Изгубљена марама: човек гледа на лице, а Господ на срце
Пут до Бога често је засут правилима и формалностима које понекад постану важније од саме суштине. Један неочекивани догађај на самом прагу храма заувек је променио једној жени поглед на веру. Сукоб са властитим осуђивањем и стидом открио је да Божја милост превазилази сваку спољашњу форму. Права вера није у томе шта носимо на глави, већ шта носимо у срцу.
Крст ближњег
Зашто мало разумевања показујемо у односима са ближњима, па сопственим поступцима чешће ширимо неверје него ли веру.
Јеванђеље дана за 01.10.2026.
Читање Светог Јеванђеља по Луки за дан 01.10.2026. Зачало 13.
Свети мученици Кастор и Теодора
Свети мученик Кастор би уморен глађу од стране идолопоклоника. (Спомен им се врши заједно близу Јустинијановог моста).
Свети Аркадије, епископ новгородски
Епископ Новгородски; био прво игуман њиме основаног 1153. године Успенског Аркадијевог манастира, близу Новгорода, и много се потрудио у црквеним и народним пословима. Преставио се 1163. године, оставивши за собом успомену кротког владике и дарољубивог оца сиромашних и убогих.
Свети мученик Бидзин, кнез грузијски
Пострадао за Христову веру од шаха Абаса II заједно са својим сродницима: Елисбаром и Шавлом 1661. године.
Света мученица Ариадна
У граду Промиси у Фригији за време цара Адријана беше неки властелин Тертил, незнабожац. Ариадна, девица, беше му робиња, и хришћанка. На дан рођења свога сина Тертил уреди велико жртвоприношење идолима, на које благочестива Ариадна не пође него оста дома молећи се Богу истиноме. Господар њен разгневи се на њу због тога и поче је присиљивати да се одрекне Христа и поклони идолима. Но како се Ариадна отказа то учинити, он је намучи бијењем и другим љутим мукама, па је баци у тамницу. Онда је пусти из тамнице и најури од куће; но убрзо се раскаја, што је пусти, те посла слуге да је ухвате и врате. Ариадна се беше већ удаљила из града. Када виде гонитеље, она се помоли Богу при једној великој стени, и стена се раствори и сакри Ариадну. Слуге се од тога збунише, међу собом завадише и побише, те изгибоше један од другог.
Свети Евменије, епископ гортински, на Криту
Од младости сведушно пошао за Христом, ослободивши се од два тешка бремена: од бремена богатства и од бремена тела. Првог бремена ослободио се раздавши све своје имање ништим и убогим, а другога великим постом. И тако прво себе исцели, па онда поче другима давати исцељење. Бестрастан и испуњен благодаћу Духа Светога Евменије засија светлошћу, која се не могаше сакрити. Па као што је писано „Не може се град сакрити кад на врху горе стоји” (Мт 5, 14), не може се ни Евменије свети сакрити од света. Видеше га људи и изабраше за епископа у Гортину. Као епископ он управљаше стадом Христовим као пастир добри. Беше отац сиротим, богатство ништим, утеха жалосним, исцелитељ болним, и предиван чудотворац. Молитвом је чинио чудеса многа: опаку змију умртвио, демоне изгонио, болеснике многе исцелио; и то не само у своме месту него и у Риму и у Тиваиди. У Тиваиди молитвом кишу испроси у Бога у време суше; и тамо најзад и сконча земни живот свој и пресели се у вечне обитељи Господа својега. Живео и деловао у VII веку.
Свети Евменије Гортински; Света мученица Ариадна
Свети Евменије, епископ гортински, на Криту
Каменовање речима
Хришћанин не сме бити фанатик, већ би требало да има љубав према свима. Онај ко се без духовног расуђивања и ширине баца речима, макар оне биле и исправне, ипак чини велико зло. Такав личи на човека који каменује речима људе мислећи да то чини на неки хришћански начин. Без расуђивања остаје на слову закона, а слово закона - убија!
Беседе владике Николаја за сваки дан у години - 30. Септембар
Ја и отац једно смо (Јов. 10, 30). Кратке душекорисне беседе владике Николаја кроз Свето Писмо Старог и Новог Завета.
Истина у рукама искушења
Најопасније искушење често звучи као добар савет: „Сачувај себе. Не мораш да страдаш. Узми оно што ти треба. Докажи им ко си.“ Управо тим путем ђаво је у пустињи покушао да одврати Христа од воље Оца, а сличан позив чуо се касније и кроз апостола Петра, када је из љубави покушао да Га одврати од Крста. Искушење зато може доћи и кроз зло, али и кроз речи човека који нас искрено воли. Када препознамо тај глас у себи, јеванђелска прича о Христовом искушењу одједном постаје много ближа нашем сопственом животу.
Када имена постану сведочанство – Вера, Нада и Љубав
Када изговоримо речи вера, нада и љубав, обично помислимо на три хришћанске врлине. Али Црква их чува и као имена три девојчице које су, заједно са својом мајком Софијом, пострадале за Христа. Њихов празник зато није само успомена на једно мучеништво из давних времена. У именима ових светих жена као да је пред нама сажета сама срж хришћанског живота.
Свети свештеномученици Ираклид и Мирон
Епископи града Тамаса на Кипру; пострадали за веру у Христа. Свети Ираклид био постављен за епископа светим апостолом Варнавом (који се слави 11. јуна) и по његовој кончини наставио дело овог светог апостола Свети пак Мирон био прејемник светог Ираклида. У Тамасу на Кипру и данас постоји манастир светог Ираклида, где је и гроб његов. (По другима, свети Ираклид се упокојио мирно).
Свети преподобни Анастасије, чудотворац Кипарски
Свети Божји човек овај дошао на Кипар из Палестине заједно са три стотине других хришћана,[8] и подвизавао се богоутодно у време цара Алексија Комнена и сина његовог Јована (12. век) Због својих подвига прослављен од Бога даром чудотворства. У селу Перистерона у покрајини Амохоста на Кипру налази се и данас манастир њему посвећен, где се налази и свети гроб његов. (Службу му штампао Кипријан Кипарски у Левкосији Никозији 1915 г.)
Света Лукија удовица и син јој Геминије мученик
Света Лукија беше угледна и богата римљанка; живљаше у време безбожних царева Диоклецијана и Максимилијана (284-305. г.). Беше удова тридесет и шест година и богоугодно служаше многима У својој седамдесет петој години би као хришћанка оптужена цару Диоклецијану од свога рођеног сина Евтропија, усрдног идолопоклоника, и зато затворена у тамницу. У тамници она поднесе многа и тешка мучења за Христа, али остаде неповређена и непобеђена. Потом би вођена кроз град на поругу и срамоћење, али се ни тада у својој хришћанској вери не поколеба. Видећи је тако непоколебљиву у вери, неки Геминијан (или Герминијан) поверова одмах у Господа Христа и са светом Лукијом ступи заједно пред цара и смело исповеди веру у Господа Христа. Због показане вере и храброг исповедништва, свети Геминијан би затим крштен и усиновљен од свете Лукије; зато се и назва сином њеним.
Света мученица Теодотија
Осам година подносила љуте муке за Христа од некога хегемона Симвликија, који најзад сиђе с ума. Посечена мачем око 230. године у време цара Александра Севера.
Света мученица Агатоклија
Била слушкиња у некога Николе и жене му Павлине, који најпре беху хришћани, па оставивши Хришћанство, поново се поклонише идолима. Агатоклија света не хте следовати примеру своје госпође, те зато би љуто мучена и од њих и од судија. Најзад је госпођа њена умртви сипајући јој огањ на врат. Но Бог прослави слушкињу Своју у царству Свом небеском.