Свети Јован Крститељ је познат као пророк који је крстио Исуса Христа. Зову га и Јован Претеча јер је претходио Исусу. Јован заузима важно место не само у хришћанству, већ и у исламу. Према Јеванђељу по Матеју и Марку, пророк Јован је погубљен одсецањем главе.
Лик и дело Јована Крститеља одувек су били веома важни за вернике. После Богородице, којој је додељен највећи број црквених празника, Претеча спада у веома мали број светитеља чије Рођење Црква прославља. Стога су мошти Светог Јована Крститеља одувек имале велики значај, а његова глава се сматрала посебном, веома значајном светињом, због чега се у Цркви прослављају сва три Обретења (Проналажења) главе.
У хришћанству не постоји јединствена идеја о месту сахрањивања остатака Јована Крститеља и његове главе. Постоје верзије да је сахрањен у близини Јерусалима. Римски црквени писац из 4. века, Руфин из Аквилеје, пише да су остаци Јована делимично уништени под Јулијаном Отпадником, а други део спасен и однет у Александрију. Постоји верзија да је сахрањен у палестинском селу Себастиа; данас на том месту стоји џамија Наби Јахја, односно џамија пророка Јована.
Због тих неизвесности око поштовања моштију у данашњем хришћанству не постоји само једна Јованова глава, већ неколико.
Верзија Римокатоличке цркве
Римокатолици верују да део главе Јована Крститеља лежи у римској цркви Сан Силвестро ин Капите.
Други део Јованове главе чува се у катедрали Нотр Дам у Амијену у Француској. Каноник Валон де Сартон донео ју је тамо након пљачке Константинопоља током Четвртог крсташког рата. Пронашао је мошти у рушевинама и видео натпис на грчком који је говорио да мошти припадају Јовану Крститељу.
Овде по многима говоримо о највероватнијој локацији светиње, из простог разлога што је од свих наведених места само овде урађена велика и квалитетна студија о светињи, а познато је и да управо овај део главе (а чува се само предњи, чеони део главе) у Амијенској катедрали има свој историјски пут.
Током периода иконоборачког прогона, одлучено је да се сакрије глава Јована Крститеља - а почетком 9. века превезена је у Комани (град који се налази недалеко од модерног Сухумија у Грузији).
Постоји неколико извора који указују да је 842. године глава Крститеља пренета из Комана у Цариград. Сачувано је и сведочанство ходочасника Антонија да је 1200. глава Крститеља већ била подељена – видео је само предњи део.
Затим долази Четврти крсташки рат, током којег је заузет Константинопољ. У једној од срушених палата, католички свештеник Валон де Сартон налази предњи део светиње на сребрном тањиру, прекривен конвексним кристалним стаклом. Тањир је продао да би стигао у Пикардију, где 1204. године преноси главу Крститеља.
Од тада, светилиште се стално налази у главном граду Пикардије, Амијену - и овде је изграђена величанствена катедрала Нотр Дам Амијен као нека врста драгоцене ризнице за чување главе, која одмах постаје познато и поштовано светилиште Француске. Краљеви јој ходочасте – Луј Свети, његов син Филип Храбри - и други. Од ње долазе чуда: познат је случај да је град Амијен излечен од куге у 17. веку молитвама пред главом Јована Крститеља. Такође, Французи су чак развили традицију склапања мира у близини светилишта.
Године 1958. извршено је велико патолошко испитивање реликвије, које су извршили познати професори анатомије, фармације, хирургије и стоматологије. Стручњаци су открили да је овај део главе много древнији од кости средњовековног човека. Сам тип лица је дефинисан као медитерански. Такође је утврђено да је старост особе којој је припадао овај део главе била између 25 и 40 година. Поред тога, на глави се јасно видела траг од ударца бодежом. Као што знамо, када је глава Крститеља однета Иродијади, она је, у стању силне јарости, пробола главу бодежом.
Муслиманска верзија
Муслимани верују да се глава Јована Крститеља налази у џамији Омајада у Дамаску. У почетку се на месту џамије налазио храм бога Хадад-Рамана. Римљани су онда заузели Дамаск и посветили храм богу Јупитеру. Када је хришћанство крајем 4. века постало државна религија Римског царства, Јупитеров храм је претворен у цркву.
Временом је настала легенда да је глава Јована Крститеља сахрањена на месту нове цркве Дамаска, па је у 6. веку добила име по Јовану. У 7. веку муслимани су заузели Дамаск и претворили храм у џамију. Ту су подигли светилиште у коме се наводно чува Јованова глава.
Јерменска верзија
Јермени, као представници древног источног хришћанства, имају своју верзију локације главе Исуса Крститеља. Према њиховом предању, непознати племић је добио Јованову главу и донео је у Цариград. Приликом пада Цариграда, под притиском крсташа, племић је побегао у Грузију,и тада је реликвија пала у руке јерменског принца Хасан-Џалал Дола. Принц је главу ставио у породичну гробницу, након чега је над њом подигнута црква Светог Јована, данас позната као Манастир Гандзасар. Манастир се налази у Нагорно-Карабаху и припада Јерменској апостолској цркви.
Постоји и грчка верзија локације Јованове главе, тј. тврдња да се реликвија налази на Светој Гори. Постоји доста верзија, али четири су главне: џамија Омајада у Дамаску, манастир Гандзасар, катедрала у Амијену и Сан Силвестро у Капитеу. Нејасно је да ли су делови у Риму и Француској из исте лобање или из различитих лобања. Може се само нагађати.
Из свега можемо закључити да су основни разлог ове пометње дешавања око Крсташких ратова, када су Римокатолици дошли до великог броја светиња, што у Византији, што на Блиском Истоку. Намерно или не, они су неке мошти приписивали Светитељима чије заправо нису биле, а објавом да имају код себе мошти неког библијског Светог, као у овом слушају Светог Претече, настојали су привући велики број поклоника и створити од те локације чувени ходочаснички центар.
Дакле, постоје најмање четири главе под именом Јована Крститеља. Да ли је нека од њих заиста Јованова? За сада нам је непознато.
свештеник Тимотеј Китнис
За Фондацију Пријатељ Божији са руског: Иван Попов
Извор: dzen.ru