Када говоримо о Божићу, увек помињемо јасле, пећину, Анђеле, пастире, мудраце па чак и зверског Ирода, а прозвани отац Христов скоро увек скромно стоји по страни, лишен наше пажње.
О Светом Јосифу, нажалост, знамо мало, иако је он играо важну улогу у животу Дјеве Марије и Детета Исуса. Јеванђеља и Предање нам говоре само неке оскудне податке о праведнику. Дакле, знамо да је дошао из породице цара Давида, али да није био богат. Савладао је столарски занат, којем је научио свог усвојеног Сина. Из првог брака, праведни Јосиф је имао шесторо деце: четири сина и две ћерке.
Када му се заручила Богородица, старац је имао већ 80 година (зато се и зове Заручник). Девојчица је одрасла у Јерусалимском храму, али када је достигла доб за брак више није могла да буде тамо. Стога су свештеници нашли једног побожног старца који би Девојку формално узео за жену и заштитио је. Већ из ове чињенице јасно је да Свети Јосиф није био случајна личност у јеванђелској историји. Његова светост не лежи у његовом формалном ангажовању у Оваплоћењу, већ напротив, имао је част да буде учесник овог догађаја управо због свог праведног живота.
Јеванђеље по Матеју говори да је Јосиф, сазнавши за благословено стање Пресвете Богородице, желео да је тајно отпусти (Мт. 1,18-19). У овој фрази има много више него што се на први поглед чини. Према закону, прељуба се кажњавала смрћу каменовањем.
Свети Јосиф је био праведан човек, што у старозаветном схватању значи строго поштовање свих заповести и прописа. Али Заручник се смилује на Марију, која је сагрешила (како он мисли), и не поступа по закону, него се уздиже изнад њега. Он, будући у Старом Завету, већ мисли и делује у Новом Завету. „ Јер желим милост, а не жртву “ (Осија 6:6), једном је прорекао пророк Осија. А касније ће га Христос цитирати када одговори на жалбе фарисеја о сувише блиском и честом контакту са грешницима: „ Иди, научи, шта то значи: милост хоћу, а не жртву? Јер нисам дошао да позовем праведнике, него грешнике на покајање“ (Матеј 9:13).
Карактеристичан је и глагол „отпустити“. Не да некога истерамо из куће, него да га пустимо. У поступцима праведног старца не види се ни гнев ни осуда, само тиха туга због сумње на грех. Очигледно, зато анђео који се Јосифу јавио у сну не осуђује га и не прекорева га, већ га убеђује говорећи: „Не бој се да прихватиш Марију жену своју, јер је оно што се у њој зачело од Духа је Светога. (Матеј 1:20). Светом Заручнику се открива да је Дете које Пресвета Дјева носи под својим срцем дуго очекивани обећани Месија, Спаситељ рода људског. Ко зна, да је старац реаговао на Маријин „прекршај“ другачије, да ли би он у будућности имао икакве везе са догађајима из Јеванђеља?
Али видимо да он прихвата Дјеву Марију и брине о њој и Богомладенцу. Узгред, Јосиф му је дао име Исус. На страницама Јеванђеља Свети Заручник увек прати Богородицу и Дете Христа као тиха сенка: и на Божић, и на поклоњење мудраца, и у бекству у Египат од помахниталог Ирода. Он, заједно са Мајком Божијом, долази у Јерусалимски храм и присуствује сусрету Младенца са Симеоном Богопримцем, који је, према легенди, био управо онај преводилац Старог Завета који је сумњао да би Дјева могла да роди.
Последњи догађај у коме се појављује праведни Јосиф било је путовање у Јерусалим за Пасху који се помиње у Јеванђељу по Луки. Тада се дванаестогодишњи Исус није вратио кући у Назарет са својим рођацима, већ је остао у храму. Ту Христос први пут говори о свом истинском Оцу: „ Или нисте знали да ја треба да будем у ономе што припада мом Оцу? “ (Лука 2:49). Ипак, Он слуша своје земаљске родитеље и живи у послушности са њима.
Из дјелића које можемо извући из Светог Писма и Предања, очигледно је да је светост Јосифа Заручника ван сваке сумње.
После ове епизоде, Свети Јосиф се више не налази на страницама Новог Завета. Очигледно, у време када је Исус Христ изашао да проповеда, старац је већ уснио. Предање каже да је умро у доби од око сто година.
Истог дана када и Јосифа Заручника слави се и успомена на његовог рођеног сина Светог Јакова, који је пратио Свету Породицу у бекству у Египат. Апостол Јаков, брат Господњи, био је први епископ Јерусалимске цркве. Њега, као човека високог духовног живота, поштовали су не само први хришћани, већ и Јевреји. Свети Јаков је аутор прве литургије. На њеној основи је настала литургија светог Јована Златоустог, коју служимо и сада, две хиљаде година касније. Апостол Јаков је био праведан човек и изузетна личност, што и његовог оца карактерише са најпозитивније стране. Да бисте одгајали таквог сина, морате и сами имати изванредне квалитете.
Из делића које можемо извући из Светог Писма и Предања, очигледно је да је светост Јосифа Заручника ван сваке сумње. И, очигледно, зато о њему знамо тако мало. Старац узима Дјеву Марију и Младенца Исуса у потпуности на своју бригу, а када је Син постао зрео, тихо и неприметно одлази. За њега је све то толико природно и само по себи разумљиво да његов подвиг другима остаје неприметан.
Јосиф се углавном само успутно помиње у Библији. Није нам много више откривено и о земаљском животу Мајке Божије, иако о највећој међу људима, Оној која је Часнија од Херувима и Славнија без поређења од Серафима, чини се да би све требало да буде познато у најмањи детаљ. Међутим, она се, као и њен муж, не истиче и не живи за представу.
Колико се ово разликује од нашег модерног времена! Хвалимо се најтривијалнијим стварима, боримо око своје припадности, поносимо се чак и болестима и немоћима. У свему тражимо разлог да се истакнемо, а не да будемо као остали. Преплавимо друштвене мреже десетинама и стотинама фотографија. Упорно обавештавамо свет да постојимо, ту смо, захтевајући да обрате пажњу на нас! Међутим, заиста велики људи чине изузетно невероватне ствари са таквом понизношћу да би, ако би били похваљени, били збуњени.
Светост је тиха и неприметна, јер је бука и сујета ометају и одвраћају од Бога. А онај ко је упознао Господа никада неће заменити своје унутрашње ћутање ни за какав сјај и јавно признање.
Нека нам Господ подари да молитвама Светог Јосифа Заручника нађемо пут до тог јединог истинског признања, толико другачијег од оног прихваћеног у нашем хипермедијском селфи свету.
Свети праведни Јосифе Заручниче, моли Бога за нас!
Анастасија Прошченко
За Фондацију Пријатељ Божији превео: Сл. Аћимовић
Извор: spzh.eu