Беседе владике Николаја за сваки дан у години - 17. Мај
Јуда као и Израиљ оскврни земљу јер чињаше прељубу с каменом и с дрветом (Јерем. 3, 9) Кратке душекорисне беседе владике Николаја кроз Свето Писмо Старог и Новог Завета.
Речи критике
Готово да и нема потребе да критикујемо човека од своје воље, једино ако он сам не да повод да му се каже истина…
Јеванђеље дана за 17.05.2026.
Читање Светог Јеванђеља по Луки за дан 17.05.2026. Зачало 34.
Пренос моштију светог и праведног Лазара Четвородневног
Видети опширније под 17 октобром.
Свети преподобни Никита, Кирил, Никифор, Климент и Исак
Сродници познатог војводе Новгородског Јакова Алфана; основали Сокољницки манастир 1389. године. Свете мошти њихове пренете из Сокољницког манастира 1775. године у Новгородски Антонијев манастир, где и сада почивају.
Свети Афродисије, Антонин, Мелус, Валеријан, Макровије и други с њима
У Скитопољу сви мучени за Христа, и тако скончали.
Свети преподобни Никифор Светогорац
Био најпре римокатолик, па потом прешао у Православље. Подвизавао се као монах у Светој Гори са мудрим Теолиптом. Био је учитељ славноме Григорију Палами, и написао је дело о умној молитви. Преставио се мирно Господу у XIV столећу. Он је учиo: "Сабери ум свој, и принуди га да уђе у срце, и тамо остане. Када се ум твој утврди у срцу, не треба да стоји празан, но непрестано нека чини молитву: Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме! И никад да не умукне. Кроз то ће се уселити у тебе цео низ врлина: љубав, радост, мир, и остале, због којих ће после тога свака твоја прозба у Бога бити испуњена".
Свети преподобни Атанасије, епископ Коринтски
Поживевши врлински, упокојио се у Господу своме године 937.
Свети мученик Еразмо
Блажени Еразмо, запаливши се још у младим годинама љубављу према Христу, ревносно испуњаваше његове заповести, и би постављен за епископа града Формије. Када незнабожни цар Диоклецијан, подвргавајући хришћане мучењима, изазва пометњу међу градским житељима свога царства, свети Еразмо остави своју столицу и побеже у Ливанске горе, где проведе седам година кријући се од гонитеља. Једном он чу с неба глас анђела који му говораше: Еразмо, нико неће победити непријатеље ако буде спавао. Иди дакле у свој град, бори се јуначки, и победићеш непријатеље.
Свети преподобни Иларије чудотворац
Oд младости узе Христов благи јарам подвижништва подчињавајући телесне страсти духу. Зато га Бог обогати богатим благодатним даровима и чудотворством, и он исцели многе болесне душом и телом, и многе ђавоимане. Затим се затвори у једну малену и тесну колибу и живљаше у молитвеном тиховању. Удостоји се и чина свештеничког, и настави подвиге чудотворећи. Упокоји се мирно у Господу (незнано тачно када).
Свети свештеномученик Алвиан и његов ученик
Свети свештеномученик Алвиан пострада у време цара Максимијана, када се Асија налажаше под управом Елиана. Свети Алвиан би ухваћен када неки незнабожачки жрец Агрипин обављаше жртвоприношење идолима. Светог епископа стадоше приморавати да принесе жртву идолима и да на жртвеник стави тамјан, али он одговори на то достојанствено: Ја одајем хвалу Христовој вери, а осуђујем служење идолима.
Свети преподобни Никифор
Био најпре римокатолик, па потом прешао у Православље. Подвизавао се као монах у Светој Гори са мудрим Теолиптом. Био је учитељ славноме Григорију Палами, и написао је дело о умној молитви. Представио се мирно Господу у XIV веку. Он је учио: „Сабери ум свој, и принуди га да уђе у срце, и тамо остане. Када се ум твој утврди у срцу, не треба да стоји празан, но непрестано нека чини молитву: Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме! И никад да не умукне. Кроз то ће се уселити у тебе цео низ врлина: љубав, радост, мир, и остало, због којих ће после тога свака твоја прозба у Бога бити испуњена”.
Свети свештеномученик Силуан, епископ гаски
Био најпре у војничкој служби, но доцније, гоњен силином вере своје, пређе у духовну службу. Оптужен да обраћа незнабошце у хришћане, он буде најпре љуто истјазаван а потом посечен са четрдесет других војника 311. године; и тако сви посташе грађани небески.
Света мученица Пелагија Тарсанка
Рођена у граду Тарсу, од родитеља незнабожних, но знаменитих и богатих. Чувши од хришћана за Христа и за спасење душе, она се разгори љубављу према Спаситељу и у души беше сва хришћанка. У то време беше страшно гоњење хришћана. Догоди се, да се сам цар Диоклецијан заустави у Тарсу, и да се за време његовог бављења у том граду његов син, царевић, заљуби смртно у Пелагију, и хтеде је узети за жену. Одговори Пелагија преко своје зле мајке, да се она већ обрекла своме небесном Женику, Христу Господу. Бежећи од сквернога царевића и од своје зле мајке, Пелагија потражи и нађе епископа Клинона, човека знаменита због своје светости. Он је поучи у вери хришћанској и крсти. Тада Пелагија раздаде своје раскошне хаљине и много богатства, врати се дому и исповеди мајци, да је она већ крштена. Чувши за ово царев син, и изгубивши сваку наду, да ће моћи добити ову свету девицу за жену, прободе самога себе мачем и умре. Тада зла мајка сама оптужи цару своју ћерку и предаде му је на суд. Цар се задиви лепоти девице, и заборавивши свога сина, распали се нечистом страшћу на њу. Но како Пелагија оста непоколебљива у вери својој, осуди је цар на сажежење у металном волу, усијаном од огња. Када је мучитељи обнажише, света Пелагија се прекрсти крстом и с благодарном молитвом Богу на уснама својим, сама уђе у усијаног вола, где се у трен ока сва растопи као восак. Пострада чесно 287. године. Преостатак њених костију добави епископ Клинон и сахрани на брду под један камен. У време цара Константина Копронима (741-775) на томе месту би саграђена красна црква у част свете девице и мученице Пелагије, која се жртвова за Христа да вечито царује са Христом.
Када зло постане гласно, Крст постаје одговор
Када све постане неподношљиво, утеха се не налази у бекству, већ у истини која води кроз Крст – ка победи која не пролази. Нека никакво зло не плаши, јер шта год да се догоди – „то је од Мене било“, говори Господ. И што су веће невоље, то се јасније открива Његова милост, јер онај ко жели да буде Христов неће бити остављен никада.
Беседе владике Николаја за сваки дан у години - 16. Мај
Посрамиће се они ... који говоре дрвету: ти си отац мој; и камену: ти си ме родио. Јер мени окренуше леђа а не лице; а кад су у невољи говоре: устани и избави нас! (Јерем. 2, 26 - 27) Кратке душекорисне беседе владике Николаја кроз Свето Писмо Старог и Новог Завета.
Страх Божији
"Ужас" да се покажеш недостојним Бога Који се открива у незалазној Светлости, ослобађа од сваког другог земаљског страха…
Живе иконе
Веруј – Спаситељ те увек посматра. Не само онда када станеш пред икону, не само у тренуцима молитве, већ на сваком кораку, у свакој мисли, у сваком тихом уздаху који нико други не чује. Он види оно што људи не виде – скривене страхове, неизречене молитве, борбе које носиш у себи. Његов поглед није тренутан, нити пролазан. То је поглед који прати, чува и стрпљиво чека. Поглед који зна све – а ипак не одустаје од тебе.
Зашто се обраћамо свецима ако нас Бог директно чује?
На земљи без везе не можеш ни папир да завршиш. А пред Богом – нема ни реда, ни шалтера, али има нешто друго: време у ком учимо да волимо. Па зашто онда тражимо свеце? Зато што Бог не тражи процедуру – него љубав. И зато што нас није створио саме, него једне за друге. Понекад, када ти не можеш да се молиш – неко се моли за тебе.
Јеванђеље дана за 16.05.2026.
Читање Светог Јеванђеља по Луки за дан 16.05.2026. Зачало 38.