Исповест - то је пламено покајање срца, жудња за очишћењем и умирање за грех. Што више светлост Христова озарује срце, тим се јасније спознају сви недостаци, повреде и ране. За оне који су се први пут одлучили да приступе Светој Тајни Исповести, ово је пример каква исповест треба да буде. Наратор: Новак Билбија
Један друг Ваш говори Вам непрестано: нема Бога! Једном у узбуђењу ви сте рекли своме бедном другу: Бога има, а тебе нема! И нисте погрешили. Јер они који се одвоје од вечног Животодавца у овоме свету, биће одвојени и у ономе. И тако ни овде ни тамо неће знати за величанственог Створитеља свих створења. А бити одвојен од Њега горе је него не бити... Наратор: Маријана Ђерић
Верујте да вас Спаситељ увек посматра и види вас све са свим вашим мислима, жалостима, уздасима, у свим вашим околностима, као на длану. Молите се пред иконом Спаситеља, као да сте пред Њим Самим. Човекољубац је присутан и очима, на њој насликаним, тачно гледа на вас. Очи су Господње на сваком мјесту, значи, и на икони; и слухом изображеним на њој, слуша вас. Наратор: Маријана Ђерић
Спасење је дуготрајан и напоран пут којим човек ходи до свог коначног циља – Царства небеског. На том путу пролази три најзначајније етапе: од роба преко најамника до сина. Пуноћа је у синовској љубави према Оцу.
Пресвета Богородица је велика заштитница верујућих и увек пружа помоћ онима који јој са љубављу и вером прилазе. Ово је прича о томе како је спасила девојчицу која се давила у реци...
Пут човека до богопознања води од верујућег преко религиозног до духовног, уче нас свети Оци. И док верујући верује да нешто постоји, религиозни с тим успоставља везу, док је истински духован онај човек који разликује духове. Ова способност се, међутим, не стиче без просвећења а њега, пак, нема без светлости Светога Писма.
Без вере, наде и љубави нема ни молитве. Безброј је потврда које нам о томе сведоче а уписане су у историју Цркве Христове. Када видимо плод молитве саграђене на темељу ове три силе, склони само да га назовемо чудом. Тако и ово чудесно исцељење које од Пресвете Мајке Божије стиже једноме војнику.
Приступајући молитви Царици Богородици, пре молитве буди чврсто уверен, да нећеш отићи од Ње, не добивши милост. Она је свемилостива Мајка свемилостивог Бога Речи, и о Њеним неизмерно великим и безбројним милостима оглашавају сви векови хришћанске цркве. Наратор: Маријана Ђерић
Заведен научним достигнућима и успесима данашњи човекје свој ум окренуо према науци гледајући у њој једино средство, али и циљ, свог постојања. Другим речима, данашњи човек је обоготворио науку, поставио је на место Бога. Но, и поред тога нема у њему ни мира ни равнотеже. Тај мир наступа онда када се и наука освести Духом Божијим, када и она постане део нашег духовног живота.
Све полази, кажу свети Оци, од немања стида пред људима, док немање стида полази од немања страха Божијега. У свету у којем живимо постало је нормално да су људи бестидни и бахати и то се објашњава слободом на коју човек има право. Непоштовање другога логична је последица таквог стања човекове душе.
Ако човек, по својој слабости, не може да држи заповести, може барем да призна своју грешност. Уместо признања данас се људи труде да своје слабости наметну другима. Такви и православно предање сматрају застарелим и непотребним.
Превише је људи који сматрају да је за однос са Богом довољно само - имати веру у Њега. Али, то је велика заблуда. Вера је тек само почетна станица на путу сазнања, упознавања и коначног сједињавања са Њим. Но, ни тај пут неће одвести до циља без водича - Христа.
Кад не би било Христа, Његовог доласка на свет и Његовог страдања, то би питање, са свим својим језивим бесмислом, остало без одговора. Када је један отац стрељаног детета у Краљеву упитао свештеника: "Оче, где је Бог био јуче када су у маси других стрељали и мога сина?" Свештеник је тога оца увео у олтар и, показавши на Христово распеће, одговорио му: "Ено, где је био!"
Заведен саветима баптиста, домаћин је безуспешно покушавао да секиром уништи икону Господа. Пошто то никако није успевао, након страшног уразумљења, власник иконе ју је, промислом Божијим, однео баш у Спасо-Парголовски храм, посвећеном икони нерукотвореног образа Господа. Након неколико година, икона је почела да мироточи, показујући какав је грех иконоборство...
Ако те држава не ухвати у крађи, ухватиће Онај који је за себе рекао: Ја сам Цар над царевима и Господар над господарима; Моја је земља и Ја је дајем коме хоћу. Због множине поштених Бог даје државу једном народу, а због множине непоштених одузима. Ако ти крадеш своју државу, па држава пропадне, нико неће бити крив него ти.
Многи такозвани усрећитељи људског рода кроз читаву његову историју, темељили су своје идеје и акције на једној јединој мисли: да је вера кључни чинилац сукоба међу људима. Да би свет уживао у миру потребно је, како они мисле, укинути веру. Међутим, исти они увече на починак одлазе са чврстом вером да ће угледати сутрашњи дан...
Људска туша је у овом свету туђинка, попут избеглице. Ма шта се мислило, ма шта се говорило у овом свету нико не разуме никога. Овај свет који не задовољава ни најневиније тежње душе јесте свет у којем она на сваком кораку наилази на отпор.
Свакодневно искуство нам говори да чак ни они који душом усвајају Христову заповест о љубави према непријатељима, не успевају да је остваре у свом животу. Зашто? Пре свега зато што волети непријатеља не можемо без благодати. Међутим, када би људи схватили да ово превазилази њихове природне моћи и тражили од Бога благодатну помоћ, свакако би и добили тај дар.
Једна од најзначајнијих тековина Цркве Христове, поред старозаветних и новозаветних прича, јесте и својеврсна ризница светоотачких прича и поука која се у виду усменог и писменог Предања баштини у саборној свести Цркве. Свака прича носи макар по једну поуку од огромне важности за наш вечни живот. Тако и прича о старцу Јовану и његовој непослушности.
Не кради државу, јер је скупо плаћена. Браћа твоја изгинула су у ратовима бранећи државу. Они су положили животе своје за државу - како се ти усуђујеш красти и поткрадати ту прескупу тековину? Ова је држава и њихова колико и твоја, и више је њихова, јер су је платили више од тебе; више су уложили у њу него ти. Ја кажем: држава је својина и оних који леже у гробовима колико и оних који играју по салонима, и још више.