Неопходно је да сви схватимо да неодложно морамо да се спасавамо од отровног духа времена и да вратимо Богу нашу малу цркву, нашу породицу. Требало би да управо у њој запалимо кандило хришћанског живота у Богу. Само је у томе спасење света и наше лично спасење.
Нама је лако да волимо док смо вољени. Тада је све потчињено нашим условима, жељама и прохтевима. Све док је човек који нас воли ту ми га доживљавамо као нашег. А заправо, ми се вртимо око сопственог „ја“. Ми у другоме који нас воли, волимо сами себе. Зато, када престанемо бити вољени наша „љубав“ претвара се у мржњу, злурадост, освету...
Зар Господ није могао да спасе Јуду да Га не изда? Наравно да је могао. Па, зашто није? Јер је то једино могао учинити силом. Приморавање човека је недопустиво за Бога. Али, шта ако духовни отац отворено слама вољу свог духовног чеда, не покушавајући да га учи, већ да му командује? Треба подстаћи особу да се промени, треба је исправљати и водити - али, у исто време, духовник ни под каквим околностима не сме да гуши нечију слободу избора.
О љубави је у току целе историје човечанства написано и речено толико да се чини да човек ништа ново не може да дода. Свима је наизглед је све јасно када је реч о овој теми. Али чим човек покуша да освести шта му је заправо „јасно”, почиње да му измиче тле под ногама.
Данас, као никада пре у историји људског рода, долазак новог човека у свет не изазива неподељену радост. На њено место наступа стрепња и забринутост, јер, ко ће нахранити још једна уста? И уместо да своју бојазан и стрепњу оправда уздржањем, данашњи човек своју забринутост разрешава убиством нерођеног. Трагични обрт многи данас називају – миром.
Бог ти је дао мене као ослонац твог живота, да те чувам и штитим и не напуштам до смрти. Aли си ме одбацила. Сама си убила онога ко је требало да постане твој хранитељ у старости. А сад ропћеш што си беспомоћна и усамљена. Зар ни сада нећеш рећи две речи: «Господе, опрости!»? Мајко, зову ме, морам да идем. Није ми дозвољено да видим твоју смрт и да знам, која је твоја судбина. Сазнаћу за њу кад се сретнемо на Страшном суду да бисмо се затим заувек растали...
Многи међу верницима на Литургију не долазе пред њен почетак, већ и када она увелико тече. Зашто је то недостатак који од, наизглед, малог, може да нам нанесе велику духовну штету?
Мисија Цркве јесте проповедање Истине и она је обавља од свог првог дана, од апостолских дана. А и данас. Зато предлажемо вашој пажњи дијалог чувеног подвижника Цркве 20. века, Старца Епифанија Теодоропулоса. У овом занимљивом и корисном тексту можете видети прави пример вођења разговора између Христу верног и атеисте, одмерен однос пун љубави, без икаквих негативних осећања према саговорнику који има другачије мишљење. Поред тога, текст је врло користан јер нуди аргументе на које атеисти у суштини не могу дати одговор.
Љубав је основа хришћанског живота, основа спасења. Апостол љубави, Јован Богослов, обраћајући се вернима, поручује да љубимо један другога јер је љубав од Бога, и сваки који има љубав од Бога је рођен, и познаје Бога. А који нема љубави тај не познаје Бога.
Да бисмо разумели шта је то Свети Сава урадио за нас, да бисмо могли, коначно, својим умом и срцем обухватити сву величину његовог спасоносног дела које је учинио, заједно са својим оцем и својим братом, није довољно само ишчитавати повесне списе и литературу, ми морамо разумети, на крају, шта је то љубав.
Свети Сава је био “небески ангел у телу”. У њему је горео пламен вечне божанске љубави. Његовим бићем су струјале чудотворне енергије Духа Божијег, шириле се вечне врлине и мисли. Целог живота је сакупљао “божански мед”, хранио се божанском храном, пио “божанско вино”, и све то несебично давао другом не тражећи признање, плату и награду.
Од постања света људе мучи један проблем. То је проблем односа Ја и Ми, и вредности и једног и другог. Безмало сви проблеми човечанства своде се на овај проблем.
Некада, ми смо биле у рају. Ви нам га људи претвористе у пакао. Шта су ђаволи за вас, то сте ви људи за нас. Причале нам брезе: видесмо Сатану где паде с неба на земљу, паде међу људе и – остаде. Он, отпадник неба, објавио је: најпријатније ми је међу људима; и ја имам свој рај, то су они: људи...
Ове редове пишем из два разлога: први је - потреба да својом исповешћу помогнем заведеним душама које раде посао астролога, и онима који траже њихове услуге, јер обе стране чине велики грех. Други разлог је - искупљење! Како сам и сама била несвесни демонски слуга и учитељ многима који су за мном пошли путем пропасти, осећам одговорност да укажем на лажне духовне стазе и учења...
Данашњи свет могли бисмо назвати и светом плурализма истина. Али, трагедија је што свака сваку искључује па отуда нема договора шта је, заправо, права и једина истина. Ми, православни Хришћани, немамо дилему око тог питања и код нас православних постоји само један одговор и само једна Истина – Богочовек Христос.
Наш језик често личи на ветрењачу, која почиње да се окреће при првом налету ветра, и то на ветрењачу са празним жрвњевима; а понекад је наш језик налик на бесног пса који се отргао са ланца па, насумце, уједа и свог газду и свакога ко му се нађе на путу. Али, како то да исправимо?
Са вером и надом у Васкрсење, Епархија шабачка је саопштила да се у недељу по Богојављењу, на празник Светог Григорија Ниског, 23. јануара 2022. године, у Господу упокојио Епископ шабачки Лаврентије (1935-2022).
Као пастир Бога Живога, свештеник врши невидљиво тајанствено спасење пастве. Свети Апостол Павле јереје још назива и синови светлости, јер су светлост свету, просвећени Христовим јеванђелским учењем. Примили су дар Светог Духа и свет на старање. Христа којег на свом рукоположењу добију, за Њега на Страшном Суду одговарају.
Хришћани су и даље најпрогоњенија верска група широм света. Више од 360 милиона хришћана живи на местима где доживљавају велике прогоне само зато што верују у Христа. То значи да је сваки седми хришћанин на свету због своје вере изложен терору, што је рекордан број у модерној историји.
Бог је највећи уметник и свако стваралаштво је благословено. Стваралаштво, а не шунд, крађа и плагијаторство! Култура значи креативност! Рецимо не антикултури, лажним вредностима, антивредностима! Будимо оно што већ јесмо!