Мржњом оптерећен човек отровао је себе најстрашнијим отровом. Попут двослеклог мача, мржња сече онога према коме је усмерена, али и онога који мрзи…
Често коришћена изрека да снага на уста улази у пракси се показује као сасвим супротна. Људи који неумерено једу и пију пате од тешких болести и врло често умиру млади..
Покушајте да се, у тренутку кад псовка надолази, издигнете изнад ситуације и кратком молитвом сузбијете демонску ерупцију…
Мајка треба да над главом своје бебе чита Јеванђеље и молитве, посебно Исусову молитву: то је тај небески балзам који она излива на његову душу. Када дете почне да говори, нека прве речи, које родитељи треба да га науче, буду име Исуса Христа и Исусова молитва. Преподобни Јован Лествичник пише да, када се човек ујутру пробуди, прва његова мисао треба да буде о Богу. А, детињство је – јутро живота.
Једно од основних начела духовног живота јесте познање самога себе. А тога нема без самопосматрања, јеванђелског преиспитивања себе…
Све се чини како би се људи успавали, зомбирали, претворили у живе мртваце савести. Медији, забава, игре, спортски догађаји... смењују једни друге одвлачећи пажњу човека са суштинских животних питања, удаљавајући га од спасења. Равнодушност све више постаје болест модерног човека кога више ни ратови не могу пренути из успаваности и мртвила.
Свако поређење своје са ситуацијама у којима су други људи потенцијално јако опасно. Поготово ако гледамо на оне који су у бољој ситуацији од нас...
Болест чува наш дух од духовног труљења и пропадања, и не допушта страстима да овладају…
Слово убија а Дух је тај који оживљава. Ова мисао се односи на убиственост знања лишеног Духа божанског, духа љубави и заједништва, и упућује нас на то да је у основи свих знања љубав која оживотворава то знање. Управо је љубав тај носач живе речи а Дух Истине и Љубави учи и наставнике да је њихова мисија да пренесу љубав деци и да од њих створе љубав. То је смисао и крунски разлог молебана који се служи пред почетак сваке нове школске године у нашим павославним храмовима. Говори свештеник Вук Матијашевић из храма Рођења Светог Јована Крститеља на централном гробљу у Београду.
Слово убија а Дух је тај који оживљава. Ова мисао се односи на убиственост знања лишеног Духа божанског, духа љубави и заједништва, и упућује нас на то да је у основи свих знања љубав која оживотворава то знање. Управо је љубав тај носач живе речи а Дух Истине и Љубави учи и наставнике да је њихова мисија да пренесу љубав деци и да од њих створе љубав. То је смисао и крунски разлог молебана који се служи пред почетак сваке нове школске године у нашим павославним храмовима. Говори свештеник Вук Матијашевић из храма Рођења Светог Јована Крститеља на централном гробљу у Београду.
Космос је променио, мада се друштво зацело изменило. Данас имамо посла с другачијим приоритетима и ставовима који се врло често сукобљавају с православним погледом на свет. Индивидуализам и интерес одвајају нас једне од других и од Бога. Изоловањем и раздвајањем материјалног света од небеске стварности неизбежно уводимо на сцену гледиште о необузданом конзумерству које нарушава и само постојање и функционисање природе и људског друштва.
Слово убија а Дух је тај који оживљава. Ова мисао се односи на убиственост знања лишеног Духа божанског, духа љубави и заједништва, и упућује нас на то да је у основи свих знања љубав која оживотворава то знање. Управо је љубав тај носач живе речи а Дух Истине и Љубави учи и наставнике да је њихова мисија да пренесу љубав деци и да од њих створе љубав. То је смисао и крунски разлог молебана који се служи пред почетак сваке нове школске године у нашим павославним храмовима. Говори свештеник Вук Матијашевић из храма Рођења Светог Јована Крститеља на централном гробљу у Београду.
На сваком кораку говоримо и слушамо само о лошем. Зато смо све мање у стању да чинимо добро…
Ко год буде спасио своју душу и буде подстицао друге да се спасу, биће назван великим у Царству Небеском...
Зар нисте осетили мрак и злочин антихришћанске Европе на својим леђима? Хоћете ли уз Европу или уз Христа...?
Истина не нестаје ако заћуте речи; као што верујемо речима, тако исто треба да верујемо и ћутању...
Да је молитва насушнија од хљеба и воде, да нам је потребна за спасење вјечно али и живот на земљи, потврђено је у историји Цркве Христове небројено пута. Да је молитва наш штит и покров увјерили смо се и ових љетних дана, када је у нашу Свештену Обитељ манастира Клисина дошао Млађен Волаш, возач камиона, који је присуствовао саобраћајној несрећи која се догодила у мјесту Рудице, на магистралном путу Нови Град – Босанска Крупа, 28. јула 2018. године.
Само онај ко живи по вољи Божијој може Му се потпуно предати; горди човек не жели да живи по вољи Божијој, он воли сам собом да управља...
Стихије пале људске природе и надменост живљења представљају камен о врату који човека вуче на дно постојања. Особито у данашњем времену науке и професионализма, човек више него икада тежи титулама и високом положају на лествици друштвених односа. Гордост и таштину још нико, ко се искрено и истински не каје, није успео одагнати из свога срца. Зато Господ и опомиње да славу не примамо од људи и да нам не помаже ни сав свет да задобијемо ако душу своју упропастимо.
Да имамо ту радост дечју, да будемо деца – Будите као деца – говори Господ! ...