Када се наше хришћанство своди на спољашњост смиравамо се: наилазимо на неку реч, умну, мудру реч свештеника, та реч нас подржава и нама је то врло важно, али то није довољно. Нама је потребна реч која ће ући у наше срце, потребан нам је такав сусрет, после којег више не можемо грешити, зато што ће нам то бити немогуће.
И ове године тајанствене змије се појавиле су се у селима Маркопуло и Агринија где се налазе капеле посвећене Успењу Пресвете Богородице.
Данашњи човек, чини се, више него икад, налази се у ћорсокаку. Статистика сведочи да сваки десети пати од депресије. Нико од људи који пате од ње не може да се ослободи од те досадне мисли да је живот лишен смисла. На другој страни, многи су покушаји да се депресија савлада; нуде се чак и рецепти, али, само је један целовит начин да се у томе и успе. Радост не може доћи са другог места осим од извора радости, којег представља Бог. Радост не долази другачије него од преживљавања љубави.
Ми смо народ српски, народ светосавски, народ светих отаца, светога владике Николаја и аве Јустина светог Ћелијског и многих других светитеља. То је наш пут. То су наше врлине. То је наш смисао живота. То је наша философија спасења. Ако неки људи мисле да треба да се спасавају другачије, нека раде и чине шта хоће, али нама то да не извозе и да нам продају као маглу. Иза тога се у ствари крије једно велико безакоње и велика неистина.
Семе које падне на земљу мора да умре, да би родило род. То значи ако неко жели да задобије нови живот, мора да умре. А шта то умире? Умире стари човек, наша пала природа са страстима и гресима.
Истинско хришћанско смирење није кукавичлук, јер оно гори божанском ревношћу. Кротост и понизност не значе бескичмењаштво и попуштање пред манифестацијама зла, и зато прави хришћани не смеју да одступају пред лицем зла које дрско диже главу.
Пост није дијета, није пуко уздржавање од мрсне хране, али није ни пуко уздржавање од лоших мисли, речи и дела, како су се неки трудили да му поставе дефиницију. Пост није кретање путем који трасирају правила, већ силазак у суштину и узрастање у меру раста Христова.
Од постања свијета води се рат за људске душе. Господар таме овога свијета, као и сваки препредени борац, да би нас заварао, успавао и лако својим канџама зграбио, хоће да нас увери да га нема; да су приче о њему плодови нечије раздражене маште и бунцања нервно растројених људи. У самим основама потреса вјеру нашу помрачујући ум и памет, да би у томе мраку и пометености лакше опљачкао ризницу вјере.
Уништити породицу у некој земљи значи држати ту земљу у сталном сиромаштву и у зависном положају према онима који дају новац и другу помоћ. Зато пажњи јавности препоручујемо интервју са Стивеном Баскервилом, професором политичких наука на Патрик Хенри колеџу из САД, водећим ауторитетом за питања развода, старатељства и породичних судова, који је још 2018. године посебно одабрао Србију како би јој донео поруку да се породице у Србији уништавају планирано и са јасно одређеним циљем.
Да ли сте икада решили неке проблеме бринући? Вероватно сте направили још горе. Препустите се и предајте вољи Божијој. Имајте поверења и будите сигурни да вас Он воли и неће дозволити ништа да се деси што вам није на корист.
Нема дубље ране и већег бола од губитка детета. Пред човеком кога је стигла таква мука стоји тежак задатак – да све то преживи, а да притом не изгуби смисао живота, душевно и телесно здравље и да не постане очајник. А пред људима из њиховог окружења стоји важан хришћански задатак – да утеше и подрже човека, скрханог од туге.
Господ наш Исус Христос је не једном, на чудесан начин, васкрсавао мртве: сина наинске удовице, Јаирову кћер, Лазара, који се већ четири дана налазио у гробу. Безбожни људи се подсмевају нашој вери у васкрсење мртвих и сматрају је басном. Али је заиста чудно и несхватљиво како они наивно верују да се мртви могу васкрсавати уз помоћ науке.
,,Шта значи то да останемо у Љубави Христовој?", причао је старац ,,то значи да останемо у заповестима Његовим, да љубимо једни друге, живот, да останемо поштени, вредни, марљиви, благодарни, увек брзи на добро, спори на зло, е то је то! Господ је Љубав и дародавац живота, то очекује од нас и све би добили, о маловерни и незахвални".
Душанов законик, најважнији правни акт средњовековне Србије и данас је у центру пажње правних историчара. Једно од питања за које се у науци дуго веровало да је коначно решено, најновијим истраживањима поново је актуелизовано. То питање се односи на кривично дело против вере предвиђено чланом 10 Душановог законика, као и на појам јеретика, учиниоца овог дела.
Како је могуће да је човек који је, по мишљењу свих око себе, био љубазан и васпитан, изненада почини кривично дело? Како се народи исте вере и крвног сродства могу међусобно борити? Зашто настају јереси и расколи? Како се догодило да је народ који је на уласку Господњем у Јерусалим повикао: „Осана Сину Давидовом!“ - за неколико дана викао: "Распни, распни Га!"
Наука је постојала и пре Дарвина, па зато одбацивањем његове теорије еволуције врста Црква не показује своје противљење науци. Тврдње да она то чини су тенденциозно искључиве и злонамерне. Ако одбацимо неки лош лек, не значи да смо против медицине. Својим претпоставкама Дарвинизам је апсолутно дао легитимитет свим каснијим античовечним философијама у свету од комунизма до расизма и фашизма. Својим учењем о ,,природној селекцији", дарвинизам је учинио да принцип права јачега буде уведен и у људско друштво.
Као неписано а тако много коришћено правило васпитања, светом доминира вербализам – поучавања, придике, предавања… Ипак, далеко најбоља педагогија јесте педагогија личног примера. Ништа тако о човеку и његовом васпитном утицају на друге људе не сведочи као његов лични пример.
Ми хришћани не треба да правимо избор између утопије и бекства од света. Какав год да је онај свет, Царство небеско, Рај (а ми не знамо ништа о њему), тај свет се пре свега открива већ овде и сада. Ако то не схватимо данас, нећемо схватити то никада. Ако нисмо у стању да откријемо Царство Божије на земљи, нећемо бити у стању да га откријемо ни на једном другом месту. И схватићете да између тог "тамо" и овог "овде" нема никакве разлике.
Немојмо се заваравати, прошло је време одлучних благослова и беспоговорног послушања. У наше време, остаје нам једино да живимо по саветима. Духовни савет увек има у виду слободу човека, јер човек живи самостално и, сходно томе, сам и одлучује шта ће. Ипак, неиспуњење савета нас неће приближити Богу па је зато веома душекорисно послушати га.
Што је људима немогуће, Богу је могуће (уп. Мт. 19, 26), а биће могуће и нама ако своју вољу покоримо вољи Божијој! То нам између многих светитеља управо и доказује светитељ кога данас прослављамо - Свети Пророк Илија, који се толико усавршио у небризи за сутра, да га је Бог удостојио да му се и природа повинује и служи преко гаврана, који му је сваки дан доносио храну.