Свети преподобни Марко Трачески
Назива се још и Атинским, јер му Атина беше родно место. Када сврши високе школе у Атини, умреше му родитељи. Он помисли у себи, да је смрт и за њега неизбежна, и да се треба припремати благовремено за честан излазак из овога света. Раздавши све имање сиротињи, он седе на једну даску у мору с тврдом вером у Божју помоћ и с молитвом да га Бог одведе где је Њему воља. И Бог Промислитељ сачува га и доведе у Ливију (или Етиопију), у планину звану Траческа. На тој планини подвизаваше се Марко 95 година, не видећи ни човека ни звера. Пуних 30 година вођаше страшну борбу са злим дусима и мучаше се и глађу и жеђу и мразом и жегом. Јео је земљу и пио морску воду. После 30 година најжешћег страдања побеђени демони побегну од њега, а ангел Божји почне му сваки дан доносити храну, у виду хлеба, рибе и воћа. Пред саму смрт посетио га св. Серапион који је после и објавио чудесно житије овога Марка. Упита Марко Серапиона, да ли сад у свету има хришћана, који кад би рекли гори овој: „Дигни се одавде и баци се у море”, - да се тако и збуде? У том часу покрете се планина, на којој беху, попут мора. А Марко махну руком и заустави је. Такву чудотворну силу имаше овај Божји човек. Пред смрт помоли се за спасење људи и предаде душу своју Богу. Свети Серапион виде ангеле где узеше душу Маркову и пружену руку с неба, која је прихвати. Поживе свети Марко 130 година и упокоји се око 400. године.
Свети мученици Агатопод и Теодул
Први беше ђакон а други чтец цркве у Солуну; први украшен старачком седином а други младићком целомудреношћу. У време Диоклицијанове хајке на хришћане ова двојица буду позвати на суд. С радошћу они се одазваше, и држећи један другог за руку иђаху вичући: „Ми смо хришћани”! Сви савети судије, да се одрекну Христа и поклоне идолима, осташе узалудни. После дужег тамновања и гладовања бише осуђени на смрт, и то потопљењем у море. Тада им везаше руке наопако и обесише им по један тежак камен о врат и поведоше да их потопе. Када прво хтедоше гурнути Агатопода у дубину, он узвикну: „Ево другим крштењем перемо се од свих греха наших и одлазимо чисти Христу Исусу”! - Њихова потопљена тела море ускоро избаци на обалу, и хришћани их чесно сахране. Свети Теодул се јави својим познаницима, као ангел светао, у белом оделу, и нареди им, да све његово заостало имање разделе сиромасима. Ови дивни Христови војници чесно пострадаше у време цара Диоклецијана и солунског кнеза Фаустина 303. године.
Беседе владике Николаја за сваки дан у години - 17. Април
Развалите ову цркву, и за три дана ћу је подигнути. (Јов. 2, 19) Кратке душекорисне беседе владике Николаја кроз Свето Писмо Старог и Новог Завета.
Христос је овде
Христос је увек са нама. Он је свеприсутан спас, невидљив и видљив, у сваком тренутку.
Јеванђеље дана за 17.04.2026.
Читање Светог Јеванђеља по Луки за дан 17.04.2026. Зачало 7.
Свети преподобни Зосима Вербозомски
Ученик светог Корнилија Комељског; основао Благовештенски манастир на острву Ворбозомског језера, у Новгородској губернији. Богомудро управљао својим манастиром; упокојио се 1550 године. Свете мошти његове почивају у храму његове обитељи.
Свети преподобни Георгије Малеин
Овај преподобни Георгије, назван Ћутљивац (тј. молчалник) из младости заволе Христа и пође монашким и подвижничким путем. Прошавши многе духовне подвиге, он се најзад удаљи у гору звану Малеа. Тамо сабра мноштво монаха, које руковођаше богомудро и спасоносно. Свакоме даде правило и канон како да искоришћују време свог живота. Претсказа своју кончину и мирно се упокоји у Господу (вероватно у 4. веку).
Свети преподобни Теон, митрополит Солунски
Богоносни отац наш Теона живео је у шеснаестом веку. Најпре се подвизавао у светогорском манастиру Пантократора. Затим, заволевши безмолвије, молитвено испосничко тиховање, он се на подвижничком попришту придружи светом Јакову Иверском, који се у то време подвизавао у Иверском скиту светога Претече. Када божанствени Јаков крену у свет да проповеда реч Божју, пође са њим и Теона, и не одвајаше се од њега све до саме мученичке кончине његове...
Свети преподобни мученик Никита
Словен из Албаније. Као светогорски монах отишао у Серез, где се препирао с мулама о вери. Не могући га надјачати разлозима, Турци га ставе на муке, у којима Никита свети сконча и преда душу своју Богу 1808. године
Свети преподобни Зосим
Монах јорданске обитељи у времену цара Теодосија Млађег. Он је пронашао, причестио и сахранио св. Марију Египатску. У својој стотој години упокоји се у Господу, у VI веку.
Света мученица Фервута и њена сестра удова и њихова робиња
У време цара персијског Саворија би погубљен епископ свети Симеон. Фервута, сестра епископа, би узета у двор по жељи царице. Но Фервута беше нобичне лепоте, због чега навалише многи просиоци, међу којима и жреци и гатари незнабожачки. Фервута све одби; тиме изазва велики гнев против себе. Па како се у то време царица разболи, сви жреци објаснише цару, да је царица отрована од Фервуте, а као лек болесној царици препоручише ово: да се Фервута, сестра њена, и робиња њихова, као хришћанке, престружу тестером, да се три половине тела ставе на једну страну а три на другу, а царица да се пронесе између њих. Цар се сагласи с тим крволочним гатарским предлогом. И Фервута са својом сестром и робињом пострада тако за Христа 343. године заслуживши тиме неувели венац у бесмртном царству Господа свога.
Свети преподобни Јосиф Песмописац
Рођен у Сицилији, од родитеља благочествих и добродетељних, Плотина и Агатије. По смрти родитеља пређе у Солун где се замонаши. Као монах би узор свима у посту, крајњој уздржљивости, непрестаном мољењу псалмопојању, бдењу и труду. Солунски епископ рукоположи га за јеромонаха. Знаменити Григорије Декаполит, посетивши Солун, заволи Јосифа душом и срцем због његовог ретког карактера, те га узе са собом у свој манастир у Цариграду. Кад опет букну пламен иконоборске јереси под Лавом Јерменином, овај Јосиф би упућен у Рим, да позове папу и римску цркву у борбу за праву веру. Но на путу ухвате га пирати и довезу на Крит, где су га јеретици држали шест година у тамници. Јосиф се радовао што се удостојио страдати за Христа, и непрестано је за то благодарио Богу сматрајући железне вериге на себи као украсе од злата. Шесте године, на Божић изјутра, зли цар Лав би убијен на јутрењу у цркви. У тај сами час јави се свети Николај Јосифу у тамници и рече му: „Устани и следуј мени”! Јосиф се осети као дигнут у ваздух; и наједанпут обре се пред Цариградом. Његовом доласку обрадују се сви правоверни. Испевао је каноне и стихире многим осветитељима. Имао је дар прозорљивости, због чега га патријарх Фотије постави за духовника и исповедника свештенству препоручујући га као: „човека Божјег, ангела у телу, оца отаца”. У дубокој старости предаде дух свој Господу, коме је верно служио и делом и песмом. Оконча мирно уочи Великог Четвртка 883. године.
Преподобни Јован, ученик Св. Григорија Декаполита
Преподобни Јосиф Песмописац, Света мученица Фервута, Преподобни Зосим, Преподобни мученик Никита
Десет горких плодова једне чашице – поука о пијанству
У нашем друштву, поготово током великих празника, влада права помама за алкохолом. Пију сви: стари, млади, мушкарци и девојке… Завладала је просто мода пијанчења, при чему је величање таквог понашања постало нешто што се само по себи разуме. Пошто је и у нашем народу алкохолисање прихваћено као нешто добро и чак корисно по здравље, ево шта о томе каже наше свето Предање.
Чудотворна вода светог Атанасија
Свету Гору називамо Баштом Богородичином, где Она као брижни баштован бди над својим житељима. Док је за многе Њен сусрет са људима чудо, за оне који живе вером то је најприроднији израз Њене љубави. Управо данас, на празник Источни (Светли) петак, када славимо Богородицу као Живопријемни Источник, подсећамо се како је из суве стене извела воду Светом Атанасију Атонском. Овај неисцрпни извор до данас сведочи да Мајка Божија никада не оставља оне који јој притичу.
Беседе владике Николаја за сваки дан у години - 16. Април
Бог хоће да се сви људи спасу. (I Тим. 2, 4) Кратке душекорисне беседе владике Николаја кроз Свето Писмо Старог и Новог Завета.
За кога је Христос страдао?
Што је грешнији покајник, то је већа слава милосрђа Божијег.
Благослови непријатеље моје, Господе.
Понекад највише боли оно што на крају највише лечи. Непријатељи руше оно што би нас иначе везало за пролазно, и гурају човека тамо где иначе не би кренуо – право ка Богу. У понижењу и неправди крије се тиха прилика за смирење, коју похвале никада не могу да дају. Можда непријатељи нису увек оно што изгледају – већ сурови савезници на путу спасења.
Јеванђеље дана за 16.04.2026.
Читање Светог Јеванђеља по Луки за дан 16.04.2026. Зачало 8.