Када би жене постуиле по заповести Господњој и биле послушне својим мужевима, Господ би учинио да и мужеви буду људи светога живота…
Не можемо говорити о љубави према ближњем све док не исцедимо и последњу кап себељубља из свог срца...
Огромна је заблуда да ћемо децу поправити критикама, саветима, претњама, казнама, па и наградама. Постаните свети па ће и деца бити добра…
Све наше тешкоће – плод су нашег живота, наших грешака. Ако нас је, дакле, стигла невоља беспарице, ако су нас дугови прибили уза зид – нисмо се случајно нашли у тој ситуацији. Та ситуација је управо за нас и створена да бисмо исправили неке своје недостатке и извукли корист од тога.
Суд Христов, по речима Светих, биће једно велико изненађење за све оне који су навикли да својим људским мерама мере своје ближње…
Вера, Црква, Света Литургија, Истина, Живот хришћански не „чувају се“ ничим другим осим само живим животом у Вечноживоме Христу, животворном благодаћу Духа Светога...
Најобичнија ствар је сада чути од људи да је неко „постао православан“. У стварности то значи да се неко „присајединио Православној Цркви“. Једна ствар је присајединити се Цркви, да би постао формални члан Тела Христовог. Међутим, сасвим друга стар је остати православан изнутра, то јест примити дубоки и реални црквени дух и начин живота…
Оно што карактерише наше време јесте брзина. Свуда се жури, свуда се касни, све је хитно, сада и одмах! А са журбом иду смутња, расејаност, нервоза па и гнев и јарост. У свему томе човек полако губи себе удаљавајући се и од свог личног идентитета. У општој трци за роковима и терминима ко још размишља о вечности?
Често коришћена изрека да снага на уста улази у пракси се показује као сасвим супротна. Људи који неумерено једу и пију пате од тешких болести и врло често умиру млади...
Све грехе, све болести, све туге, све бриге предај Богу. И бићеш лаган, ослободићеш се…
Све док ми задржавамо у себи мисао о увреди коју су нам нанели непријатељи, ми немамо мира и покоја и живимо у пакленом стању…
Човек дужан да поштује Бога не матeријалним стварима и видљивим церемонијама, већ духом, то јест, страхом, љубављу, смирењем, трпљењем, покоравањем своје воље, вољи Божијој…
Истинска вера открива се у једноставности која рађа у човеку ослобађајућу радост...
Упркос свим лошим примерима око тебе, угледај се на Исуса Христа и не подражавај примере незнабожачког живота…
Литургија, као и друга богослужења и наше личне молитве суштински су делови нашег хришћанског постојања. Другим речима ми смо хришћани зато што се окупљамо на Литургији и заједницу са Богом остварујемо пре и изнад свега заједно са другима са којима чинимо Цркву.
Ако се будемо трудили свом силом и снагом да грешне мисли које нам ђаво убацује одгонимо од себе, онда ће срце наше бити чисто…
Данашњи човек се мучи и болује од удобности и жеље за њом. Олакшице и удобности заглупеле су људе, а њихова млитавост доноси многе болести. Зато су тешкоће, оскудице, труд и трпљење прави лек за раслабљеног човека данашњице.
Скоро да никада, изашавши из великих и страшних прилика које су нас могле и живота коштати, не размишљамо ко нас је и на који начин спасао сигурне смрти…
Морити себе бригом показује да се човек, ослањајући се у свeму само на себе, у потпуности одбацио Бога. То је опасна греховна болест...
Може се без икаквог преувеличавања рећи да је савремени свет болестан и отрован „празним речима“