи.
Истраживање које је спроведено по одобрењу Ватикана, показало је да су западне земље преплављене све већим бројем „опседнутих“ људи. У њему се наводи да су неки егзорцисти виђали 30 до 50 случајева "опседнутисти" дневно, док се у Италији наводно изврши више од пола милиона егзорцизама годишње.
Италијанка, која је била као пилот НАТО снага учествовала у бомбардовању Србије 1999. године, уверила се да се чуда Божија често дешавају. У моменту када је требало избаци бомбу на манастир Милешева, појавио јој се лик Белог Анђела, који ју је упозорио да то не чини. Преплашена оним што је видела, вратила се у базу не обавивши свој задатак.
Ова истинита прича добро илуструје чест симптом духовне болести неких данашњих верника, који “знају” сва правила, све шта “треба - не треба”, “ваља - не ваља”. Свако држање за правила крије у себи страх, а страх увек рађа агресију према другима. Христос је, међутим, несместив у правила и идеје, Он је стваран, Он је Живот Сам. На крају, и живот је несместив у правила, а наша потреба да га под правила подводимо - извире из потребе да контролишемо друге, да њима владамо, а не да их волимо и разумемо.
Молитва је својеврстан испит, који човек полаже показујући тимe какав је заиста његов живот. Међутим, људски егоизам жели да добије награду без труда и лукави човеков разум се слаже са страстима – да превари Бога. Ово се дешава неприметно. Човек престаје да схвата да молитвене речи добијају животворну силу када се осмишљавају умом и доживљавају срцем.
Како данас да тумачимо Кнежев позив? Која је то битка пред нама? Тада, пре више од 600 година, борили смо се против највеће силе која нас је притиснула. И данас је ситуација слична. Страдали смо у неравноправној борби, али су алава царства која су нас нападала ломила на нама зубе и увек смо били несварљиви залогај силницима.
Требало би да се молимо за оне који су нас повредили, јер само жртва има право да истински опрости. Зато, када искрено узвикнемо, онако како је Христос узвикнуо на Крсту: „Оче! Опрости им јер не знају шта чине“, можемо и ми са радошћу да говоримо: „да се свети име Твоје, да буде воља Твоја, да дође Царство Твоје“ - и да Бога назовемо Оцем својим.
У условима данашњег отпадништва породица трпи најјаче ударе и сасвим сигурно носи епитет најугроженије људске заједнице. Превише је тога што утиче на разбијање породице а премало је онога што утиче на спајање њених чланова. Можда би заједничка трпеза могла бити добар начин да се расуто сабере.
Има једно благо које нас може заувек обогатити! То благо није у градовима и насељима, него на пољу које није од овога света, не на овој земљи, него на небу. То је Царство Небеско.
Улица суза нас подсећа на то колика је величина и љубав Бога према нама, који није ни свог Јединородног Сина поштедео великих и апсолутно никако заслужених мука, да би се људски род искупио кроз страдања Његовог Сина. Тиме је Господ људском роду даровао и бесмртност, подсећајући нас да је за љубав потребна жртва, да је потребан крст. Улица суза није ништа друго него живот једног хришћанина, коме Господ поручује: “Ко хоће за Мном да иде, нека понесе свој крст са собом”.
Тражите и даће вам се, говори Свето Писмо. Без Божије помоћи трпимо потпуни неуспех. Али, ако тражимо Божанску помоћ, онда нас Христос веже Својом Благодаћу и чува нас од сваке опасности. Kада човек не схвата Ко га придржава, удаљује се од Христа, a са свих страна почињу да дувају ветрови и он страда.
Јуче је у Тбилисију одржано још једно масовно крштење, са више од 1.600 деце којима је Његова Светост Патријарха Илија II постао кум. Према подацима Патријаршије, списак кумчета Предстојатеља Грузијске цркве сада је достигао је 44.000 деце.
Обично не живиш својим животом, већ животом који ти намећу други: родитељи, друштво, политичари, педагози, познаници и пријатељи. Али, постоји решење. Пронађи оно чему тежиш и спроведи то у живот! Живи дубоким стремљењима своје душе и свог срца. Ништа од тога: самоспознаја, искреност, смелост, промене, покајање - не бива без бола. Али се више нећеш вратити у јадну прошлост, већ ћеш, напротив, почети да живиш у дивној будућности.
Један од најстрашнијих, а тако уобичајених и неприметљивих грехова које чинимо свакодневно, јесте оговарање. Оно не само да наноси штету појединцу, већ изазива немир и на друштвеном плану.
Не постоји само једна дефиниција брака. Има их више и свака у центар ставља неки аспект заједничког живота и односа међу супружницима. Међутим, човек би требало да зна које је његово место у брачној заједници, тој заједници љубави, која треба да буде заједница благослова. Ту нема места партнерским односима. Ту је муж поверен љубави жене и жена је поверена љубави мужа.
Сва божанства свих религија на овој нашој планети уствари су само разноврсна уобличења и преображења двају божанстава: човекобога и Богочовека. Вековима се Европа мучи да реши „проклети проблем“ човечије личности, и никако не успева. Јер га увек решава човеком и човекобогом, а не Богочовеком. Достојевског је страшно мучио идејни и морални хаос Европе; дуго му је тражио узрок, и најзад га пронашао у – римокатолицизму.
Све што је икада ико постигао у животу није његово постигнуће и успех. Јер, буквално све што имамо, дато нам је рођењем као дар од Бога. Зато не одбацујмо драгоцени дар овог живота, него га употребимо добро, употребимо га за Бога, а Он ће нам дати и све остало што нам је потребно.
Православље носи у себи једину силу која може да се супротстави светском злу, светлост коју западни свет није схватио и коју је одбацио. Зато Православље, у коме је истина Христос, које увек поседује пуноту Духа Светог и чији су критеријуми вере чврсти и непромењиви, представља највише служење човечанству: чувајући Таворску светлост, оно једино открива пут ка стицању ове светлости и пут ка спасењу.