Потребноје читати 147. псалам како би се укротиле дивље звери, али, још и више да би се укротили и рипитомили људи…
Хришћанин воли и жали све и свакога, жели да се сви спасу и да сви окусе Царство Божје…
Многи од свештеника поставиће пред Причешће верном само једно питање: Јеси ли постио?…
Ради сачувања унутарњег човека потребно је настојати да уздржавамо језик свој од многословља
Немојмо губити драгоцено време на пропадљиве ствари, како не бисмо изгубили наше једино благо – Христа…
У историји цивилизације и стваралаштва људског не постоји реч, смисао или значење које је човек изнедрио а да се може мерити са оним што је Бог открио човеку, надахнувши га да то откривено изрази. Бог је - Љубав. И, зар је могуће да о љубави ико ишта каже узвишеније од онога коме је њен смисао открио Он сам. Зато ће до скончања времена и историје Химна љубави светог апостола Павла остати као најувишенији израз Богом откривеног смисла темеља људског постојања којe је - Љубав.
У души неких људи нема љубави. То је отуда што су разни пороци и страсти заузели сву душу њихову и из ње истисли љубав…
Кукавица је немужествен, подао, недостојан, низак, јадан, ропска и ситна душа, себичњак и самољубац…
Тек у старости постаје очигедна грчевита борба између живота и смрти. Давање смисла овој борби чин да живот, и по свршетку, послужи као семе новом животу…
Главни циљ Свете Литургије јесте причешће Светим Тајнама Тела и Крви Господа и Спаса нашега Исуса Христа. Ради тога се Света Литургија и служи. Литургија без причасника је нешто попут позоришне представе. Али, причешћивање не сме бити механичко и бесмислено приступање Путиру већ дубоко тајинство човека спремног на сједињење са Христом.
Чућете често ћемо чути неке, а сва је прилика да је таквих много, да кажу како у цркву, на заједничку молитву не долазе, јер се они, веле, моле сами, у својој кући. Ту и свеће пале и кандила прислужују. У своје оправдање, или пак похвалу, рећи ће да је Бог свуда и на сваком мјесту па да је тако свеједно гдје се човјек молио. А има и оних који за себе кажу да нису фанатици да сваке недеље трче на Литургију.
У нашем времену поимање добре жене се протеже у простору од најбалнијег и највулгарнијег тумачења па све до најузвишенијег. Ипак…
Они „који имају обличје побожности, а силе су се њезине одрекли“ (2.Тим.3:5). И ко су они „који се свагда уче, и никад не могу да дођу к познању истине“ (2.Тим.3:7)?
Велику пажњу црквених, али и људи из ширег друштвеног окружења, привлаче свети Божији људи, особито они које Црква означава као исцелитеље или чудотворце. Последњих година највећу пажњу верника наше Цркве привукао је Свети Нектарије Егински. Небројени примери исцељења болесних његовим заступништвом, отвара и питања односа вере и науке и где је, у том привидном расцепу, наше срце. О овоме, као и о светом Нектарију, говори протојереј-ставрофор проф. др Драгомир Сандо, професор Православног Богословског факултета у Београду и духовник у храму Преображења Господњег на Видиковцу.
Често се дешава да се људи, уљуљкани неким повољним животним околностима, опусте и до те мере учине себе пасивним да доведу у питање и основне животне акције. Бог понекад допусти да нам одрежу ту грану за коју се свом снагом држимо, како бисмо постали свесни да имамо крила. Текст је преузет са сајта opusteno.rs
Хришћанин не треба да буде фанатик него да воли све људе. Онај ко се без расуђивања разбацује речима, па макар биле и исправне, чини зло…
Када ништа око нас није како треба, онда је веома лако пасти духом. Но, веру не смемо губити јер се за нас Сâм Бог брине и онда када патимо и страдамо. Уколико се твоја колибица запали и до темеља изгори, сети се да то може бити димни сигнал који призива милост Божју.
Говорити о породици у овом, по њу опасном времену, велики је изазов али и могућност да се дође до обиља материјала који сведоче о нападима на њен интегритет. Пред нашу савест стају људи који се озбиљно баве проблемом све разорнијих антипородичних идеологија добро заштићених државним законима. Прилика је да се упознамо са њиховим ставовима који нам могу бити од огромне помоћи у борби за очување породице, а тиме и свеукупног људског друштва.
Говорити о породици у овом, по њу опасном времену, велики је изазов али и могућност да се дође до обиља материјала који сведоче о нападима на њен интегритет. Пред нашу савест стају људи који се озбиљно баве проблемом све разорнијих антипородичних идеологија добро заштићених државним законима. Прилика је да се упознамо са њиховим ставовима који нам могу бити од огромне помоћи у борби за очување породице, а тиме и свеукупног људског друштва.
Говорити о породици у овом, по њу опасном времену, велики је изазов али и могућност да се дође до обиља материјала који сведоче о нападима на њен интегритет. Пред нашу савест стају људи који се озбиљно баве проблемом све разорнијих антипородичних идеологија добро заштићених државним законима. Прилика је да се упознамо са њиховим ставовима који нам могу бити од огромне помоћи у борби за очување породице, а тиме и свеукупног људског друштва.