Светих седам мученика Саторније, Јакисхол, Фаустијан, Јануарије, Марсалије, Ефрасије и Мамије
Разбојници које свети апостоли Јасон и Сосипатар затекоше у тамници, обратише их у веру Христову. Због тога сви бише бачени у казан вреле смоле, где и скончаше.
Свети мученик Тибал
Словен из Паноније. У време Диоклецијана беше страшно мучен за веру Христову, и пострада у месту Цибалу.
Свети мученици Максим, Дада и Квинтилијан
Пострадали у време Диоклецијана. Беху суђени и мучени од војводе Тарквинија. После тамновања и мучења посечени мачем.
Свети апостоли Јасон и Сосипатер, и Керкира девица
Прва двојица беху од Седамдесет апостола, а последња беше кћи некога цара са острва Крфа. Јасона и Сосипатра спомиње апостол Павле (Рм 16, 21) и назива их рођацима својим. Јасон је био родом из Тарса као и сам апостол Павле, а Сосипатер из Ахаје. Први беше постављен од апостола за епископа тарсијскога а други за епископа иконијског. Путујући и проповедајући Јеванђеље, ова два апостола стигоше на острво Крф где успеше да саграде цркву у име светог Стефана првомученика и да придобију неке незнабошце за цркву. Цар тога острва баци их у тамницу где беху затворени седам разбојника: Сагорније, Јакисхол, Фаустијан, Јануарије, Марсалије, Ефрасије и Мамије. Ову седморицу апостоли преведоше у веру Христову и од вукова направише јагањце. Чувши цар за то, нареди да се та седморица уморе смрћу у врелој смоли. И тако они примише венац мученички. Када потом цар истјазаваше апостоле, кћи његова девица Керкира, гледаше с прозора муке Божјих људи, па сазнавши због чега их муче, и сама се огласи хришћанком и раздаде све своје наките сиромасима. Разгневи се цар на кћер своју, и затвори је у нарочиту тамницу, па пошто не успе да је тиме одврати од Христа, нареди те запалише тамницу. Тамница изгори, но девица оста жива. Видећи то чудо, многи се народ крсти. Разјарени цар тада нареди те му кћер привежу за дрво и стрелама је убију. Они који повероваше у Христа, побегоше од страшнога цара на оближње острво и скрише се. Цар пође лађом да их похвата, но лађа потоне у мору, и тако нечестиви погибе као негда фараон. Нови цар прими веру Христову, крсти се и доби име Севастијан. Јасон и Сосипатер слободно проповедаху Јеванђеље и утврђиваху Цркву Божју на Крфу до дубоке старости, и ту скончаше земни живот свој, и преселише се у дворе Господње.
Беседе владике Николаја за сваки дан у години - 10. Мај
Сви који побожно хоће да живе у Христу Исусу, биће гоњени. (II Тим, 3, 12; Дела Ап. 14, 22) Кратке душекорисне беседе владике Николаја кроз Свето Писмо Старог и Новог Завета.
О страху Божијем
Страх Божији почетак је мудрости, зато, по речима пророчким: "Служите Господу са страхом и радујте Му се са трепетом"…
Пламен који није угасио Светог Саву: тријумф вечности над ломачом
Данас се сећамо догађаја од пре четири века, када је једна ломача на Врачару требало да угаси наду и избрише име највећег српског светитеља. Синан-паша је веровао да ће ватра уништити оно пред чим народ клечи, али се догодило управо супротно. Оно што је почело као највећи пораз, постало је вечни темељ опстанка који никаква сила не може срушити. На месту где је остао пепео никла је купола наде, као доказ да оно што је утемељено у Христу ни земаљска ватра не може дотаћи.
Свети Евлогије странопримац
Овај преподобни отац наш Евлогије живљаше и подвизаваше се богоподобном врлином милостивог гостопримства у Тиваиди Египатској, у време цветања тамо хришћанског живота и подвижништва (у време царева Јустина и Јустинијана, у 6. веку). Он не беше монах, него живљаше у насељеним местима, и чињаше свима и свакоме аврамовско гостопримство...
Свети преподобни Јован Исповедник
Игуман обитељи Чистих (Катари). Ова обитељ би устројена близу Никеје у време царовања Јустинова, у VI веку. Због поштовања икона и одбране иконопоштовања пострада Јован много од цара Лава и Теофила, и сконча у прогонству око 832. године.
Спаљење моштију светог Саве, архиепископа српског
Тело светог Саве беше сахрањено у манастиру Милешеви. У време турске тираније народ српски скупљаше се над моштима свога светитеља, да тражи утехе и лека. Бојећи се, да се из тога места не дигне буна на Турке, Синан-паша београдски нареди те се мошти Савине пренесу у Београд, и ту спале, на Врачару, 27. априла 1594. године. Но са спаљивањем моштију светитељевих обесни паша не спали светитеља, који оста жив пред престолом Божјим на небесима и у срцу свога народа на земљи (в. 14. јануар).
Свети преподобни Стефан, епископ владимирски
Ученик светог Теодосија Печерског. Би Стефан неко време игуман Печарске лавре и потруди се много око благочиног устројења монашког живота и око украшења храмова. Но враг распали код монаха злобу против њега, те га не само свргоше са игуманства, него га и протераше из манастира. Но Бог који не оставља праведника дуго под понижењем од неправедника, управи живот преподобног Стефана тако да он би изабран за епископа владимирског. Као архијереј Божји Стефан управљаше црквом до старости своје и мирно се упокоји у Господу 1094. године.
Свети апостол Симеон
Један од Седамдесет апостола. Би син Клеопин, а Клеопа опет би брат Јосифа, обручника Пресвете Богоматере. Видевши чудеса Господа и Спаса нашег Исуса Христа, поверова Симеон, и би убројан у Седамдесет апостола. Са великом ревношћу и храброшћу проповедаше он Јеванђеље Христово свуда по Јудеји. А када злобни Јевреји убише Јакова, брата Господњег и првог епископа цркве јерусалимске, гурнувши га с висине храма и ударивши га мотком по глави, тада би овај Симеон, рођак Јаковљев, постављен за епископа у Јерусалиму. И он, као други епископ у Светом граду, управљаше црквом Божјом са мудрошћу и силом све до дубоке старости. Беше му преко сто година када пострада. А његово страдање би овако. У време цара Трајана беше подигнуто двојако гоњење у Палестини, на потомке Давидове и на Хришћане. Злобни људи оптужише Симеона и као једно и као друго. Свети Симеон претрпе велике муке и најзад би распет на крсту, као и његов Господ, коме верно послужи на земљи.
Беседе владике Николаја за сваки дан у години - 9. Мај
Јер син Божји Исус Христос којега ми вама проповиједасмо ја и Силван и Тимотије, не би да и не, него у њему би да. (II Кор. 1, 19) Кратке душекорисне беседе владике Николаја кроз Свето Писмо Старог и Новог Завета.
Врата у живот
Сви се плаше смрти, а ретко ко се плаши живота без смисла. Човек који заборави да је пролазан, лако почне да живи као да су грех, гордост и празнина нешто нормално. Сећање на смрт није позив на тугу – него на буђење. Јер тек када човек схвати да ништа овде није вечно, почиње истински да цени и живот, и људе, и Бога.
Волети непријатеље своје
Једна од најнеприроднијих заповести коју је Христос оставио људима јесте она о љубави према непријатељима. Она и јесте сведочанство на природности душе хришћанина...
