Веома је важно какве приоритете и циљеве човек постави себи у животу. Ако је смисао његовог живота земаљско благостање, удобност и лагодан живот, такав човек ће увек бити несрећан. Јер такав циљ је недостижан. О томе нам је рекао сам Господ Исус Христос: „Не сабирајте себи блага на земљи, гдје мољац и рђа квари, и гдје лопови поткопавају и краду; Него сабирајте себи блага на небу, гдје ни мољац ни рђа не квари, и гдје лопови не поткопавају и не краду.“ (Мт. 6, 19-21).

Материјално је осуђено на пропадање, пре или касније. Исто важи и за здравље. Човек почиње да умире од првог дана рођења. Време тече, и са сваким даном смо све ближе смрти. Стога, човек који се укоренио у овај материјални свет и само у њему види смисао свог постојања биће дубоко несрећан, готово стално ће бити нервозан, забринут, очајан, утучен и у депресији. Јер ће неизбежно изгубити тај свет. У Светом Писму се говори о будућој судбини света: „И небо се измаче као свитак кад се савије, и свака гора и острво покренуше се с мјеста војих.“ (Откр. 6, 14).

Ако ће тако бити, како, а што је најважније, зашто онда да живимо?

На то питање Спаситељ и свети оци, следећи Њега, дају јасно упутство. Могло би се рећи, упутство корак по корак.

Веровати у Бога, Свету Тројицу, Оца и Сина и Светога Духа. Веровати да се Он непрестано брине о нама и о свету. А сви ратови, глад, болести и немири су такође допуштење Божије како би се исправио наш духовни ниво, очистили и спасли ми.

Сва искушења нам нису послата ради пропасти, већ да нас науче вери, покајању и, на крају, да нас чудесним и тајанственим путевима Господњим спасу. Колика је снага у дефиницији Божанског Промисла: „Непрестано испољавање у свету свеблаге, свемудре и свемоћне воље Божије, непрестано деловање Божије усмерено на очување и развој света, које све окреће на добро, усмеравајући ка вечном спасењу човечанства у целини и сваког човека појединачно.“ Бог се непрестано брине о нама. Наш задатак је само да се предамо у руке Свевишњега. У Псалтиру стоји: „Стави на Господа бреме своје, и он ће те поткријепити. Неће дати довијека праведнику да посрне.“ (Пс. 55, 22).

Овај свет није крајњи циљ нашег постојања. Свако од нас је ушао у њега на станици одређене године и креће се ка крајњем циљу путовања – Другом Доласку Христовом, после кога следи или рај на векове векова, или пакао, такође на векове векова.

О томе је лепо писао свети Теофан Затворник: „Бог ти је дао постојање да вечно будеш блажен; Он ти је дао постојање на дар и обезбедио те је свим средствима за постизање вечног блаженства; на тебе је ред: треба само мало да се потрудиш ради тога. Кажеш: „али ја имам све муке, сиромаштво, болести, несреће“. Али, и то је међу средствима за стицање вечног блаженства: истрпи. Цео твој живот не може се назвати ни тренутком, у поређењу са вечношћу. Чак и кад би цео живот требало да патиш, и то је ништа према вечности, а ти још имаш тренутке утехе. Не гледај на садашњост, већ на оно што ти се припрема у будућности, и побрини се да будеш достојан тога, и тада нећеш ни приметити муке. Све ће оне бити прогутане несумњивом надом вечних утеха, и благодарност неће утихнути са твојих усана.“

Свети првоврховни апостол Павле је рекао: „Јер наша пролазна мала невоља припрема нам преизобилно и неизмерно вјечно богатство славе, нама, који не гледамо на ово што се види, него на оно што се не види; јер је ово што се види привремено, а оно што се не види, вјечно.“ (2. Кор. 4, 17-18). И још: „А вјера је основ свега чему се надамо, потврда ствари невидљивих. Јер у њој стари примише добро свједочанство.“ (Јевр. 11, 1-3).

Дакле, овај невидљиви вечни свет, чији је центар Престо Божији, јесте крајњи циљ људског постојања. И ка њему тече време, стреми простор, и ми се у њему, као у неком возу, крећемо тамо без престанка.

И срећан је онај човек који то схвати и учини свој земаљски живот припремом за вечни живот. Тада ће и ратови, и глад, и болести, и сва искушења, и све остало бити само дрвеће које пролеће поред прозора воза. А у срцу ће живети радост због тога што је Бог пружио Своју десницу, загрлио човека као Своје дете и води га за Собом у Царство Небеско.

Андреј Чиженко
За Фондацију Пријатељ Божији са руског: Иван Попов
Извор: pravlife.info