Православље носи у себи једину силу која може да се супротстави светском злу, светлост коју западни свет није схватио и коју је одбацио. Зато Православље, у коме је истина Христос, које увек поседује пуноту Духа Светог и чији су критеријуми вере чврсти и непромењиви, представља највише служење човечанству: чувајући Таворску светлост, оно једино открива пут ка стицању ове светлости и пут ка спасењу.
Духовдан је, како се вели у дивним песмама црквеним, завршни Празник. Њиме се завршило Спасење. Казао је Бог и Господ Христос човеку ради чега је човек у овом свету. Дао му је сва средства за спасење, дао му је сва средства за обожење, дао му је сва средства за Живот Вечни.
Да би у браковима уништио деспотизам мужа, апостол Павле прописује љубав према жени: „Мужеви волите своје жене“. Да би уништио код жене стремљење ка превласти над мужем, он говори да је дужна да се потчињава мужу: „Али хоћу да знате да је свакоме мужу глава Христос; а муж је глава жени, а Бог је глава Христу… Мушкарац је обличје и слава Божија; а жена је слава мужевљева; јер није муж од жене, него жена од мужа; и муж није саздан жене ради, него жена мужа ради“ (1.Кор. 11; 3, 1-9).
Што ти је поверено, то и нека остане у теби, то и ти предај другима. Добио си злато, злато и предај. Нећу да ми подметнеш место једнога друго; нећу да ми место злата преваром потуриш олово или бакар; нећу злата на изглед, дај га у природи... Зато нека вера годинама јача, временом се шири, са вековима уздиже, али ипак остаје неразрушива и неповређена, цела и савршена, без и најмање промене, без икаквог губитка у свом садржају, без икакве измене у својим одредбама...
Људи који не схватају духовне основе онога што се дешава у свету суде о људским делима врло површно. Они делатност човека деле на очигледно греховну и злу, и на добру и похвалну, само по њеном спољашњем испољавању. У томе користе веома неодређене, непостојане мере добра и зла – по законима света. Међутим, само један критеријум јасно дефинише шта је грех, а шта добро. То је јеванђељски закон.
Не очајавај када падаш, него устани и реци: Опрости ми, Христе мој, човек сам и слаб сам. Није те Бог напустио, него наш Христос допушта да грешиш и да падаш, да би постао свестан своје немоћи, да би трпео оне који сагреше, да не би осуђивао своју браћу када погреше, и да би их укрепио.
Ако упитамо људе: „Који је најстрашнији грех по твом мишљењу?“ – један човек ће навести убиство, други – крађу, трећи – подлост, а четврти издају. У ствари, најстрашнији грех је неверје, а оно затим рађа и подлост, и издају, и прељубу, и крађу, и убиство, и све остало.
У човековом животу онолико је радости колико он показује љубави и бриге према другима. Зато се најдубља веза и блискост људи стиче се када опраштамо једно другом, јер је то блискост у Христу, Који опрашта свима нама.
Ако бисмо покушали да одредимо појам сујете, онда би најприближније означење одговарало томе да је сујета стање надувености, испуњености себе собом или вишак првог лица једнине. У основи сујете стоји погрешна љубав према себи; љубав која човека затвара и одваја од других људи са којима би требало да живи у заједници љубави.
Имамо све, али ипак нам нешто недостаје. Недостаје нам Онај, Који би све то што имамо украсио дубинским значењем. Бог је заљубљен у нашу душу и ако нам нешто даје, онда то чини да бисмо се ми испунили љубави према Њему. Ми примамо Његове дарове, али заборављамо на Њега. Живот би могао да буде рај, али прогнали смо Творца раја, протерали смо Бога из нашег живота.
Христос је увек ту, у градској вреви и у реци аутомобила, па и ноћу и дању Он је на улицама и путевима. Само Га треба приметити, осетити Његово присуство у срцу. Ово је искуство православног такси возача који је возећи готово усмртио дечака али након његове молитве, Господ га је вратио у живот.
Када имаш искушења, тада имаш и награду. Тада показујеш да волиш Христа, а не онда када је присутна благодат. Нађи у себи снагу говорећи: „Зашто се жалостиш, душо моја, и зашто тугујеш? Ништа зло се није догодило. Христос се мало удаљио, али ће поново доћи. Мало ће оклевати, желећи да те научи трпљењу и смирењу. Како ћеш научити уметност над уметностима и науку над наукама, ако преслатки Исус понекад не умањи своју благодат?
Свака хришћанска мајка сматра једном од њених основних обавеза да научи дете молитви, чим његова свест почне да се буди, молитви, која је једноставна и лака за његово разумевање. Његова душа мора бити навикнута на усрдно и топло искуство кућне молитве, поред колевке, за своје ближње и породицу. Вечерња молитва детета смирује и омекшава му душу, он доживљава сладост молитве својим малим срцем и прима први мирис светих осећања.
Гранична нервно-психичка растројства, међу којима значајно место припада неурозама, чврсто држе водећу позицију међу великим бројем психичких болести. Према подацима Светске здравствене организације, у индустријски развијеним земљама око 10 % становништва болује од неуроза и за последњих 65 година број оболелих се увећао чак 24 пута.
Свака душа која долази на овај свет носи клицу генијалности, носи печат Божији у себи, носи ,,клицу" Христову. Сваку душу Господ шаље из свог Царства вечности, сваку душу је Господ осмислио пре свих векова у даху тог вечног данас, у тренутку и секунди вечности, те је свака личност, сваки човек, у намисли Божијој од вечности.
Давне 2001. године први пут сам се сусрео са задивљујућим појавама везаним за Светог Николу. Ту мистериозну причу, која се догодила пред бомбардовање Србије 1999. године и која је и данас актуелна, тада сам изнео у чланку за новине у којима сам радио, а данас бих желео да поново подсетим на ове необјашњиве догађаје.
Једнако умире и у гробу труне и онај ко је живио добро и највећа бараба на овом свијету. Једнако умиру и једнако бивају сахрањени у земљу. Не зависи само од наших поступака ни вјечни живот, нити квалитет овога живота. Ми треба да примамо Дарове од Бога. Бог једини може да нас одржи у памети. Једини Бог може да нам одржи животну енергију нормалну и стабилну. А, ко се одвојио од Бога - тај је потпуно изгубљен.
Четири иконе у Храму Гроба Господњег замироточиле су у ноћи 24. маја 2022. године, на дан када Православна Црква прославља успомену на Свете равноапостолне Кирила и Методија. Јерусалимска Патријаршија проучава овај феномен и планира да о томе да званичну оцену и објашњење.
Ни један европски народ није доживео да се из његовог ткива регрутују нове нације као што је то запало српском. Зато, ако треба одржавати, чувати и штитити своју народност, колико пута више онда треба чувати свету веру Православну?! Народност ипак има само привремено значење, у овом животу. За добијање будућег вечног живота неће бити потребно очување своје народности, него праве вере у Христа. На ово помишљајте тим пре што очување Православне вере представља и најбоље и најпоузданије средство за очување и одржање народности.
Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве са редовног заседања одржаног у Сремским Карловцима и Београду од 15. до 21. маја 2022. године