Кад се молимо за друге постоји опасност да се препустимо размишљању или маштању о некој особи. Зато се ваља помолити кратко и јасно…
Колико само снаге човек троши бринући о стварима које не може изменити. Зато, уместо бриге положимо наду на Господа…
Богатство светог Божијег човека налази се у његовој унутрашњости, у Богом просвећеној души. Спољашњи изглед доводи до погрешних закључака…
Човек који се труди да споља изгледа побожно а нема унутарашње духовне силине, његова дела, додуше, јесу дела али су мртва...
Све зло потиче од ума који се окреће само око науке у својој потпуној удаљености од Бога. Стога овакви људи не налазе унутрашњи мир и равнотежу. Али, ако се ум окреће око Бога, онда људи и науку користе за свој духовни напредак.
Зашто Господ наређује да волимо своје непријатеље? Како је могуће учинити једну тако неприродну ствар…
Христос се роди, децо Божија! Дошао је опет Благ Дан. Народ именује благим даном све празнике које слави. Но Божић је родитељ свим осталим благим данима…
Лабилност, неукорењеност, често мењљње мишљења или недежае обећања... особине су које се могу веома често срести код данашњих људи...
Неретко ћемо наићи на људе који ревносно испуњавају формална правила а срце им је пуно зла и пакости...
Већ дуже време суочени смо са непрестаним зливањем река и поплавама. То је напромашива слика нашег греховног живота у кји смо сами себе потопили…
Људима није лако волети ни пријатеље своје истинском љубављу. Како тек испунити заповест Христову у љубави према непријатељима…
У нашем времену поимање добре жене се протеже у простору од најбалнијег и највулгарнијег тумачења па све до најузвишенијег. Ипак…
Они „који имају обличје побожности, а силе су се њезине одрекли“ (2.Тим.3:5). И ко су они „који се свагда уче, и никад не могу да дођу к познању истине“ (2.Тим.3:7)?
Ништа у животу не може изићи на добро ако се на добар начин не учини. А добар начин има и своја добра правила…
Kратак је овај дан живота, но прави живот не зна за ноћ. Ко умре од греха на овом дану, умреће смрћу што не зна за дан... (Св. Владика Николај)
Колико пута нам се учинило оправдано да кежемо: ''Па, тако сви раде'', желећи да нађемо пправдање учињеници да већина тако мисли или ради. А, да ли је тако...
Потребно је говорити истину када обавеза, или љубав према ближњем то захтевају али, да не осуђујемо ближњег и да се не поносимо и не уздижемо као да боље од других познајемо истину…
У сусрет Празнику очева из пера сестре Снежане Раките изишли су стихови које је у ноте претворила сестра Тамара Пајкановић. Предвођена њеном диригентском руком песму, својим анђеоским гласовима, изводе деца црквеног дечијег хора „Благослов“ из Сремске Митровице. После песме посвећене светој браћи Ћирилу и Методију, представљене на нашем сајту, песма у част Празника очева наставак је узвишеног црквеног музичког стваралаштва, за које смо добили ексклузивно право аутора да га представимо посетиоцима нашег сајта.
Људи се углавном одређују оним што поседују, макар то били и дарови Божији, али, ради се о томе да би требало да задобију Духа божанскога као своје одређење…
Заокупљен материјалним светом и животом у њему, човек свим силама покушава да у таквом свету обрете богатство себи. И не слути да је добитак у – давању потребитима…