Красан си љепотом изнад синова човечјих (Пс. 44, 2). Кратке душекорисне беседе владике Николаја кроз Свето Писмо Старог и Новог Завета.
Долази јесење и зимско доба, период године када највећи број домова у Србији прославља свог духовног заштитника. Крсна слава, јединствени стуб српског Православља, вековима је спајала породицу и чувала веру, преносећи завет предака са генерације на генерацију. Међутим, њена суштина није у трпези и гозби, већ у симболици славског колача и кољива, који нас из године у годину позивају на повратак Христу и живот вечни. Разумевање ове дубоке везе између земаљског славља и небеског завета, чини овај обичај кључем нашег идентитета.
СBETИ оснивачи Борисогљебског манастира на реци Усћи, на двадесетак километара од Ростова, у Јарославској губернији. Преподобни Теодор, први настојатељ овог манастира, пред крај свога живота предао игуманство преподобном Павлу, a сам се повукао на обале реке Ковже, где је и основао манастир светог Николаја. Упокојио се он у првој обитељи 1409. године. Ускоро после њега престави се и преподобни Павле.
ПРЕПОДОБНИ отац Руф подвизавајући се у Господу скончао у миру. Упитан једном: Шта је безмолвије - исихија (= riffuxia), и какваје корист од њега? старац одговори: "Безмолвије је седети у келији са познавањем Бога и са страхом Божјим, уздржавајући се од злопамћења и високоумља. Исихија је мајка свих врлина, и она чува монаха од распаљених стрела нечастивога, не дајући им да га оне ране. Да, брате, стекни њу сећајући се свог часа смртног."
Свети Александар бејаше епископ и учењем својим многе V незнабошце обрати у веру Христову и крсти их. Због тога би ухваћен од игемона и стављен на многе муке; примораван да принесе идолима жртву, он не хтеде. Гледајући његово јунаштво и трпљење, војник Ираклије поверова у Христа. Због тога и он би најпре много мучен, па напослетку мачем посечен; и тако овенчан венцем мучеништва. Свети пак Александар благодаћу Господњом би изненада за трен ока исцељен од рана и потпуно оздрављен. To привуче вери Христовој четири жене: Теодотију, Гликерију, Ану и Јелисавету. Оне ступише пред игемона, изобличише лажност идола и због тога им главе одсекоше. После свију и Александар би посечен мачем, и отиде ка Господу, и доби од Њега венац победе.
У време кнеза Василија Јовановића Литванци беху заузели Москву, и Руси стајаху у великом очајању. Тада се свети Сергије Радоњешки јави неком заробљеном епископу Арсенију и обећа му, да ће сутрашњег дана Москва бити очишћена од Литванаца силом и молитвом Свете Пречисте. И заиста, сутрадан Литванци побегну из града, а руска војска уђе у Москву. И сав народ са сузама радости прослави Бога и Пресвету Богородицу.
Велики подвижник мисирски. Савременик Арсенија Великог и Агатона. Подвизавао се у свом манастиру близу једног језера код града Арсиноја, и настављавао многу братију на пут спасења. Његов блиски друг и саветник био је авва Јосиф. Једном Лот рече Јосифу: „Авво, ја постим колико могу, држим молитву и безмолвије и размишљам, и још по сили чувам се од скверних помисли. Шта, дакле, још да чиним?” Тада старац устаде, диже руке к небу, и десет његових прстију засијаше као десет пламених свећа. Па одговори Лоту: „Ако желиш, то буди сав огњем!” Угодивши Богу и наставивши многе на пут спасења, упокоји се свети Лот мирно у V веку.
У време цара Антонина беше свети Аверкије епископ у граду Јерапољу Фригијском. У томе граду беше огромна већина незнабожаца, а свети Аверкије управљаше својим малобројним стадом тугујући у срцу због толиког мноштва незнабожаца, идолопоклоника, и молећи се приљежно Богу, да их Бог обрати светлости истине. У време једног шумног празновања идолског, распали се Аверкије ревношћу Божјом, па уђе у храм идолски, и полупа све идоле. Када га разјарени незнабошци хтедоше убити, у том тренутку припадоше Божјем човеку три бесна младића бацајући пену и урлајући, и Божји човек изгна из њих демоне, и младићи посташе здрави и мирни. Видевши то, незнабошци обратише свој гнев у дивљење Христовоме чудотворцу, и одмах пет стотина њих примише крштење. Мало помало и цео град Јерапољ поверова у Христа и крсти се. Антипат области те Публије имаше мајку слепу. Аверкије јој молитвом поврати вид, те повероваше у Христа Публије и мајка његова и множина других људи. Под старост би свети Аверкије позват у Рим, где исцели полуделу цареву кћер. Неколико пута јављаше се Господ Христос Своме верном следбенику. Људи изблиза и издалека ходише к њему за чудотворну помоћ при неизлечивим мукама. Демони га се не само бојаху, него му и служаху по заповести његовој. По упутству самог Господа проповедао Јеванђеље и по Сирији и Месопотамији. У дубокој старости представио се Господу своме љубљеноме, у граду Јерапољу, крајем II века.
Читање Светог Јеванђеља по Луки за дан 04.11.2025. Зачало 36.
Нико није несрећнији и ближи погибији од људи који немају наставника на путу Божијем. Који немају вођства, падају као лишће!...
Отригнуће срце моје ријеч добру. Језик је мој трска књижника хитрописца (Пс. 44, 1). Кратке душекорисне беседе владике Николаја кроз Свето Писмо Старог и Новог Завета.
Икона која је проговорила огњем је један од најчудеснијих догађаја сачуваних у благодати Православног предања. Овај догађај, који се одиграо у Спасо-Парголовској цркви, сведочи о моћи вере и чудесном деловању Божијем. Прича о икони која је одбијала сваки покушај да буде оскрнављена и о човеку који је, преображен овом искуством, нашао утеху у Православљу, и данас инспирише вернике и представља вечну поруку о Сили Која стоји иза свега што је свето.
Где одсуствује молитва, присуствује охолост. А охолост је као надувани мехур, који спласне од једног убода игле...
Сасвим недавно молитва, пост, дуге службе и ходочасничка путовања доносили су нам радост, али одједном се све променило. Вера је "захладнила", исте службе и молитвена правила су досадиле... Како и због чега се то догодило?
ОВОГА дана врши се спомен преноса његових чесних моштију из Еврипа са острва Евије у његов манастир на острво Патмос (у 11. веку). О њему пак опширније видети под 16. мартом.
С ПОЧЕТКА се подвизавали на острву Коневци; затим основали манастир Успенски на реци Омучи, у којој се обојица и упокојили око 1412. године. Свете мошти њихове покоје се у цркви њиховог манастира.