Када смо залепљени за страсти и желимо их, али хоћемо и божанску благодат, тада се дешава страшни сукоб у нама…
Права молитва није дуга формалност, већ тиха усмереност срца у сваком тренутку живота. За општење са Богом нису потребне целодневне, дуготрајне молитве, већ искрена пажња и поверење. Срце које љуби Бога никада не престаје да Му говори, чак и када је ум заузет световним пословима. Кључ духовног живота лежи у претварању свакодневице у непрестану, животну заједницу са Њим.
СВЕТИ Симеон и Теодор бише ктитори дивног манастира "Мега Спилеон" (= Велика Пећина) код места Калаврите на Пелопонезу. Преподобно поживевши, починуше у миру у ранијим вековима. Преподобна пак Ефросинија беше она која нађе икону Пресвете Богородице, која се до данас чува у манастиру Велике Пећине, а коју је иконописао Св. Апостол Лука. (Служба им штампана у Венецији 1706. године, и у Агини 1840. и 1911. године).
СВЕТИ Мнасон беше епископ Кипарски; пострада за Господа мачем посечен.
ОВИ свети мученици пострадаше за веру Христову у Египту, у време султана Сулејмана, 1522. године. Беху родом из Египта и обојица живљаху у побожности. Оклеветани од муслимана египатских да руже џамије, бише ухваћени и принуђавани да се одрекну своје хришћанске вере. Но они се ни мало не поколебаше и зато бише погубљени: Кермидол (или Кремидол) би мачем прободен у груди, ослепљен и каменом пресечен на двоје; Гаврилу пак прободоше мачем рамена и затим му одсекоше главу. (Страдање им написано опширније у "Неон Еклогион". Постоји им и Служба у Патријаршијској библиотеци у Александрији, рукопис бр. 379).
ОBA света деца пострадаше за Господа Христа мачем посечена.
УЧЕНИК преподобног Пафнутија Боровског, и оснивач Вознесенске Давидове пустиње, у Московској епархији. Преставио се 1520. године. Свете мошти његове почивају у његовом манастиру.
Старац Марин пострада за Христа у Аназарву Киликијском у време цара Диоклецијана. Он би немилосрдно мучен: моткама бијен, огњем паљен, у тамницу затваран, најзад мачем посечен.
Свети Јулијан, звани Пустињак, беше Персијанац и сељак без школовања, али због чистоте срца - сасуд благодати Духа Светога. Подвизавао се украј Еуфрата у Месопотамији. Имао дар видовитости. У сами час када погибе Јулијан Одступник, свети Јулијан то прозре духом и објави ученицима својим. Његов савременик, свети Дидим слепац у Александрији, такође провиде духом погибију Јулијанову; беше на молитви ноћу, када му дође глас с неба: „Данас је нестало цара Јулијана, извести о томе патријарха Атанасија”. Свети Антоније Велики веома је уважавао овога чудеснога слепца Дидима, који је имао дух видовит, и свраћао је код њега, кад год је из пустиње долазио у Александрију, и заједно с њим Богу се молио. И свети Јулијан и свети Дидим, дивне слуге Божје, упокојили су се после 362. године.
Рођен 1. априла 1749. године у селу Његушу. Ступио у чин монашки у својој дванаестој години. По смрти митрополита Саве 1782. године Петар постаде митрополитом и господарем Црне Горе. Сав свој живот, витешки и свети, посветио је овај славни муж своме народу. Унутра је радио свом снагом да измири завађена племена, а споља да одбрани земљу и народ од грабљивих нападача. Успео је и у једном и у другом послу. Прославио се нарочито победом над војском Наполеоновом у Боки и Далмацији. Према себи је био суров а према сваком другом праведан и снисходљив. Живео је у једној тескобној келији, као прост монах, иако је био кнез над једним народом. Упокојио се 18. октобра 1830. године. Његове чудотворне мошти почивају нетљене у манастиру Цетињском. Господ га прослави на небесима и на земљи, као верног и трпељивог слугу Свога.
Свети апостол и јеванђелист Лука +++ СВЕТИ ПЕТАР ЦЕТИЊСКИ
Усмрдјеше се и загнојише се ране моје од безумља мојега (Пс. 37, 6) Кратке душекорисне беседе владике Николаја кроз Свето Писмо Старог и Новог Завета.
Ако грешимо, Господ нас чека да се покајемо, ако паднемо, не стиди се да нас поново прими…
Данас, на празник светих Козме и Дамјана, у српском манастиру на Косову и Метохији, посвећеном њима, који је био и рушен и миниран, и даље се чују молитве. Али не само Срба. Албански муслимани долазе пред мошти српских светитеља, тражећи спас и исцељење. Један отац, потресен оздрављењем свог детета, изговорио је: „Сила је овде!“ У манастиру Зочиште сваки дан догађа се победа Православља – не она коју носе војске, већ она коју доносе молитве.
Син Тверских бојара. Најпре се подвизавао као отшелник у пустоши Рубљеви, на петнаестак километара од Новгорода. Затим је он на Леохнови, у близини језера Иљмења, основао манастир Преображења Господња. А кад Швеђани нападоше на тај крај, преподобног Антонија позва у Новгород Новгородски митрополит Исидор 1161. године, где преподобни Ангоније и оконча у својој 85. години у цркви светог евангелиста Луке. Свете мошти његове бише 1620. године пренесене у Леохновски манастир.
Главно му је празновање у Лазареву Суботу уз Часни Пост. Под данашњим датумом празнује се пренос његових моштију са острва Кипра у Цариград. Цар Лав Мудри сазида храм посвећен светом Лазару у Цариграду и пренесу му мошти у тај храм 890. године. Када после близу хиљаду година откопаше гроб Лазарев у граду Китији на Кипру, нађоше мермерну плочу, на којој је стајало написано: „Лазар Четвородневни пријатељ Христов”.
Крићанин по роду, и свештеник хришћански. У време гоњења икона показао се велики поборник иконопоштовања. Да би изобличио опаког цара Копронима због иконоборства, оде свети Андреј у Цариград. Беше цар једнога дана у цркви светог мученика Маманта. Андреј уђе у цркву, стаде пред цара, и јавно га пред свима укори. „Боље би ти било, царе, да гледаш војничке послове и да народом управљаш него да гониш Христа и слуге Његове”. Због тога би свети. Андреј много бијен и мучен и вучен по улицама. Неки јеретик удари га секиром и уби. Тако предаде Андреј своју свету душу Богу 767. године. Мошти његове даваху исцељење болним.
Имају троји свети врачи, по имену Козма и Дамјан. Једни се мирно упокојише 1. новембра, други беху каменовани у Риму 1. јула, а ови трећи беху из Арабије, и о овима је реч под данашњим датумом. Беху лекари по занимању; но када примише веру Христову, исцељиваху болеснике именом Господа Исуса Христа. И беху се прочули на све стране због свог чудотворног лечења. Злобни незнабошци ухватише их и одведоше пред кнеза Лисија у град Егас. Па пошто се ова света браћа не хтеше ни по какву цену одрећи Христа, беху најпре бачени у море, а потом у огањ. Но Бог Свемогући спасе их и од потопа и од огња. Ангел Господњи јави им се и спасе их. Кнез незнабожачки приписиваше то некој њиховој враџбини. А они му одговорише: „Никакву враџбину ми, нити знамо, нити потребујемо, него имамо силу Христову, која спасава и нас и свакога ко призива пресвето име Христово”. Тада их удараху камењем, но камење се одбијаше од њих; стрељаху их стрелама, но и стреле се одбијаху од њих. Најзад их мачем обезглавише. Са њима пострадаше и венац славе примише свети Леонтије, Антим и Евтропије. Пострадаше у време Диоклецијана и Максимијана. Чудеса многа јавише се и од њихових светих моштију, као и од њих живих.