А није ли ово пост што изабрах: да развежеш свезе безбожности, да разрешиш ремење од бремена, да отпустиш потлачене, и да изломите сваки јарам? Није ли да преламаш хлеб свој гладноме, и сиромахе прогнане да уведеш у кућу? Кад видиш голог, да га оденеш, и да се не кријеш од свог тела? (Иса. 58:6-7)
Хладан дашак сиромаштва веје улицама, где људи без крова над главом, као сенке, лутају. Њихова одећа, изношена и поцепана, не штити од хладне ноћи, ни од суровог дана. Заробљени у беди, пружају руке, молећи за милостињу, за кап љубави. Њихов дом је на отвореном, а у тмурним уточиштима скривеним од погледа, сенкама града, једино налазе тренутак мира, тренутак заборава. Посуда за пиће су им шаке; сто - стиснута колена; кревет - хладна земља. Њихов живот је лутање; дивљи и пун патње. Некада није био овакав, али је несрећа, као разорна олуја, срушила све пред њима.
Нема губитка у давању
Џаба постиш ако им не помажеш! Сачувај своју браћу! Оно што си узео од живота, подели са онима који гладују. Нека страх Божији буде мера твоје дарежљивости. Уздржи се од преједања и помози онима који пате од глади. Тако ћеш излечити две супротстављене патње: твоју прекомерну ситост и глад твога брата. На томе се заснива и рад лекара: једне исцрпљују, друге хране, да би им очували здравље. Послушај ову добру поуку. Нека наша реч отвори врата онима који имају довољно, a нека наши савети упуте сиромашне ка богатима.
Нека наше лепе речи не буду једино што нудимо онима у невољи: делима милосрђа остваримо вечну Божју Реч: помажимо онима у невољи пружајући им оно што им је потребно: дом и храну. Јер осим ових, има и других просјака - болесних и прикованих за кревет. Нека свако брине о својим комшијама. Не дозволи другом да служи твоме ближњем. Наше доброчинство је дар Богу и нашим ближњима. Не дозволимо да га било ко одузме од нас.
Загрли несрећника као злато. Пригрли његову несрећу у наручје твоје жртве, да би то било и за твоје здравље, да буде за спас своје жене, деце, породице и целе куће.
Сиромашни и болесни су двоструко сиромашни. Јер здрави међу онима који немају ништа иду од врата до врата, ходајући међу онима који имају; седећи на раскршћу дозивају све пролазнике. Они који су везани болешћу, затворени у скученим становима и скученим угловима, као пророк Данило јами лављој, чекају те, богобојажљиви и сиромашни, попут Авакума у старим временима. Буди пријатељ пророку кроз милостињу, јави се потребитима као брз и великодушан хранитељ. Нема губитка у давању. Не бој се, плод милостиње расте у изобиљу. Посејте и поделите, па ћете кућу напунити добрим добицима.
Дај ми шта имаш
Али ћеш рећи: „И ја сам сиромашан“. Нека буде тако - хајде. Дајте оно што имате, јер Бог не захтева више од ваших снага. Ти једном дајеш хлеб, другоме чашу вина, трећем одећу, и тако заједничка збирка уништава несрећу једног. И Мојсије је примао трошкове шатора не од једног слуге (Божијег), него од целог народа. Један богаташ донео му је злато, други – сребро; сиромашни - кожу; најсиромашнији вуну (видети: Пр. 25: 28-30). Многи богати људи су у храму прилагали велике суме новца. Једна сиромашна удовица је убацила само две мала новчића. Видевши то, Христос рече својим ученицима: „Заиста вам кажем: ова сиромашна удовица метну више од свију који мећу у храмовну благајну. Јер сви метнуше од сувишка својега; а она од сиротиње своје метну све што имаше, сву имовину своју.“ (Мк. 12, 43-44).
Вратари Царства
Не презири оне који леже као безвредни. Размисли ко су они и наћи ћеш њихову вредност. Они носе лик нашег Спаситеља. Јер им је Човекољубац дао Свој лик да би посрамио оне који су били немилосрдни и мрзели сиромашне; сиромашни су као они који показују слике цара онима који их муче, да би ликом владара осрамотили презиратеља. Они су благајници очекиваних користи, вратари царства, који отварају врата за добро и затварају их за окрутне. Они су и јаки тужиоци и добри браниоци. Бране и оптужују не речима, већ својом појавом пред Судијом. Јер оно што је за њих учињено, јасније од било ког гласа Оном Који познаје срца. Због њих нас посланици Божији упозоравају на Последњи суд Божији.
Доброчинство садржи живот
Јер милосрђе садржи живот, оно је мајка убогих, учитељ богатих, добра дојиља деце, старатељ старијих, ризница убогих, универзално уточиште несрећних; оно своје бриге дели са свим узрастима и недаћама.
Јер, као што владари и судије у празним људским надметањима, проглашавајући своју великодушност трубама, обећавају богату поделу свима који се труде за њихов циљ, тако доброчинство позива к себи све оне који су у тешким приликама. Оно је изнад сваког похвалног дела; милосрђе седи пред добрим Богом, Који га воли и веома Му је блиско.
Први љубитељ милосрђа је Бог
Дакле, први извршилац добрих и човекољубивих дела је сам Бог. За стварање земље, и украс неба, и уредну смену времена, топлоту сунца, и расхладну природу леда, и све посебно, Бог непрестано производи не за Себе - јер Он нема потребе за овим – него за нас. Он је невидљиви ратар, који производи храну за људе. Јер Он, по (речи) Исаијиној (видети: Ис. 55, 10), даје семе сејачу и воду из облака; или њоме тихо наводњава земљу, или брзо сипа по браздама њива. Када су усеви порасли и зеленило сазрело, тада, разбацавши облаке по небу, сунце пушта свој покривач, који шири топлину и ватрене зраке тако да класје сазре за жетву. Видите да је први милосрдан Бог, који храни гладне, напоји жедне и облачи голе.
Немилосрдно Срце
Бог је први проналазач милосрђа, богат и истовремено саосећајан давалац онога што нам је неопходно. Нас, међутим, свако слово Писма упућује да се угледамо на нашег Господа и Творца, у мери у којој је могуће да се смртник угледа на Бесмртног. Међутим, ми све окрећемо на своје задовољство: једно одвајамо за своје животе, друге чувамо за наше наследнике, о несрећницима ни речи, а о просјацима нема уопште бриге. О немилосрдно срце! Човек види несрећника који има потребу за хлебом, али му не помаже и не даје му спасење, него га оставља без пажње, као неку зелену биљку која јадно вене од недостатка воде.
Дакле, ви, који имате ум да вам растумачи заповести Божанске, немојте се заваравати пролазним стварима. Набавите нешто што никада не напушта оног који даје: одредите меру како да користите живот. Није све ваше и зато нека нешто припадне и сиротињи, Богу драгој. Јер све припада Богу, заједничком Оцу. Ми смо као браћа; најбоље је и најправедније да браћа поделе наследство на једнаке делове. Ако је један присвојио више од другог, нека други искористе бар део тога. Ако би неко хтео да буде господар свега, лишавајући браћу чак и трећег или петог дела, он је зао тиранин, непомирљиви варварин, омражена звер, која радосно отвара уста само за храну; такав је строжи и од већине звери. Јер вук допушта вуку да једе, али немилосрдни богаташ, незасит, не дозвољава ником да учествује у богатству. Довољан вам је умерена трпеза; не улази у море необузданог пировања. Јер ти прети суров бродолом, не разбијајући се о гребене, већ урањајући у најдубље блато, одакле онај који пада никада неће изаћи.
Не злоупотребљавајте богатство
Користите га, али немојте га злоупотребљавати; јер вас томе учи и Павле (види: 1. Кор. 10:23); Дозволите себи умерено задовољство: немојте се опијати задовољствима. Немојте уништавати све животиње: четвороножне, велике, мале, птице, рибе, лако уловљиве, ретке, јефтине и скупе. Не пуните стомак знојем многих рибара, као неки дубоки бунар. Јер због оних који живе у луксузу, понор мора не остаје миран. Не хватају се само рибе које пливају у води; али и оне бедне животиње које се крећу по дну мора изводе се и на копно и у овај ваздух, а домишљатост љубитеља задовољства измишља им разне мреже.
Луксуз је болест са лошим последицама
Шта подразумева луксуз? Где год се ово зло појави, оно, као болест, нужно повлачи своје лоше последице. Они размажени који одлуче да имају луксузну трпезу на столу, морају нужно бити укључени у изградњу величанствених зграда и потрошити много богатства на простране куће и њихову изузетну декорацију; уједно се брину о лепоти кревета, стављајући на њих шарене и свакојаке прекриваче; израђују веома скупе сребрне столове, неке глатко углачане, друге украшене резбаријама, тако да истовремено служе за гркљан и засићују око догађајима који су на њима приказани.
Обратите пажњу и на остало: чиније, троношце, шоље, судове за прање, посуђе, безброј врста чаша; шаљивџије, глумци, музичари, певачи, играчи, цела свита разврата, омладинци са женским косама, бестидне девојке, нескромне иродијадине сестре које убијају Јована – све то убија и боголики и мудри ум који се налази у свакоме.
Док се све ово дешава у кући, безброј Лазара ће седети на капији: једни су прекривени тешким чиревима, други са избијеним оком, трећи тугују за губитком ногу, а неки од њих који су без ногу пузе. Али кад плачу, не чују се; јер би узнемирили буку труба, песме и грохоте смеха. Ако јадници некако јаче закуцају на врата, дрски вратар немилосрдног господара, искочивши однекуд, отера их моткама, дозове немилосрдне псе и раздражује им ране бичевима. А пријатељи Христови, о којима пре свега говоре заповести, одлазе, не добивши ни парчета хлеба ни јела, само још више рањени увредама и ударцима. А унутра, у луксузним вилама, где се одвија мамонов посао, једни, као бродови преплављени водом, бацују храну, други заспу крај стола на стоје пуне чаше испред њих. Двоструки грех живи у овим кућама: једно је ситост пијаница, друго је протеривање гладних просјака.
Господ то види
Господ све то види и шта онда ви, мрзитељи просјака, мислите да ће следити након таквог живота? Или зар не знате да ради њих свето Јеванђеље објављује и потврђује својим сведочењем све ове страшне примере? Ту је описано јако шкргутање зуба и јаук, (видети: Лк. 16, 19-31). Немојмо бити мртви за веру и мислити да смо бесмртни за уживање. Држимо се овог начина размишљања када желимо све да жртвујемо телесној обмани, као домаћини који немају наследнике, као стални господари на земљи, у време жетве бринући о сетви, а за време сетве надајући се да ћемо се радовати жетви. Јер сетићемо се тога у старости, када је зима смрти близу, и није остало још неколико година живота, већ неколико дана!
Дајте, и даће вам се; мјеру добру и набијену и стресену и препуну даће вам у наручје ваше. Јер каквом мјером мјерите онаквом ће вам се мјерити. (Лк. 6,38)
Свети Григорије Ниски
За Фондацију Пријатељ Божији са руског: Петар Волков