Чудотворна вода Светог Атанасија
Неизмерна су и неизбројива чуда која је својим верним учинила Пресвета Мајка Божија. У најнеобичнијим и најнеочекиванијим приликама просијавала је своју љубав према човеку, било у духовном - дарујући мир и радост, било у материјалном -дарујући неочекивану помоћ у тешким приликама. Ево једног таквог догађаја.
Горка молитва
Колико је значајно са какавим настројењем душе се обраћамо Богу, Богородици или светима у молитви? Дешава се да, понекад, осетимо горчину због нечијег поступка и да ту горчину можда и несвесно пренесемо у молитву. Ево и примера из живота светих Божјих људи.
Православно предање
Ако човек, по својој слабости, не може да држи заповести, може барем да призна своју грешност. Уместо признања данас се људи труде да своје слабости наметну другима. Такви и православно предање сматрају застарелим и непотребним.
Последице греха
Грех је попут најстрашнијег отрова: сладак у устима и чемеран у стомаку. Најпре сласт а потом несносни бол и горчина. Нема веће муке него када човека мучи савест. Нема веће страхоте него када човек не сме да остане сам са собом, када се загледа у своју празну изгубљену душу. Ето цене за грех.
Чудесно спасење девојчице
Пресвета Богородица је велика заштитница верујућих и увек пружа помоћ онима који јој са љубављу и вером прилазе. Ово је прича о томе како је спасила девојчицу која се давила у реци...
Пут Цркве
Удаљени од Христа и дубоко заглибљени у хуку света, наш ум и срце постају све грубљи и неосетљивији за препознавање тајне Цркве и Њене улоге у том истом захукталом свету. Профани човек не осећа Њену светост, а нестрпљивост тог истог профаног човека спречава га да препозна Њено трпељење и жртву као пут којим она ходи до крајњег циља - спасења свих људи. Та Божија тајна којом Црква Духом Светим разумева стварност садржана је у љубави Христовој. Те љубави, нажалост, све је мање у човеку.
Празник или нерадни дан
У дане духовних празника сами Христос посећује душе верних васкрсавајући их и узводећи до духовних висина. За то је, међутим, потребно да ми свом душом учествујемо у духовном празновању. Ако тога нема, празник се претвара у само још један нерадни дан.
Свет не може без вере
Ако пажљивије погледамо свет око себе и човека у том свету, видећемо да се све знање којим човечанство располаже темељи на вери. То значи да сав свет постоји и опстаје благодарећи вери и верујућима, којих је у већини.
Духовна чулност
Дух Свети је један али су различити Његови дарови. То, међутим не значи да су у различитим даровима и различити духови. Зато, када се духовни људи међу собом расправљају, то значи да су под утицајем различитих духова. А то је опасно за јединство Цркве.
Освештајмо знање
Добро је знање и добро је образовање. Просвећен и образован човек су украс човечанства и живи мото његовог напретка. Уосталом, читава једна историјска епоха и носи назив – просветитељство. Али, не доприноси свако знање напретку, већ само оно које је Духом Светим освештано. Једино такво знање није у служби разарања добара до којих је човек дошао сабирајући знање надахнуто Духом.
Искористимо науку за духовни живот
Заведен научним достигнућима и успесима данашњи човекје свој ум окренуо према науци гледајући у њој једино средство, али и циљ, свог постојања. Другим речима, данашњи човек је обоготворио науку, поставио је на место Бога. Но, и поред тога нема у њему ни мира ни равнотеже. Тај мир наступа онда када се и наука освести Духом Божијим, када и она постане део нашег духовног живота.
Шта нас очекује
Свети Божији људи, по мери своје прилепљености уз Христа, добијали су, између осталих, и благодатни дар сагледавања будућих догађаја и стања. Ово посебно плени пажњу данашњих хришћана с обзиром на немир који влада у свету.
Покајање (Патријарх Павле)
Покајање је темељ, надградња и круна духовног живота свакога хришћанина. Ништа тако слковито не сведочи о суштини покајања као јеванђелска Прича о блудном сину. Ако би све књиге Новога Завета нестале, ова прича би била довољна за спасење душе човекове.
Није спасење трен (Патријарх Павле)
Спасење је дуготрајан и напоран пут којим човек ходи до свог конаног циља – Царства небеског. На том путу пролази три најзначајније етапе: од роба преко најамника до сина. Пуноћа је у синовској љубави према Оцу.
Да смо хришћани... (Патријарх Павле)
Хришћани не смеју да се парниче међу собом, а нарочито да наносе једни другима штету. Хришћани би требало да се у миру и трпљењу односе према ближњем имајући стално на уму вечни живот и удео сваког дела и речи учињеног и изговореног сада и овде.
Зашто страдају деца - Патријарх Павле
Кад не би било Христа, Његовог доласка на свет и Његовог страдања, питање страдања деце, са свим његовим језивим бесмислом, остало би без одговора.
Заповест о љубави - Патријарх Павле
Скоро да нема човека коме љубав према своме пријатељу неће бити нелогична и неразумљива, али, љубав према непријатељу – разгалиће срца само незнатно малом броју људи. У чему се огледа љубав према неријатељу?
Сусрет са хулитељима
Свето Писмо сведочи да се хулитељима на Духа Светога не прашта. Али, шта је то хула? То је стање презирања божанских ствари, али када је човек при здравој памети и када то одражава његов став. Хула на Духа Светога подразумева и бестидност јер бестидан човек је склон искривљавању и гажењу јеванђелских истина, што постепено постаје – стање.
О разликовању добра и зла
Љубав према ближњем је верно руководно начело за проверу истинитости нашег пута ка Богу. Исто тако, поуздан показатељ за разликовање добра и зла није толико свет и узвишени циљ који тежимо да постигнемо, колико средство које бирамо како бисмо циљ постигли...
Гнев праведни
Гнев је веома лоше стање духа и наноси велику штету како ономе на коме се излива, тако и на гневљивцу. Али, када неко трпи неправду, а неко други виче и гневи се јер састрадава са њим, тада је то најправеднији гнев. Међутим, ако се гневи јер сам трпи неправду, тада то није чист, па ни праведни гнев.