Свети свештеномученик Картерије

Овај светитељ живљаше у време цара Диоклецијана и намесника Кесарије Кападокијске Урвана. Беше свештеник и учитељ хришћана. Он подиже малу цркву; у њој се скупљаху врло многи хришћани; и он их учаше да само Христа поштују као истинитог Бога, и да не признају никаквог другог бога осим Њега. Због тога би оптужен намеснику, а он се уклони. Но Господ му се јави, и рече му: "Иди, Картерије, и пријави се онима који те траже, a ja ћу бити с тобом, јер треба много да пострадаш за име моје. И многи ће преко требе поверовати у мене и спасти се".

21.01.2024. Аутор:: 0

Свети свештеномученик Картерије Овај светитељ живљаше у време цара Диоклецијана и намесника Кесарије Кападокијске Урвана. Беше свештеник и учитељ хришћана. Он подиже малу цркву; у њој се скупљаху врло многи хришћани; и он их учаше да само Христа поштују као истинитог Бога, и да не признају никаквог другог бога осим Њега. Због тога би оптужен намеснику, а он се уклони. Но Господ му се јави, и рече му: "Иди, Картерије, и пријави се онима који те траже, a ja ћу бити с тобом, јер треба много да пострадаш за име моје. И многи ће преко требе поверовати у мене и спасти се".

Светитељ, препун радости, захвали Богу, и оде те се пријави. И одмах га бацише у тамчицу. Затим га изведоше пред намесника. Овај му нареди да принесе жртву лажном богу Серапису. A светитељ молитвом својом обори његов кип. Због тога га шеснаест војника тукоше моткама. Затим га обесише на дрво: ишчупаше му нокте и на рукама и на ногама; гвозденим гребенима остругаше му цело тело; али Анђео Божји учини те он беше изнад свих тих мука; и исцели га Анђео. Но опет, по намесниковом наређењу, гвожђем пробушише глежње мученику, и усијани раоник зарише му у груди; после тога метнуше га на једну усијану гвоздену столицу; па га затим понова бацише у тамницу. А кад паде ноћ, јави му се опет Господ, скиде окове с њега, исцели га, и изведе из тамнице. Многи незнабожци, кад га видеше здрава, прибегоше к њему, и он их крсти и ослободи од болести њихових. Због тога опет светитеља ставише на муке: везаше му и за руке и за ноге врло тешко камење, па га моткама тукоше по стомаку, и палише га буктињама, док га други заливаху сумпором и смолом; затим му растопљено олово сипаше у уста, и напослетку га бацише у усијану пећ. А он стајаше у огњу неповређен, узносећи Богу славу и хвалу. To силно наљути једног Јеврејина који је то посматрао, и узе грешник копље те њиме прободе ребра светитељу, из којих истече толика вода да потпуно угаси огањ у пећи, а затим потече и крв. И тако, јуначки борац предаде душу своју у руке Божје, и доби од Бога мученички венац, године 304.