На Васкршњи уторак, док нас још увек греје нежна светлост највећег хришћанског празника, а душа трепери од радости и наде, вредно је зауставити се на тренутак и заронити дубље у једну од најмилијих и најинспиративнијих прича наше традиције. То је прича о светој Марији Магдалини и чудесном црвеном јајету – сведочанство вере која помера планине и љубави која превазилази све овоземаљско.
Овај догађај, премда није записан у канонским јеванђељима, живи снажно у срцима верних, у народном предању које се преноси с колена на колено и у светости црквене уметности. Он није само историјски анегдота, већ живо сведочанство о моћи Божјег промисла, о неустрашивој вери и о симболу који је постао неодвојиви део Васкрса.
Сусрет са царем Тиберијем: Храброст вере пред светском силом
Предање нам шапуће да је света Марија Магдалина, једна од Христових најоданијих следбеница, чије је срце горело од љубави према Васкрслом Господу, након Његовог Вазнесења, кренула на дуг и неизвестан пут ка самом центру моћи тадашњег света – Риму. Њена мисија била је јасна, али готово незамислива: сведочити о највећој истини која је икада изречена – да Христос није остао у гробу, већ је васкрсао!
Вођена неустрашивом вером, добила је аудијенцију код моћног римског цара Тиберија. У складу са обичајем да се владару не приступа празних руку, Марија је понела дар. Није то било злато ни драгуљ, нити било шта што би земаљска сила ценила – понела је најједноставнији, али за њу најдрагоценији симбол живота: обично кокошије јаје. Дар који је говорио више од хиљаду речи.
Тренутак истине: „Христос васкрсе!“ и чудо које је занемело цара
Срце је сигурно снажно куцало, али глас јој није задрхтао када је стала пред цара и поздравила га речима које су одјекивале силом Васкрсења: „Христос васкрсе!“ Тиберије, цар огромне моћи и учен у законима овог света, слушао је ову жену с изненађењем, можда чак и с презиром. Васкрсење мртвих? За њега, представника царства које је веровало само у видљиво и опипљиво, то је било немогуће.
У свом одговору, прожет сумњом и неверицом, Тиберије је рекао да је васкрсење човека исто толико немогуће колико и да јаје у њеним рукама постане црвено. И тада, у том кључном тренутку, догодило се нешто што је превазишло сваку људску логику. По Божјем промислу, невидљивом руком која управља светом, обично бело јаје у рукама Марије Магдалине почело је да мења боју. Пред очима запањеног цара, постало је јарко црвено – боја која говори о животу, о жртви, о победи!
Чудо је било тако очигледно, тако неочекивано, да је задивило цара. Неки извори кажу да је овај догађај толико потресао Тиберијево срце да је почео блаже да гледа на прогоњене хришћане. Био је то доказ који се није могао порећи.
Симболика која говори срцу: Јаје, живот и крв љубави
Од тог тренутка, јаје више није било само јаје. У хришћанској традицији, оно је постало моћан симбол Васкрсења. Његова чврста, затворена љуска подсећа на гроб из којег је Господ устао, а живот који се крије унутра, спреман да пробије љуску, симболизује нови живот који је Христос донео свету својим васкрсењем.
А црвена боја? Она није само боја – она је сведочанство највеће љубави. Симболизује драгоцену крв Христову, проливену на Крсту за откупљење целог човечанства, за праштање грехова, за победу над смрћу. Црвено јаје је подсетник на цену нашег спасења и на радост новог живота.
Одатле и проистиче дубоко укорењени обичај у многим хришћанским домовима – обичај фарбања васкршњих јаја у црвено. А оно прво, најлепше обојено, Чуваркућа, није само украс; оно је светиња у малом, симбол заштите дома, жива нит која нас повезује с вером предака, са чудом које се догодило и са надом у будући живот.
Иконографија: Вера осликана бојама
У иконографији Православне Цркве, света Марија Магдалина често је приказана како у руци држи црвено јаје. Те иконе нису само слике; оне су молитве у бојама, сведочанство њене храбрости и њене улоге у сведочењу Васкрсења. Гледајући те иконе, осећамо блискост с њом, са њеном вером и са чудом које је донела свету. Налазимо их у светињама широм православног света, посебно поштованим у данима после Васкрса, када радост још увек буја у нашим срцима.
Зашто је ова прича важна данас? Позив на храброст и наду
Приче попут ове нису само лепе легенде из давнина. Оне су живи пламен који осветљава наш пут. Прича о Марији Магдалини нас учи да вера није нешто што се чува само за себе, већ је храброст да се та истина посведочи, чак и пред најмоћнијима овога света. Она нас учи да најједноставнији дар, када је дат из чистог срца и са непоколебљивом вером, може покренути чуда и променити свет око нас.
На овај Васкршњи уторак, док се окупљамо око трпезе, куцамо се шареним јајима и делимо осмехе и радост са најближима, сетимо се и ове древне, али вечно живе приче. Јер у њој се не крије само сећање на чудо из прошлости – већ и снажан позив свакоме од нас. Позив да веру, наду и љубав коју нам је Васкрсли Господ донео, носимо са собом у свакодневном животу, као што је Марија Магдалина носила своје црвено јаје – као драгоцено сведочанство Истине која је победила смрт.
Нека нам светлост Васкрсења осветљава путеве и нека радост буде у нашим срцима!
Христос васкрсе! Ваистину васкрсе!
За Фондацију Пријатељ Божији: Н. Даниловић