Читање Светог Јеванђеља по Луки за дан 30.11.2024. Зачало 36.
Оцењујући сваки дан Божићног поста, не заборавимо да смо ми свакодневно позвани да судимо својим душама, а током овог суђења треба будемо тужиоци, а не адвокати. Зато, тек када почнемо да сами себе осуђујемо за почињене грехе, наше молитве и уздржавање од мрсне хране биће прихваћени од Бога као плод нашег мршавог труда. По речима светог Јефрема Сирина, Господ наш се радује нашем посту само ако искрено постимо, с љубављу, вером и надом.
Видети о њему под данашњим даном: Житије и страдање светог апостола и евангелиста Матеја.
Руски парохијски свештеник. Као свештеник богоугодно живео и служио пуне двадесет две године у Вологодској губернији. Упокојио се мирно у Господу 16. новембра 1585. године у старости од 92 године.
Беше Матеј, син Алфејев, најпре цариник (тј. закупац и скупљач пореза, или митар), и као таквога виде га Господ у Капернауму и позва: „Хајде за мном. И уставши отиде за њим” (Мт 9, 9). Потом Матеј приреди дочек Господу у својој кући и ту даде повод, да Господ искаже неколике велике истине о своме доласку на земљу. По пријему Светог Духа Матеј свети проповедаше Јеванђеље у Партији, Мидији и Етиопији, земљи црначкој. У Етиопији постави за епископа некога Платона, следбеника свога, а он се повуче у молитвену самоћу у гору, где му се Господ јави. Крсти жену и сина кнеза те земље, због чега се кнез веома расрди, и посла једну стражу да доведе Матеја к њему на суд. Војници одоше и вратише се кнезу говорећи, да чуше глас Матејев али га никако не могоше очима видети. Тада кнез посла другу стражу. Када се и ова стража приближи апостолу, овога облиста светлост небеска, тако силно, да војници не могоше у њега гледати, но испуњени страхом бацише оружје и вратише се. Тада кнез сам пође. Приближивши се светом Матеју, засија од овога такав блесак, да кнез наједанпут ослепи. Но апостол свети беше милостива срца; он се помоли Богу, и кнез прогледа - нажалост, прогледа само телесним очима, али не и духовним. Он ухвати светог Матеја и стави га на љуте муке. Наиме, у два маха ложаше велики огањ на прсима његовим. Но сила Господња сачува га жива и неповређена. Тада се апостол помоли Богу и предаде дух свој Богу. Кнез нареди, те и тело мучениково положише у оловни сандук и бацише у море. Светитељ се јави епископу Платону и рече му о своме телу и сандуку, где се налази. Епископ оде и изнесе сандук са телом Матејевим. Видевши ово ново чудо кнез се крсти и прими име Матеја. Затим остави кнез сву сујету светску и прими чин презвитерски, и богугодно послужи цркви. Када умре Платон, јави се овоме Матеју апостол Матеј и усаветова га да се прими епископства. И тако он се прими епископства и би пастир добри многе године, док га Господ не позва у царство Своје бесмртно. Свети Матеј, апостол, написао је Јеванђеље на јеврејском језику, које је убрзо преведено на грчки, и на грчком до нас дошло, док се оно на јеврејском изгубило. За овога Јеванђелиста каже се, да никада није јео месо, него се хранио поврћем и воћем.
Читање Светог Јеванђеља по Луки за дан 29.11.2024. Зачало 57.
Пост није уздржавање од хране да би се презирало или мучило тело или умртвљивало чуло укуса. То је практична обука, за душу и тело, да се ослободимо било какве везе која нас може спутати
У свим помесним православним Црквама које свој богослужбени циклус устројавају према тзв. Старом (Јулијанском) календару, почео је Божићни пост. Овај пост траје шест седмица и завршава 25. децембра (по старом) односно, 07. јануара (по новом) календару, прослављањем празника Рођења Господа Исуса Христа (Божића).
ОBУ тројицу мученика са њиховом дружином спомиње Париски кодекс 1578. и Патмоски 266. По свему судећи то су други свети мученици од оних који се празнују 5. новембра под истим именом, али без Неарха.
ЕПИСКОП Селевкијски. Живео и упокојио се у четвртом столећу. Један од 318 отаца Првог Васељенског Сабора. Истакао се својом ревношћу у борби против Аријеве јереси. Због подвижничког живота Бог му дао дар чудотворства.
С ВЕТИ Димитрије беше из села Доада (или Давудије), близу града Амапасе, у Тракији. Пострада за царовања Максимијана Галерија. Оптужен као хришћанин, он би изведен на суд пред царског намесника Публија. На саслушању он смело исповеди Христа као истинитога Бога, говораше присутнима о Духу Светоме, и учаше их о оваплоћењу Господа Исуса Христа, о Његовој благости, човекољубљу и домостроју спасења. Затим изобличи душегубну лаж идолопоклонства, показавши да су идоли слепи и глуви, као и они који их поштују. Својим речима он силно разјари намесника, и овај нареди да му се одсече глава. И тако сконча добивши од Господа небески венац. Чесне мошти светог Димитрија бише погребене од верних и богобојажљивих људи, и дају исцељења свима који им прибегавају.
Ова икона прво се јавила некој девојчици Ани, у селу Купјатичу у Минској губернији 1182. године. Чувајући стадо, виде Ана неку светлост у шуми. Када се она приближи тој светлости, угледа на дрвету осредњи крст са ликом Пресвете Богородице. Узме Ана тај крст и однесе дому, па се опет врати своме стаду. Но на велико чудо њено, она опет виде на истом месту исти крст о дрвету. Она га узме, метне себи у недра и однесе кући. Када хтеде показати крст оцу своме, завуче руку у недра, но крста ту не бејаше. Она исприча оцу све; па са оцем оде, видеше крст у шуми и пренесу га кући. Сутрадан крста опет није било у кући. Они узбуне цело село, и сви сељаци оду те виде крст и поклоне му се. Убрзо људи ту сазидају цркву. Многобројна чудеса пројавила су се од тог чудесног крста са изображењем Богоматере. Та икона сада се налази у цркви Свете Софије у Кијеву.
Пострадали за Христа у време Јулијана Одступника. Елпидије беше сенатор. Видећи муке и чудеса Елпидијева шест хиљада незнабожаца повероваше у Христа Господа.
Гурије и Самон беху угледни грађани едески. У време једног гоњења хришћана они се склонише ван града и живљаху у посту и молитви храбрећи правоверне, који њима притицаху за савет. Но беху ухваћени и пред судију изведени. Судија им припрети смрћу, ако се не покоре наредби царској о поклоњењу идолима. Одговорише му свети мученици Христови: „Ако се покоримо наредби царској, пропашћемо, ма нас ти и не убио”. После љутих мука беху бачени у тамницу, у којој осташе од 1. августа до 10. новембра трпећи глад, таму и тескобу. Тада поново беху изведени и мучени; па како осташе непоколебљиви у вери Христовој, беху на смрт осуђени и мачем посечени, 322. године при опаком цару Ликинију. Доцније и Авив, ђакон едески, прими муке за Христа Господа свога, и у пламену предаде дух свој Богу. Мајка његова извади из огња тело његово целосно и сахрани у гроб заједно са светим Гуријем и Самоном. Када преста гоњење, подигоше хришћани храм у част три мученика, Гурија, Самона и Авива, и положише њихове чудотворне мошти у један ковчег. Од многобројних чудеса тих дивних светитеља Божјих једно је нарочито знаменито. Нека удовица у Едеси имаше ћерку девојку, којом се ожени један Гот, војник из грчке војске. Па како се мајка бојаше да да своју ћерку у далеку земљу, то се Гот закле на гробу света три мученика, да никакво зло неће девојци учинити него да ће је узети за закониту жену, пошто је рече, нежењен. У ствари, он беше жењен. И када одведе девојку у своју постојбину, држаше је не као жену него као робињу, докле не умре његова законита жена. Тада он у договору са осталим сродницима својим закопа са мртвом женом и своју живу робињу. Робиња се с плачем мољаше светим мученицима, да је спасу. И они јој се јавише у гробу, узеше је и тренутно пренеше из Готске земље у Едесу, у своју цркву. Сутрадан, када цркву отворише, нађоше девицу крај гроба светитеља Божјих, и сазнаше о чудесном избављењу њеном.
Свака зла помисао, свако мрско осећање, свака зла жеља невидљиво трује овај духовни ваздух света и преноси се кроз њега све даље и даље. И свака искра чисте љубави, сваки добар покрет воље, свака усамљена и бесловесна молитва, свака срдачна и савесна мисао - зрачи у ову заједничку животну средину и са собом носи светлост, топлину и очишћење.
БИО најпре ђакон и хартофилакс Велике цркве (Свете Софије). Временом још више напредовао у служби, док не би изабран за Цариградског Патријарха као наследник Петров (665. г.), како о томе сведочи Никифор Калист. Остао на трону три године, побожно и богољубиво управљајући народом Божјим. Упокојио се у миру. (По једном Париском Кодексу празнује се 15. новембра).
Свети новомученик Константин родио се на острву Идра. Отац му се звао Михалаки, мајка Марина. У осамнаестој години својој Константин пређе на острво Родос, и тамо ступи у службу код родоског поглавара Хасана. Својом окретношћу, честитошћу и вредноћом, Константин скрену на себе пажњу свога господара, који скова у срцу свом намеру да Константина на сваки начин преведе у мухамеданску веру...
С почетка грешница. Потом се покајала и постала верна супруга цара Јустинијана I; проводила живот у чистоти и побожности. Заштитница Православља. Скончала 548. године.
За кнезовања великога кнеза Московскога и целе Русије Василија Јоановича у области Вологодској, близу манастира преподобног Корнилија, појави се неки дечак, пo имену Теофил. Он се настани код једног човека коме име беше Василије. У дечака бејаше обичај: сваки дан посећивати богослужење, сваку ноћ проводити у молитви, непрестано бдећи...