Света мученице Вера, Нада, Љубав и мајка им Софија
Живеле и страдале у Риму у време цара Адријана. Софија мудра, како јој и име каже (софија-мудрост), беше остала удовом, и као хришћанка беше добро утврдила и себе и кћери своје у вери Христовој. У време када се мучитељска рука Адријанова пружи и на добродетељни дом Софијин, Вера имаше дванаест, Нада десет, а Љубав девет година. Изведене пред цара оне све четири, држећи се за руке „као венац исплетени,” смерно али одлучно исповедише веру у Христа Господа и одбише да приносе жртве идолској богињи Артемиди. Пред страдање мајка саветима својим крепљаше кћери своје, да би истрајале до краја. „Ваш небесни љубитељ Исус Христос јесте здравље вечно, красота неисказана и живот бесмртни. И када тела ваша буду муком уморена, Он ће вас обући у нетрулежност и ране на вашим телима ће засијати на небу као звезде”. Све једну по једну мучитељ мучаше љутим мукама, најпре Веру, па Наду, па Љубав. Тукоше их, секоше, бацаше у огањ и у врелу смолу, и најзад, једну за другом мачем посекоше. Мртва тела својих кћери узе Софија, однесе ван града и тамо чесно сахрани. И оста на гробу њиховим три дана и три ноћи молећи се Богу, и у томе предаде дух свој Богу хитајући у рајска насеља, где је блажене душе њених славних кћери чекаху.
Јеванђеље дана за 30.09.2026.
Читање Светог Јеванђеља по Луки за дан 30.09.2026. Зачало 12.
Стреми духом ка Христу
Ко прима Христовог Тела, а духом се одвраћа од Њега, сличан је онима који су Христа додиривали док су Га тукли…
Беседе владике Николаја за сваки дан у години - 29. Септембар
Власт имам положити (душу) и власт имам узети је опет (Јов. 10, 18). Кратке душекорисне беседе владике Николаја кроз Свето Писмо Старог и Новог Завета.
Отаџбина је тамо на Небу
Хришћани, ви нисте од света, зато вас свет мрзи и гони. Ви сте му туђи, ви сте само дошљаци у свету, само путници, само хаџије вечности.
Када иконе мироточе – како разликовати благодат од демонске обмане?
Када икона мироточи, прва помисао је да се догодило чудо. Али Црква је кроз векове знала да сама појава уља, мириса или чак крви још није доказ Божје благодати – важно је и шта та појава доноси у људске душе и куда их води. Било је случајева у којима су се око мироточивих икона људи окупљали, а уместо покајања и смирења расли су сензација, гордост и неповерење према Цркви. Зато се поставља озбиљно питање: како разликовати чудо Божје од појаве која долази из сасвим другог извора?
Свети Касијан Кипарски
Светог овог славе и празнују на острву Кипру, јер се у месту Глифији код Алекторе налази његово свето тело. (Спомиње га и Махерас у "Кипарској Хроници").
Свети мученици Исак и Јосиф
Рођена браћа. Родом из града Теодосиупоља. Пошто нису хтели да се одрекну Христа и приме ислам, њима бише главе одсечене, 808 године.
Света мученица Мелитина
Света Мелитина беше из града Маркијанопоља Тракијског, живљаше у време цара Антонина при игемону Антиоху.Она учини многа чудеса; молитвом својом обори на земљу и сакруши кипове Аполона Херкула, и многе приведе истинитој вери Затим она обрати Христу супругу игемонову. Зато јој одсекоше главу. Чесно тело њено неко време лежаше непогребено.Један Македонац, по имену Акакије, пролазећи кроз то место за своје отачаство, измоли дозволу, те узе њене свете мошти, положи их у ковчег, са жељом да их однесе у своје отачаство. Али пловећи морем он се разболе и умре. Када лађа стиже до рта Лемноса, тамо би положено тело свете мученице. Близу њеног гроба би погребено тело и мученикољубивог Акакија.
Света мученица Севастијана
Света Севастијана живљаше у време цара Домицијана и беше ученица светог апостола Павла Игемон Георгијенареди те је ухватише у граду Маркијанопољу. Њу бише, па у ужарену пећ бацише, али она оста неповређена. Потом је одведоше у тракијски град Ираклију: ту би обешена на дрвету, па после бачена зверовима да је растргну. Али она поново остаде неповређена. Напослетку јој мачем одсекоше главу, и из њене ране уместо крви истече млеко.
Свети преподобни Прокопије
Родом из Чешког села Хотуњ, он се у чину свештеника много потрудио око ширења и утврђивања хришћанства у Чешкој. На реци Сазави свети Прокопије подигао манастир светог Јована Претече, у коме се и подвизавао до саме смрти, 1053 године.
Света мученица Људмила
Баба светог Вацлава, краља чешког. Удата за кнеза чешког Боривоја. Много ревновала за веру Христову, и многе приобрела цркви из незнабоштва. Њена снаха мржаше је, те посла људе, који старицу Људмилу удавише. Вацлав сахрани тело Људмилино у цркви Светог Ђорђа у Прагу. Од моштију њених догодише се многа чудеса. Пострадала у Течину 927. године. Вацлав свети, велики ревнитељ вере православне, би убијен од брата свог Болеслава.
Свети Кипријан митрополит кијевски
Родом од Трнова, но васпитаник српски на Атосу. Бавио се нарочито превођењем и преписивањем књига. Покровитељ му је био Филотеј, патријарх цариградски, који кад га упозна у Светој Гори, узе га к себи, и потом посла за митрополита у Кијев. Велике скорби и беде претрпео је као митрополит, но све је поднео благодушно, и својим плодотворним радом много користио руској цркви. У звању митрополитском провео близу тридесет година. Пред смрт написао једну опроштајницу, која му је прочитана на гробу. Упокојио се 16. септембра 1406. године. Чудотворне мошти почивају му у Успенској цркви у Москви.
Свети преподобни Доротеј пустињак
Пустињак мисирски, из IV века. Подвизавао се пуних шездесет година у једној келији у Тиваиди. Одликовао се необичним трудољубљем и чудотворством. Дању зидао келије новим монасима, а ноћу плео асуре, никако не прекидајући молитве и псалмопјенија.
Света великомученица Ефимија
Родом из Халкидона. Отац јој беше Филофрон, сенатор, а мајка Теодорисија, обоје благочестиви хришћани. Ефимија беше красна девица и телом и душом. Када Приск, антипат, устроји празник са жртвоприношењем Ареју у Халкидону, тада се четрдесет девет хришћана склонише од тог скверног жртвоприношења и скрише се. Но беху пронађени и изведени пред Приска. Међу њима беше и света Ефимија. Када их охоли Приск упита, зашто се не покоравају заповести царској, они одговорише „И царској и твојој заповести треба се повиновати, ако није супротна небескоме Богу; ако ли је супротна Богу, не само не треба јој се повиновати, него јој се треба и противити”. Тада их Приск удараше на разне муке, и то кроз деветнаест дана, из дана у дан. Двадесетога дана одвоји Ефимију од осталих и поче јој ласкати због лепоте њене, да би је придобио за идолопоклонство. Но како сва ласкања прођоше узалудно, нареди мучење девице. Мучише је прво на точку, но ангел Божји јави се и изломи точак. Потом је бацише у пећ огњену, но Божјом силом би сачувана. Видећи то два војника, Виктор и Состен, повероваше у Христа, због чега бише бачени зверовима; и тако славно скончаше земни живот свој. Потом Ефимија би бачена у ров, напуњен водом и сваким отровним гадом; но она прекрсти воду, кад уђе у ров, и оста неповређена. Најзад изведена пред дивље зверове, она се благодарношћу помоли Богу, и предаде дух свој. Родитељи њени чесно сахранише тело њено. Пострада 304. године и пресели се у вечну радост. Спомиње се и 11. јула.
Јеванђеље дана за 29.09.2026.
Читање Светог Јеванђеља по Луки за дан 29.09.2026. Зачало 11.
"Нека ти буде као мени!": Родитељска клетва као пророчанство
"Сине - несине, како ја кукала данас, тако ти кукао на твој највеселији дан!" Ова прича, записана у једном писму светог Владике Николаја Велимировића је опомена свима нама о важности поштовања родитеља. Мајчина клетва сину, рођена из бола и очаја, испунила се на његов свадбени дан, који је требало да му буде и најрадоснији. Смрт, која га је задесила као последица "залуталог" метка, симболизује цену непоштовања родитеља. Ова прича потврђује и Христове речи: "Поштуј оца и матер" и представља потресни подсетник о моћи родитељског благослова и клетве.
Беседе владике Николаја за сваки дан у години - 28. Септембар
Ја сам који свједочим сам за себе, и свједочи за мене отац који ме посла (Јов. 8, 18). Кратке душекорисне беседе владике Николаја кроз Свето Писмо Старог и Новог Завета.
Празан живот
Не треба остављати покајање и чињење добрих дела за старе дане, јер може бити прекасно...
Немогуће је измислити Христа
Ако су људи измислили Христа, зашто би измислили Бога који је понижен и распет? Много би прихватљивија била прича о богу који је моћан, бесмртан и далеко изнад обичног човека. А хришћански писац Тертулијан већ у 2. веку износи необичну мисао: управо зато што је прича о Богу који умире на крсту била толико невероватна, човек је тешко могао сам да је измисли.