Врло често људи се нађу у недоумици како се понашати према животињи, сматрајући да оно што следује људима не следује и животињама. Међутим, заповест о љубави према ближњем истоветна је заповести о милосрђу према животињама. Јер, рај је унутра, у нама... Или није!
Огромна већина људи машта да учини нешто велико у животу, нешто по чему би га запамтило макар његово окружење. Неки све своје наде полажу на имање и богатство сматрајући да је у томе сигурност и квалитетан живот. И скоро да се нико не задовољава оним чиме заиста располаже. А управо ту лежи клица наше животне радости: да будемо задовољни оним што имамо.
О теми причешћивања постоји раширена заблуда која уопште не одсликава изворни православни доживљај. Неки верују да је причешћивање дозвољено само два – три пута годишње. Такво схватање је потпуно погрешно и далеко од истине. Оно кривотвори изворни православни доживљај и озбиљно угрожава духовни живот. Изврће целокупно православно хришћанско учење о Светој Евхаристији и собом носи духовне опасности за вернике који се духовно подвизавају.
На све начине треба да настојимо да испунимо реч Божију: "Будите, дакле, милостиви као и Отац ваш што је милостив"…
Бог очекује од нас да увек поступамо као народ Божији, као људи свесни, који знају шта раде…
Све то шта нам се догађа, догађа се по промислу, дешава се или као казна, или као поука…
Понекад се може чути да хришћанско смирење означава душевну слабост. Да ли се слажете с таквим гледиштем? Истина, зар није слабост подметати своје образе надесно и налево, попуштати и жртвовати нешто своје?
Не допустимо да се због животних брига инеспокојства будемо лишени будућег вечног живота…
Покајање за неки учињени грех, између осталог, састоји се и у томе да га човек више не чини…
Човек који безрезервно и безусловно воли управо је побожан, управо је боголик и слободан…
Оставите начин живота, обичаје, правила, навике и прохтеве супротне духу Христовом…
Уврежена је навика да људе који греше окушавамо да исправимо, али то чинимо неопрезно и сами правећи грешку…
Замироточила икона преподобног Сергија Радоњешког у Покровском храму града Смела Черкаске области у Русији
Свети оци казују да су очи орган који највише човека везују за земљу и да очима најпре упијамо све лепоте, али и саблазни света у којем живимо. Ако нам је јасно да живимо у времену веома разнијених визуелних уметности, онда нам је јасно колики утицај на духовно стање човека оне имају. Зато нас и занима какав би требало да је филм који би благотворно утицао на човекову душу.
Ако желимо да сачувамо благодат, дужни смо да се молимо за своје непријатеље…
Он потреса нашу душу виђењем нас самих таквих какви јесмо и призива нас Богу рађајући силну жељу да будемо с Њим …
Сваки настојатељ треба да живи - не угађајући себи него бивајући угодан потчињенима…
Да бисте пронашли Господа, смирите себе до праха, јер се Господ гнуша гордих…
Када имамо Христа у срцу то је велика корист не само за нас, него и за људе у нашој околини...
Тужно видети због којих све празних разлога нас ђаво лишава љубави према Богу и ближњем…