Хришћанин не треба да буде фанатик него да воли све људе. Онај ко се без расуђивања разбацује речима, па макар биле и исправне, чини зло…
Рођење Христовo означило је крај једне мрачне историјске етапе оличене у магијско-гатарско-врачарском ропству палог човека и човечанства. Обрадујмо се, зато, Богомладенцу Христу и прославимо Га као што прослављамо сопствено рођење. Примимо Га у своје срце да растући са Њим узрастемо у пуноћу раста Богочовека Христа.
Ми смо православни хришћани. Припадамо најстаријој апостолској цркви. Као такви, треба да будемо испуњени мудрошћу и да имамо право знање о животу и да дамо пример целом свету у тражењу, пре свега, Царства Небеског, које је вечито…
Тек у старости постаје очигедна грчевита борба између живота и смрти. Давање смисла овој борби чин да живот, и по свршетку, послужи као семе новом животу…
Огромна је заблуда да ћемо децу поправити критикама, саветима, претњама, казнама, па и наградама. Постаните свети па ће и деца бити добра…
Ако се будемо трудили свом силом и снагом да грешне мисли које нам ђаво убацује одгонимо од себе, онда ће срце наше бити чисто…
Одбаци грех и неће бити ни болести, будући да болести код нас бивају због греха…
Све што наилази да се отрпи примај као из руке Божије, тврдо се сећајући да без Његове воље ништа не бива…
Да би човек био целосно способан да се и телом и душом принесе на жртву Богу, он мора да нађе склад између душе и тела…
Већина народа би да на пречац и без муке и труда реши своје проблеме, па чак и у Рај пречим путем. А тамо без поштовања заповести Божијих није могуће…
Мржњом оптерећен човек отровао је себе најстрашнијим отровом. Попут двослеклог мача, мржња сече онога према коме је усмерена, али и онога који мрзи…
Суд Христов, по речима Светих, биће једно велико изненађење за све оне који су навикли да својим људским мерама мере своје ближње…
Покајање није тренутак или догађај; покајање је стање које би требало човека да прати до краја живота…
Примивши на Себе људско тело Бог у Христу исцељује људску природу од греха, али, човек и даље остаје слободан за избор…
У народу постоји изрека која каже да је лењост тежа од болести. ЗАто што се убраја међу смртне грехе лењост узрокује духовну смрт која прождире многе…
Скоро да никада, изашавши из великих и страшних прилика које су нас могле и живота коштати, не размишљамо ко нас је и на који начин спасао сигурне смрти…
Свако онај ко је заповести Христове у живот свакодневни преточио својим односом према ближњем, учинио је Царство Божије опипљивим…
Слабост људске природе и стихије живота које шибају раслабљују људе чинећи да многи падну. Неки и да не устану. Али, једно је искрено их жалити а сасвим друго разумети их и њихов грех прихватити као норму нужности. Ово друго нас, сасвим сигурно, чини саучесницима.
Често коришћена изрека да снага на уста улази у пракси се показује као сасвим супротна. Људи који неумерено једу и пију пате од тешких болести и врло често умиру млади...