Беседе владике Николаја за сваки дан у години - 31. Март
Или мислиш ти да ја не могу сад умолити Оца својега да ми пошаље више од дванаест легиона ангела. (Мат. 26. 53) Кратке душекорисне беседе владике Николаја кроз Свето Писмо Старог и Новог Завета.
Сатана нас гађа помислима као стрелама
Уколико будеш уравнотежен и кад си срећан и кад си тужан, ђаво неће бити сигуран шта се дешава у теби, тако да неће знати како с тобом да се бори.
Светих десет хиљада мученика
ОВИ свети мученици бише мачем посечени за своју веру у Христа.
Свети мученици Трофим и Евкарпион
Када у време цара Максимијана. 298 године, плану у Никомидији гоњење на хришћјане, тада стадоше хватати хришћане и бацити у тамнице. Затим их много испитиваху и истјазаваху; и оне који остајаху до краја у вери Христовој, предаваху на смрт. У то дакле време беху и ови Христови мученици, Трофим и Евкарпион. Они најпре беху храбри официри у царској војсци. Као такви, они беху гонитељи и крајњи непријатељи Христа и хришћана: хватаху хришћане и бацаху их у тамнице, јер им насилник беше дао сву власт над хришћанима: кажњавали су и убијали које год су хтели, и спасавали опет које су хтели.
Свети преподобни Анин, чудотворац
Родом од Халкидона; мален растом као древни Закхеј, но велики духом и вером. Одрече се света у својој петнаестој години и настани близу реке Еуфрата у једној изби где се испашташе и Богу мољаше, најпре код свог учитеља Мајума, а по смрти овога, сам. Силом своје молитве напунио сух бунар водом, исцељиваше болеснике од разних мука и зверове укроћаваше. Један укроћен лав био је код њега стално на служби. Прозирао у даљину. Кад су недалеко од њега једнога столпника, Пионија, разбојници напали и изубијали тако да овај смишљаше да сиђе са столпа и иде да се тужи судијама, свети Анин прозре у душу тога столпника и његове намере, и посла му писмо по своме лаву, да се остави своје намере, да опрости нападачима, и да продужи свој подвиг. Милосрдан беше неисказано. Епископ новокесаријски поклони му једног магарца, да му олакша доношење воде са реке, но он поклони магарца неком сиромаху, који му се беше потужио на сиромаштину. Епископ му поклони другог магарца, но он и њега поклони. Тада му епископ даде трећег магарца, но само на послугу, као водоношу, с тим да му га мора чувати и вратити. Пред смрт виде да му долазе Мојсеј, Арон и Ор, и где га зову: „Анине, Господ те зове, устани и пођи с нама!” То он откри својим ученицима, и предаде дух свој Господу, коме је верно послужио. Беше му сто десет година када сконча земаљски живот свој.
Свети Кирил, архиепископ јерусалимски
Рођен у Јерусалиму у време Константина Великог, а умро у време Теодосија Великог (315-386). Године 346. посвећен за свештеника, а 350. наследио на престолу јерусалимском блаженог Максима патријарха. Трипут збациван с престола и шиљан у прогонство, док најзад у време Теодосијево није повраћен, па проживив мирно још осам година, предаде душу Господу. Две тешке борбе он је имао: једну с аријевцима, који се осилише под Констанцијем, сином Константиновим, а другу под Јулијаном Одступником, с овим отпадником и са Јеврејима. У време силе аријевске на Дан Педесетнице појави се знамење крста, светлије од сунца, које се простирало изнад Јерусалима и Горе Јелеонске, и трајало неколико часова почев од деветога часа изјутра. О тој појави, која је била виђена од свих житеља Јерусалима, писано је и цару Констанцију, и она је служила много на утврђењу Православља против јеретика. У време Одступника пак десило се друго знамење. Да би понизио хришћанство, Јулијан наговори Јевреје да обнове храм Соломонов. Кирил се молио Богу да то не буде. И би земљотрес страшан, који поруши све што би изнова сазидано. Тада Јевреји почеше поново. Но опет би земљотрес, који сруши не само новосазидано него извали и растури и старо камење које се још држало под земљом. И тако се обистини реч Господња: ни камен на камену неће остати. Од многих списа овог светог оца сачувана је његова катихетика, дело првокласно, које потврђује веру и праксу Православља до дана данашњега. Необичан архипастир и велики подвижник био је овај светитељ. Био је кротак, смеран, сав испоштен и у лицу блед. После многотрудног живота и витешке борбе за веру православну мирно се упокојио и преселио у вечне дворе Господње.
Бог није створио смрт
За Хришћанство смрт је појава, пре свега, етичкога реда, тј. духовна катастрофа.. Смрт је у свет увео управо човек, слободно пожелевши живот искључиво за себе и у себи, и откинувши, на тај начин, себе од источника, од циља и садржаја живота – од Бога. Зато је смрт постала врховни закон живота иако је није створио Бог.
Кад Христос узме наше срце у Своје руке
У овом свету, који изгледа као да тоне у злу, радост је видети оне који се не предају, који се боре да добро победи у њима самима, а затим и у свету око њих. Свако од нас добио је од Бога дарове - не као терет, него као крила. Крила за борбу која није против људи, већ против таме у нама. Кад избегнемо замке греха и срце своје ставимо у Његове руке, Он га неће згњечити - већ преобразити. И душа која се тако освети Њиме, мирисаће на Небо, и све око себе ће светлити Његовом светлошћу.
Беседе владике Николаја за сваки дан у години - 30. Март
Јер као што муња излази од истока и показује се до запада, тако ће бити долазак сина човечјега. (Мат. 24, 27) Кратке душекорисне беседе владике Николаја кроз Свето Писмо Старог и Новог Завета.
О крштењу новорођене деце
Родитељи морају да крсте своје дете по могућству 40 дана после рођења…
О Божјем свезнању и промислу
О Господе благи, Промислитељу мудри, који знаш свему број, меру и време, одагнај од нас сваки страх осим страха од Тебе.
Вера која воли живот: Православље као празник постојања
Често се мисли да је хришћанство песимистичка вера која земљу види као долину плача, а тело као тамницу душе од које треба побећи. А апостол Павле, из тамнице и у оковима, пише: „Радујте се!“ И прво Христово чудо није исцељење – него спасавање свадбеног весеља. То говори нешто сасвим друго: Православље није презир према животу, већ његов преображај.
Свети преподобномученик Павле
ЗБОГ молитвеног поштовања светих икона сажежен у огњу на Кипру, око 777. године.
Свети преподобни Макарије Кољазински
Преподобни Макарије Кољазински води порекло од племићког рода тверских бојара Кожиних. Родио се у селу Грибкову, на десетак километара од града Кашина; сада се то насеље назива Кожино. Његови родитељи: отац Василије који се прославио ратним подвизима при великом кнезу Василију Васиљевичу Тамном, и мати Ирина, одликоваху се побожношћу и васпитаваху децу своју у добрим обичајима...
Свети мученик Марин
Био војник. Не само није хтео принети идолима жртве, него од других принете жртве растури и ногама погази. Због тога беше мучен и посечен, у III веку. Неки сенатор Астерије, обучен у скупоцену белу одећу, посматрао је страдање светог Марина. И толико се одушевио вером у Христа, који толику храброст даје својим следбеницима, да сам узе тело мучениково на своја леђа, однесе и чесно сахрани. Видевши то, незнабошци и њега убише као хришћанина.
Свети Алексије Човек Божји
Различити су путови којим Бог води оне који желе Њему угодити и закон Његов испунити. У време цара Хонорија у Риму живљаше висок царски достојанственик Јевтимијан, врло угледан и врло богат. И он и жена му Аглаида провођаху живот богоугодан. Иако беше богат, Јевтимијан је седао само једанпут дневно за трпезу, и то по смирењу сунца. Имађаху јединца сина, овога Алексија, који кад одрасте, би принуђен да се ожени. Но он те исте ноћи остави не само жену него и дом оца свога, седе у лађу и дође у град Едесу у Месопотамији где беше чувени лик Господа Исуса, послат од самог Господа цару Авгару. Поклонивши се томе лику Алексије се обуче у одело просјака и као просјак живљаше седамнаест година у том граду, непрестано молећи се Богу у паперти цркве Пресвете Богородице. Када се ту прочу као богоугодник, он се убоја од људске славе и оде одатле, седе у лађу да иде у Лаодикију, но промислом Божјим лађа би занесена и доплови чак до Рима. Сматрајући то као прст Божји, Алексије смисли да иде у дом оца свога и да као непознат ту продужи живот свој и подвиг. Отац га не позна, но из милосрђа дозволи му да у дворишту његовом у једној изби живи. Ту Алексије проведе још седамнаест година живећи само о хлебу и води. Злостављан од слугу на разне начине он отрпе све до краја. А када му се крај приближи, он написа једну хартију, стеже у руке, леже и издахну 17. марта 411. године. Тада би откровење у цркви Светих Апостола у виду гласа који рече у присуству цара и патријарха: потражите човека Божја. Мало после откри се, да је тај човек Божји у кући Јевтимијановој. Цар с папом и целом пратњом дође у кућу Јевтимијанову, и после дужег распитивања дознаду да је онај просјак тај човек Божји. Кад уђу у његову избу, нађу га мртва, но у лицу светла као сунце. Из оне хартије родитељи његови сазнају, да је то њихов син Алексије, а невеста, која је тридесет четири године живела без њега, да је то њен муж, и обузе их све неизмерна туга и мука. Но после се утеше видећи како је Господ прославио Свога угодника. Јер, додиром до његовог тела лечаху се многи болесници, и из тела му потече миро благоухано. Тело му сахране у ковчег од мермера и смарагда. Глава му се налази у Светој лаври на Пелопонезу.
Један је Бог
Један је Бог, Отац Логоса Живога, један је Господ, Једини од Јединога, Бог од Бога, Један је Дух Свети који има биће од Оца и јављен је људима преко Сина, Свети Извор, Светиња која даје освећење; у Њему обелодањује Себе Бог Отац који је над свим и у свему и Бог Син који је кроза све.
Буди безбрижан, Господ је ту
Буди безбрижан крај свога Господа. Он те је оградио Собом са свих страна, знајући све твоје мисли, све потребе и расположења. И уколико са вером и љубављу будеш стајао у Њему, никакво зло ти неће прићи.