Васкрсење Христово није само догађај из прошлости, већ темељ наде за сваког човека. Смрт не брише тело, већ га чека преображење у слави, нетрулежности и животу који не пролази. То је вера Цркве од самог почетка – да ће све што је створено бити обновљено речју Божијом. Васкрс открива да ниједан гроб није последња реч.
Читање Светог Јеванђеља по Матеју за дан 12.04.2026. Зачало 1.
Васкрсење Господа Исуса Христа из мртвих је највећи догађај у историји хришћанства. Трећег дана по Распећу и погребу, сила Божија је подигла Спаситеља из гроба, чиме је побеђена смрт и отворен пут у вечни живот. Анђео Господњи јавио је Женама мироносицама радосну вест код празног гроба, а Васкрсли Господ се касније јавио својим ученицима и апостолима. Овај догађај је темељ хришћанске вере.
Ниједна од заповести које су нам дате не присиљава: “Е, то чини, ово немој чинити”. Читаво Јеванђеље може да се сведе на то „ако хоћеш“, у томе је његова суштина...
И гробови се отворише, и усташе многа тијела светијех који су помрли. (Мат. 27, 51 )Кратке душекорисне беседе владике Николаја кроз Свето Писмо Старог и Новог Завета.
Понекад све делује као празнина између пораза и наде, али управо тада почиње оно најважније. Док на површини све изгледа као коначан пораз, у најдубљој тами одиграва се највећи поход љубави. То је преокрет који мења судбину човека. Бог силази тамо где је свака нада престајала, да би одатле извео живот. Велика субота открива да смрт није крај – и да гроб више није место без излаза.
Читање Светог Јеванђеља по Матеју за дан 11.04.2026. Зачало 115.
Велика субота Силазак Господа Исуса Христа у ад (Велика субота) На наговор јеврејских првосвештеника и фарисеја Пилат шаље стражаре да чувају Христов гроб, како неко не би украо тело и после ширио вести о томе да је Он васкрсао. Христос је сишао у ад, да из њега ослободи душе свих људи помрлих пре њега, затворене као у тамници. Богослужење на Велику суботу зато је пре свега побожно бдење пред гробом Господњим. У свечаном миру ипак се већ наслућују радосна звона васкршње радости.
Не газимо савест ни у чему, чак ни у најмањем. Јер, знате да од малога долазимо до пренебрегавања и великога.
СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА СВОЈОЈ ДУХОВНОЈ ДЕЦИ O ВАСКРСУ 2026. ГОДИНЕ
И земља се потресе, и камење се распаде. (Мат. 27, 51) Кратке душекорисне беседе владике Николаја кроз Свето Писмо Старог и Новог Завета.
Велики петак није само сећање на догађај из далеке прошлости, већ тренутак када сваки човек препознаје сопствене грешке у трњу Христове круне. Постоји бол тежи од физичких рана, а то је осећај потпуне остављености и тишине коју је Бог примио на Себе да нико више не би био сам у свом мраку. Крст више није знак срама и пораза, већ једина тачка са које почиње истински живот и нада која лечи сваку људску тугу. Тамо где свет види крај, Љубав је већ запалила светлост која се не гаси.
Крв праведника једино је писмо на земљи, што се не да избрисати. Убисте ли Христа, очајници, као што се надасте? Или крв Његова и данас гори на главама вашим? Објави, море, хуком својом свима пределима на земљи: крв праведника гори на глави и стотог колена.
„У чему је трагедија Христовог страдања на крсту, ако је знао да ће поново устати?“ – често се питају људи. Иза оваквог питања стоји разумљиво људско резоновање: „Ако је Христос Бог, Он никада није ни престао бити Бог, чак ни на Голготи. Знао је да ће се патње завршити и да ће се поново уздићи на Небо. Све ће опет бити као пре.“ Да видимо шта заправо није у реду са оваквим размишљањем и зашто је Христова жртва била стварна, а не илузорна.
Читање Светог Јеванђеља по Матеју за дан 10.04.2026. Зачало 61.
o_slovo>+++ Велики петакРаспеће и смрт на крсту Господа Исуса Христа (Велики петак) Као што му је Христос прорекао на Тајној вечери, пре петка ујутро апостол Петар се, у страху да и њега не затворе и казне, три пута одрекао свог Господа. Схвативши шта је урадио, одмах се покајао у горком плачу. Издајник Јуда, кад је сазнао да је Исус осуђен на смрт, мучен грижом савести обесио се. Пилат понуди јеврејском народу да им пусти једног затвореника, као што је то био обичај пред Пасху, али народ је изабрао разбојника и бунтовника Вараву, а за Христа је повикао скоро у глас: „Распни га! Распни га!” Војници вуку Исуса, шибају Га и ругају Му се, стављају Му на раме крст на коме ће бити разапет и воде Га, заједно са два разбојника која ће подврћи истој казни, на Голготу. Пред самим брдом Исус клону под тежином крста, па војници натерају Симона Киринејца да Му понесе крст. На Голготи војници разапињу Христа, а Њему са једне и друге стране - два разбојника. Изнад главе Христове на крст су прикуцали таблицу са натписом: „Исус Назарећанин, цар јудејски”. Близу крста стоје апостол Јован, Богородица, Марија Клеопова, Марија Магдалина и Саломија, мајка синова Заведејевих. Под крстом војници деле коцком Христове хаљине, као што је проречено у писму, а док се један разбојник руга разапетом Христу други Га моли да га помене у царству Своме. У тренутку кад је Христос у мукама умро на крсту, над земљом је била тама, завеса у Јерусалимском храму која је раздвајала светињу од светиње над светињама поцепала се на двоје, од горњег до доњег краја... Пошто су Му копљем пробили ребра да би се уверили да је мртав, војници по Пилатовој наредби допусте Јосифу из Ариматеје, Никодиму и осталим Исусовим пријатељима да скину Његово тело с крста, помажу Га мирисима и положе у гроб издубљен у стени. Положивши тело у гроб, они навале на врата од гроба тежак камен и разиђу се у великој тузи. Било је то вече уочи јеврејског празника Пасхе. Сваке године на Велики петак Црква оживљава у нама догађај Христовог страдања на крсту за људске грехове. Величанствена тишина Великог петка најављује већ извојевану победу у космичкој битки Богочовека против Сатане и смрти. Сатана је халапљиво прогутао мамац који ће уништити његову власт - Јагње Божије.
Грех је увек преступ против љубави Оца. Он се показује као наше удаљавање од Бога и повођење наше воље за страстима…
И учинио си нас Богу нашему цареве и свештенике. (Откр. 5, 10) Кратке душекорисне беседе владике Николаја кроз Свето Писмо Старог и Новог Завета.