У знаку Крста
Нема никога међу људима чији живот, већим делом, не протиче у страдању. Једне убија жалост због губитка најмилијих, друге рајзеда болест, треће разочарање у људе, пријатеље и изневерене наде, четврте боли неразумевање и незахвалност од стране најближих и најрођенијих... и тако у недоглед. Живот свакога од нас проткан је болом и протиче у знаку Крста.
Радуј се
Често се у свом непосредном окружењу сусрећемо са људима који нису вични учењу у наукама и којима памћење иде теже од било чега другога. Чак ни свети нису никакав изузетак од тога. Но, што је човеку немогуће Богу је могуће, по речима Господа и Спаса нашега Исуса Христа. Ево једног примера како Мајка Божија засејава радост у срце онима који нису у стању чак и једну молитву научити напамет, сем - Радуј се благодатна Маријо...
Има ли икога трпељивијег од Бога?
Има ли икога трпељивијег од Бога? Засигурно нема јер Он трпи све што се дешава и што људи чине. Многи ће питати због чега, али је одговор једноставан: да грешни људи не би имали оправдање за своје непокајање.
Наука и духовни живот
Ово је време пренаглашене улоге науке а научни ум, удаљен од Бога и ослоњен на своје снаге и могућности, не налази мир и равнотежу. Мала је корист од тога а може бити велика штета. Истинску помоћ човечанству могу пружити људи облагодаћени Духом Светим а не они снабдевени само дипломама и научним знањима без Бога.
Светлост Светог Писма
Пут човека до богопознања води од верујућег преко религиозног до духовног, уче нас свети Оци. И док верујући верује да нешто постоји, религиозни с тим успоставља везу, док је истински духован онај човек који разликује духове. Ова способност се, међутим, не стиче без просвећења а њега, пак, нема без светлости Светога Писма.
Богородице Дјево, радуј се!
Велика чуда пројављују Господ наш и Пресвета Мајка Његова на онима који су чиста срца. А чистоте срца нема без простоте и детиње доброте људске. Само у такво срце Бог усељава Своју благодатну силу која чудесима показује како је диван Господ у светима својим. Ево једног дивног примера како Мајка Божија награђује чисто срце неписменог монаха.
Дух дише где хоће
Дух Свети на човека не силази помоћу технике, нити се рађа од људске умешности или науке. Он силази онда и тамо где постоје предуслови, а они су у чистоти људске душе и њеном труду и вољи за усавршавањем и приближавањем Богу. Тада и наше богословље бива божански просвећено а не по људском разуму и читању књига.
Богородичин манастир
Пресвета Мајка Божија никада не оставља хришћане без заштите, особито оне који јој се усрдно моле. А тек манастире и оне који се у њима подвизавају? Такве монашке засаде, особито оне Њој посвећене, Она назива својом баштом, чудесно им шаљући помоћ и спасавајући од свакога зла.
Прича о старцу Јовану
Једна од најзначајнијих тековина Цркве Христове, поред старозаветних и новозаветних прича, јесте и својеврсна ризница светоотачких прича и поука која се у виду усменог и писменог Предања баштини у саборној свести Цркве. Свака прича носи макар по једну поуку од огромне важности за наш вечни живот. Тако и прича о старцу Јовану и његовој непослушности.
Два начина сазнања света
Уколико се помолимо Богу да нас научи како је створено сунце, у души ћемо чути јасан одговор: Стеци смирење и дознаћеш, не само како је сунце створено, већ ћеш познати и његовог Творца...
Прича о слепом
Нема човека хришћанина који се не диви јеванђелским причама о чудесним исцелењима која је Господ наш Исус Христос даривао болнима. Особито су дирљива сведочанства о враћању вида слепима, или о исцелењу слепога од рођења. Међутим, мало ко зна за примере чудесног враћања вида које је учинила Његова Пресвета Мајка. Ево једног таквог догађаја.
Небеске посете
Историја Цркве нам сведочи о постојању великог броја случајева да су се светим Божијим људима на молитви јављали светитељи, чак и Богомајка, а понекад и сами Христос. Приликом тих посета откривали су им тајне вере, обавештавали о предстoјећим догађајима, тешили, храбрили, учвршћивали веру, наду и љубав. Многи су задобијали благодатне моћи за творење чуда, те их и данас стога називамо чудотворцима.
Духовно буђење
Све се у овом нашем времену чини како би се народ успавао. Међутим, онај ко хоће да остане будан, тај се и труди да тако буде. У томе му могу помоћи чак и ситнице које не промичу његовој осетљивости. Другима, пак, ни ратови ни земљотреси не могу бити довољни за духовно буђење.
Мајци која није могла да нађе гроб погинулог сина
Не тугуј, мајко драга. Грешна је велика туга. Божија је земља и све што је на њој. Ма где да је гроб твога сина, на Божијој је земљи. Кад додирнеш црну земљу пред прагом куће, додирнула си ивицу гроба сина твога...
Сажаљење
„Да је брата да пожали, ка' да би помога“. Овај стих великог Његоша за сва времена осликава и пустош нашега времена у којем све мање људи има коме да се обрати и пожали на своје тегобе и тескобе, боли и жалости, и, још мање оних који би осетили сажаљење и узвратили утехом и топлином. Дивље и безљудно време усамљених и неутешених.
Има ли судбине?
Врло често можемо од људи чути да догађаје тумаче некаквом судбином, слепом и неумитном и унапред одређеном. То је одраз духовне и сваке друге пасивности, чак неспособности човека да животне прилике осмотри у светлу личног односа према себи као узроку појава и догађаја, али и према Богу који промишља о свему и свакоме.
Божија близина
Иако Бог непрестано стоји пред вратима свачијег срца и куца, иако је увек са нама, ретко ко од нас има времена за Њега. Све нас окупира, све нам је прече и важније. Не остаје нам времена чак ни за помисао о Њему. А знамо да ма шта предузимали, ако нам са Неба не сиђе благослов Божији, све је узалуд. Зато није паметно оставити га напољу...
Велики терет за мала плећа
У данашњем цивилизованом свету и деца све мање личе на децу. Оптерећена су свим и свачим, обавезна да освајају нова знања. Осим тога, ту су и небитне информације које нуде медији, па још и саблажњујући садржаји забаве... Свега ту има, само Христа нема! А где нема Христа, нема ни расуђивања. Џаба све то знање.