Да смо хришћани... (Патријарх Павле)
Хришћани не смеју да се парниче међу собом, а нарочито да наносе једни другима штету. Хришћани би требало да се у миру и трпљењу односе према ближњем имајући стално на уму вечни живот и удео сваког дела и речи учињеног и изговореног сада и овде.
Божија близина
Иако Бог непрестано стоји пред вратима свачијег срца и куца, иако је увек са нама, ретко ко од нас има времена за Њега. Све нас окупира, све нам је прече и важније. Не остаје нам времена чак ни за помисао о Њему. А знамо да ма шта предузимали, ако нам са Неба не сиђе благослов Божији, све је узалуд. Зато није паметно оставити га напољу...
Сажаљење
„Да је брата да пожали, ка' да би помога“. Овај стих великог Његоша за сва времена осликава и пустош нашега времена у којем све мање људи има коме да се обрати и пожали на своје тегобе и тескобе, боли и жалости, и, још мање оних који би осетили сажаљење и узвратили утехом и топлином. Дивље и безљудно време усамљених и неутешених.
Светост деце
Живот деце у првом реду и највише зависи од родитеља. При том се не мисли само на то да родитељи обезбеђују материјалну егзистенцију деце, већ, превасходно, живот деце зависи од односа родитеља међу собом. Ако родитељи желе да и деца буду добра, требало би да се предају љубави Божијој, да живе у поверењу, поштовању и доброти. Једном речју, да би деца били добри људи, родитељи би требало да буду - свети...
O молитви
Ко воли Господа, увек Га се сећа, а сећање на Бога рађа молитву. Ако се не будеш сећао Бога, нећеш Му се ни молити, а без молитве душа неће истрајати у љубави Божијој, јер кроз молитву долази благодат Светога Духа. Молитвом се човек чува од греха, јер када је ум у молитви, заузет је Богом и у смирењу духа стоји пред лицем Господа, кога познаје душа његова.
Има ли икога трпељивијег од Бога?
Има ли икога трпељивијег од Бога? Засигурно нема јер Он трпи све што се дешава и што људи чине. Многи ће питати због чега, али је одговор једноставан: да грешни људи не би имали оправдање за своје непокајање.
О васкрсењу једног Римљанина
Није нама људима дато да знамо какве све силе живе у човеку. Тако и не слутимо да и у највећем грешнику тиња љубав према Богу и свему Светоме. Међу примерима који испуњавају историју спасења ево и једног римског судије кога на чудесан начин спасава Пресвета Богородица јер у његовом, иако злом, срцу беше сачувана љубав према Њој.
Васпитавање детета почиње од тренутка његовог зачећа
Ембрион чује и осећа у мајчиној утроби. Чим се смркне мајчино лице - смрачи се и његово. Нервира ли се мајка - нервира се и он. Ако мајка не жели ембрион, ако га не воли, он то осећа и у његовој нежној души стварају се трауме које ће га пратити кроз читав живот. Сасвим супротно дешава се кад мајка осећа радост, мир и љубав према ембриону, она све то тајанствено преноси на њега.
Пут у Рај
Врло често нам безазлени и једноставни људи личе на глупе наивчине и незналице па и не слутимо да су то људи који су све своје Господу предали да их Он води немајући своје воље до једино жеље да уђу у Рај. И не слутимо да, заправо, у таквима, безазленима и простима, Господ борави. Зато, велике су и спасоносне молитве ових људи Господу који ради њих и њиховог заступнипта и оне друге спасава.
Шта нас очекује
Свети Божији људи, по мери своје прилепљености уз Христа, добијали су, између осталих, и благодатни дар сагледавања будућих догађаја и стања. Ово посебно плени пажњу данашњих хришћана с обзиром на немир који влада у свету.
Сусрет са Небеском Царицом
Чудесни сусрети светих Божијих угодника са светитељима, па и самом Мајком Божијом, нису били реткост. Небески житељи су их посећивали како би их укрепили у њиховим подвизима, али и да би им са Неба донели речи истине вере Христове како би их ови ширили у народ и спасавали га од јереси, зловерја и кривоверја.
Небеске посете
Историја Цркве нам сведочи о постојању великог броја случајева да су се светим Божијим људима на молитви јављали светитељи, чак и Богомајка, а понекад и сами Христос. Приликом тих посета откривали су им тајне вере, обавештавали о предстoјећим догађајима, тешили, храбрили, учвршћивали веру, наду и љубав. Многи су задобијали благодатне моћи за творење чуда, те их и данас стога називамо чудотворцима.
Великопосно доба
Почео је Велики пост, Часни пост, Света Четврдeсетница или Ваксршњи пост. Почиње подвиг смотре над собом. Подвиг сусрета са собом. Пошто смо опростили ближњима и од њих добили опроштај, дошао је час да се погледамо лицем у лице - са собом! Свештеник Милош Ловрић.
О страдању
„Оци једоше грожђа киселога, а деци зуби трну!“ Ова библијска правда прати човека од Адама и Еве до данашњег дана, сведочећи страшну истину да родитељски греси и безакоње скоро увек последице остављају на њиховој деци...
Оскудица
Данашње генерације које, можемо слободно рећи, имају све што је потребно за нормалан живот, све чешће показују извесну дозу охолости и бахатости. Данас није никакав проблем нити мука доћи до хлеба, али га то у очима премногих чини јефтиним и безначајним. Зато га и бацају. Све се чини само како би се себи угодило. Ради тога Бог нам често шаље оскудицу како бисмо се уверили у вредност онога што имамо. Али, и оскудица без расуђивања може бити више на штету него на корист.
Зашто је Христос отишао?
Кад родитељ посети своју децу у даљини, па исплати дугове њихове, и обезбеди добро васпитање њихово, враћа се огњишту своме, да чека повратак деце. Тако се и Спаситељ света, свршивши Своје дело на земљи, вратио у Небеску престоницу Своју. Вазнео се Небеса васкрслим телом Својим, но Духом Својим остао је у Цркви Својој, пребива у њој и данас, и пребиваће до кончине времена.
Не опомињи Бога!
Једна од највећих духовних замки у коју упада већина људи јесте недоумица, а онда и револт – зашто неправедни људи добро пролазе у животу док праведници и добри људи страдају! То их наводи да са горчином говоре о Богу, замерајући Му што не учини нешто, не слутећи да није наше да опoмињемо Бога шта треба да чини. Морамо знати да грех сам собом вуче несрећу и пропаст ономе ко га чини и да је због тога добро да ћутимо и водимо рачуна о свом понашању.
Благодат свештенства и грех
Постоји међу нама хришћанима једна јако лоша навика бављења туђим, уместо својим, гресима и саблазнима. У свему томе, посебно су интересантни греси свештеника и њима се посвећује особита пажња. Једно од најчешћих питања јесте: да ли због својих грехова свештеник губи благодат свештенства.
Породично расуло
Бескрајне су муке света. Једно свеопште расуло читавих породица. Већина домова пуна је несрећа, неизвесности и напетости. Људи траже да се на нешто ослоне, да се за нешто ухвате, и ако немају веру на коју би се ослонили ако се не уздају у Бога, како би се предали Њему, намучиће се веома... Велика је ствар уздање у Бога. Време у коме живимо веома је тешко и веома опасно, али на крају, победиће Христос!
Генерација равнодушности
Равнодушност према Богу доноси равнодушност према свему осталом; доноси моралну дегенерацију. Ако човек не верује у Бога неће имати обзира ни према породици, ни према свом завичају, ни према својој отаџбини...