Људи, који размишљају о абортусу, углавном знају медицинске последице абортуса. Међутим, мало ко и размишља а поготову зна о последицама абортуса на брачне односе. И у браку и ван брака људи чине огромну количину абортуса и то представља огроман разарајући фактор у браку.
Постоји у огромној већини људи један промашај, једна погрешна процена која баца у понор очајања и туге. Тај промашај јесте лажна нада, она коју усмеравамо у пролазно, трулежно, несигурно, пропадљиво. То је она нада из наших планова и представа о лепој и благословеној будућности која се, скоро увек, преокреће у своју супрoтност. А за лажну наду је потребно само једно: да заборавимо да је наша душа у овом свету - туђинка.
Супружници треба да избегавају неумерено телесно општење и одвојено спавају у прописане дане...
Вреди ли толики труд и бриге утрошити на стварање и неговање лепоте, која пролази, а за многе је и недостижна? Колико само времена жене и девојке утроше на своју спољашњу лепоту не питајући се ни једног тренутка који је њен смисао, чему служи и докле ће трајати. А шта бива када, силом природних стихија, једнога дана потпуно нестане и претвори се у свооју супротност!?
Бежи од празнословља, јер оно неминовно води осуђивању и тако, мало помало, неповратно пропадамо…
Ствара се чудовишна глобалистичка цивилизација по мери изопаченог морала, без квасца вечног смисла људског живота…
Жена се и данас, као и увек, налази на ветрометрини жеља и похота, с једне стране, и призива на жртву одрицања, с друге стране. На једну страну жену маме Иродијаде и Језавеље, а на другу страну жену призива Пресвета Мајка, и друге жене, мученице, подвижнице и страдалнице. Својом одлуком на коју ће страну, жена одређује не само своју судбину него и судбине многих, на њу упућених.
Карактерна особина треба да нам буде карактерна особина анђела и светих јер са карактерном особином прелазимо у вечни живот…
Сваки пријекор да примиш с радошћу. Ако то не поднесеш, него се жалостиш, гордиш или гњевиш нећеш доспјети у савршенство и спасти се…
Људи не знају шта је права радост. Понекад се веселе и смеју, али смех којим се они смеју и радост којом се радују, претварају се у плач и муку…
Туга је грех а тога греха човек се може опростити радом. Ко све време употреби на рад томе не претиче ни часа за тугу…
Бог је све премудро и прекрасно устројио. Али од неразумне употребе и коришћења ствари настаје зло…
Позната је она светоотачка мисао да је пут којим пролази хришћанин ка Царству Божијем узан, трновит, препун препрека. Зато би требало да смо крајње опрезни и пажљиви како према другима, тако и према себи. Али, шта значи пазити на себе и зашто је то тако важно?
Туга се рађа од онога што не волимо; од туге настаје мрачно расположење душе, а од њих заједно настаје бесмислено бунтовање…
Последњих седмица пажња народа била је усмерена на политичка збивања, особито она која се односе парламентарне изборе. Наша опчињеност политиком и тиме ко ће бити на власти постала је доминантна мисао скоро свакога човека. Како се, међутим, хришћанин треба односити према власти.
Угледај се на Христа у неуморном раду, па ће те брзо оставити туга…
Ако спасемо себе – то нам је довољно. Неће свако одговарати што није поучавао друге, али ће свако дати одговор само за себе…
Страх Божији почетак је мудрости, зато, по речима пророчким: „Служите Господу са страхом и радујте Му се са трепетом“…
Нема сумње да је Слава наших предака Богу била далеко угоднија и Јеванђељу Христовом ближа од данашње уобичајене Славе са много јела и пића, а мало љубави и молитве. Жалосно је када видимо како се, у сусрет Слави, покреће читава машинерија за припрему трпезе, бесомучна јурњава и нервоза, а неретко и свађе међу укућанима. А, Светац? Он, нем и озбиљан, гледа са позлаћене даске на источном зиду и чека да се и њега неко ипак сети...
Нека у вашем срцу постојано обитава Име Божије и нека се из ваше душе ка Господу уздиже миомирис молитве…