Свако поређење своје са ситуацијама у којима су други људи потенцијално јако опасно. Поготово ако гледамо на оне који су у бољој ситуацији од нас...
Болест чува наш дух од духовног труљења и пропадања, и не допушта страстима да овладају…
Слово убија а Дух је тај који оживљава. Ова мисао се односи на убиственост знања лишеног Духа божанског, духа љубави и заједништва, и упућује нас на то да је у основи свих знања љубав која оживотворава то знање. Управо је љубав тај носач живе речи а Дух Истине и Љубави учи и наставнике да је њихова мисија да пренесу љубав деци и да од њих створе љубав. То је смисао и крунски разлог молебана који се служи пред почетак сваке нове школске године у нашим павославним храмовима. Говори свештеник Вук Матијашевић из храма Рођења Светог Јована Крститеља на централном гробљу у Београду.
Слово убија а Дух је тај који оживљава. Ова мисао се односи на убиственост знања лишеног Духа божанског, духа љубави и заједништва, и упућује нас на то да је у основи свих знања љубав која оживотворава то знање. Управо је љубав тај носач живе речи а Дух Истине и Љубави учи и наставнике да је њихова мисија да пренесу љубав деци и да од њих створе љубав. То је смисао и крунски разлог молебана који се служи пред почетак сваке нове школске године у нашим павославним храмовима. Говори свештеник Вук Матијашевић из храма Рођења Светог Јована Крститеља на централном гробљу у Београду.
Космос је променио, мада се друштво зацело изменило. Данас имамо посла с другачијим приоритетима и ставовима који се врло често сукобљавају с православним погледом на свет. Индивидуализам и интерес одвајају нас једне од других и од Бога. Изоловањем и раздвајањем материјалног света од небеске стварности неизбежно уводимо на сцену гледиште о необузданом конзумерству које нарушава и само постојање и функционисање природе и људског друштва.
Слово убија а Дух је тај који оживљава. Ова мисао се односи на убиственост знања лишеног Духа божанског, духа љубави и заједништва, и упућује нас на то да је у основи свих знања љубав која оживотворава то знање. Управо је љубав тај носач живе речи а Дух Истине и Љубави учи и наставнике да је њихова мисија да пренесу љубав деци и да од њих створе љубав. То је смисао и крунски разлог молебана који се служи пред почетак сваке нове школске године у нашим павославним храмовима. Говори свештеник Вук Матијашевић из храма Рођења Светог Јована Крститеља на централном гробљу у Београду.
На сваком кораку говоримо и слушамо само о лошем. Зато смо све мање у стању да чинимо добро…
Ко год буде спасио своју душу и буде подстицао друге да се спасу, биће назван великим у Царству Небеском...
Зар нисте осетили мрак и злочин антихришћанске Европе на својим леђима? Хоћете ли уз Европу или уз Христа...?
Истина не нестаје ако заћуте речи; као што верујемо речима, тако исто треба да верујемо и ћутању...
Да је молитва насушнија од хљеба и воде, да нам је потребна за спасење вјечно али и живот на земљи, потврђено је у историји Цркве Христове небројено пута. Да је молитва наш штит и покров увјерили смо се и ових љетних дана, када је у нашу Свештену Обитељ манастира Клисина дошао Млађен Волаш, возач камиона, који је присуствовао саобраћајној несрећи која се догодила у мјесту Рудице, на магистралном путу Нови Град – Босанска Крупа, 28. јула 2018. године.
Само онај ко живи по вољи Божијој може Му се потпуно предати; горди човек не жели да живи по вољи Божијој, он воли сам собом да управља...
Стихије пале људске природе и надменост живљења представљају камен о врату који човека вуче на дно постојања. Особито у данашњем времену науке и професионализма, човек више него икада тежи титулама и високом положају на лествици друштвених односа. Гордост и таштину још нико, ко се искрено и истински не каје, није успео одагнати из свога срца. Зато Господ и опомиње да славу не примамо од људи и да нам не помаже ни сав свет да задобијемо ако душу своју упропастимо.
Да имамо ту радост дечју, да будемо деца – Будите као деца – говори Господ! ...
Црква Христова највећи је универзитет љубави. У њој се сви уче овој несравњиво највећој мудрости, врлини али и вештини. Љубави су обручени сви житељи Цркве – од апостола, преко епископа и презвитера до последњег „малог брата“ у њој. Зато је свима, али свакоме према служби, завештана и одговорност. Зато, „Све да вам бива у љубави“, како поучава свети апостол Павле, јер, ако је у љубави онда то значи да је у Христу!
Способност да се осети Христос се постиже духовним радом на себи у овом животу...
Већ два миленијума у свести хришћана одзвањају речи светог апостола Павла који каже да ако Христос не устаде из мртвих узалуд вера наша, па узалуд и проповед. Питање на које свакодневно видимо одговор може гласити: колико ми данашњи хришћани заиста верујемо у васкрсење Христово? Како се лечити од сумње у Васкрсење, како стећи веру и како деци приближити појам смрти и Васкрсења? Ми се веома лако изјашњавамо као хришћани, али је чињеница да ће, колико год ми историјски били удаљени од васкрсења, оно увек бити исто и истинито. Говори свештеник Драган Радовановић, свештенослужитељ у Вазнесењској цркви у Београду.
Колико је оних злих постало хришћанима због тога што су хришћани показивали реч Христову кроз своја дела…
Црква је отворена, Дом Божји... Да се сви радујемо! И да се радујемо животу као највећем дару...
Научите да се борите са својим страстима јер је то веома битно па је чак и императивно.