Хришћанин воли и жали све и свакога, жели да се сви спасу и да сви окусе Царство Божје…
Бити у мисији љубави Христове значи да, шта год радили, то не чинимо ради уображености и похвале, или ишчекивања награде, плакета и медаља. То значи управо оно што је свети апостол Павле оставио као најграндиознију духовну баштину хришћанства: „И ако имам дар пророштва и знам све тајне и све знање, и ако имам сву веру да и горе премештам, а љубави немам, ништа сам.“ Управо један чудесан догађај, плод мисије „Радост срца“, на најубедљивији начин сведочи о овој великој истини. О њему своје сведочење исписује монах Бенедикт, сабрат манастира Високи Дечани.
Кад човек крене да тражи да га други примете, одмах почиње да губи душевни мир…
Под најездом Османлија, 1000 година старо Византијско Царство доживљавјело је своје задње дане, а над православним краљевсвтима се навукли тамни облаци и наговјештаји догађаја, који ће промијенити ток историје региона. Петар Петровић Његош је стихом десетерцем и јединственом језичком бравуром, описао те историјске моменте ... и тиме их забиљежио вјечније, но да их је у камен исклесао. Еп "Горски вијенац" данас спада међу најупечатљивија литерална дјела славенског поријекла.
Ради сачувања унутарњег човека потребно је настојати да уздржавамо језик свој од многословља
Живети свој хришћански живот изнад свог порекла и припадности, не сводити га само на породичне обичаје и традицију…
Обраћајмо Богу са расположењем смернога слуге, молбеним и преклињујућим гласом…
Многи од свештеника поставиће пред Причешће верном само једно питање: "Јеси ли постио?"…
Ми живимо Христа као сопствени живот, не доживљавамо Га као некога кога упознајемо споља...
У народу постоји изрека која каже да је лењост тежа од болести. ЗАто што се убраја међу смртне грехе лењост узрокује духовну смрт која прождире многе…
Ни од једног потопа не спасава човек — спасава само Бог. Бог је Господар облака и укротитељ страсти…
Бог вас је створио за одређену сврху. Одустајањем од сопствених снова, ограничавате Божију моћ! Не можете ограничити свој живот лишавајући себе Његове љубави! Наш стални циљ је да тежимо да постанемо боља особа, проширимо своје границе и остваримо своје снове. Ако се изнутра плашите, ако се сажаљевате, ограничавате сами себе. Ослобађање себе од страхова и сажаљења је први корак ка циљу. Тако ћете пружити подршку и другима којима је исто тако тешко или чак теже.
Људи, заузети старањем за тело и сматрајући га за своје власништво, чине себи велику неправду...
На Литургији Сам Христос моли за нас и приноси Себе Богу Оцу, а Њега Отац не може да не услиши!
Ако се човек споља не ослободи привезаности за свет, он не може да се спасе од погибије…
У свима стварима, нарочито у духовним треба се држати златне средине и не вући ни у једну крајност...
Разблажено и мекано срце спремно је на сваку послушност а то омогућава да се огледа у Речи Божијој…
На сваком кораку можемо чути критике како у Цркви не ваља ово или оно и како би то требало исправљати. Сви све знају и свако би боље обављао туђи посао. Једино за шта се већина нас не упиње и не труди то је - рад на себи. Међутим, ако хоћеш да помогнеш не само Цркви него и друштву у целини, гледај на себе а не на друге. Исправиш ли себе, одмах ће бити исправљен и један делић Цркве, државе, народа у целини, па и целокоупног човечанства...
Право смирење се мери нашом спремношћу да без роптања прихватимо понижење и да се против њега не побунимо…
Суштина је у томе да будемо са Христом, да се наша душа пробуди и заволи Христа, да постане света…