Пост је време окретања према Богу
03.12.2018.

Пост је време окретања према Богу

Колико год се говорило о посту и колико год ова тема постала уобичајена, колико год мислили да о томе много знамо, чињеница је да се увек изнова могу чути и неке нове информације и стећи нова сазнања. Пост, рецимо и то, није обавеза већ начин да се приближимо Оцу небеском; ми не постимо индивидуално већ као заједница. О посту нам казује свештеник Арсеније Арсенијевић, старешина Вазнесењске цркве у центру Београда.


Борба за освећење душе
28.11.2018.

Борба за освећење душе

Велика је радост видети човека који брине о себи и својој души, пази на своје поступке, али и на мисли и речи, који се бори. У свету пуном ђавола, ово је неизмерно радосно сазнање. Наравно, Бог је свима дао дарове за духовну борбу, али је, нажалост, мало оних који их за ту намерну и користе.


Нема љубави без жртве
26.11.2018.

Нема љубави без жртве

Десет заповести које је род људски добио из Руке Оца небеског, Господ наш Исус Христос сажео је у две: у љубав човека према Богу и према другом човеку. Иако, начелно, ове две заповести није тешко разумети, оне у свакодневном животу стварају много неодумица и питања. Пре свих то је питање: како их остварити. Наравно, све је много лакше објаснити кроз примере него празним теоретисањем. Управо о тим примерима говори протојереј-ставрофор Милан Радовановић, некадашњи старешина Вазнесењске цркве у центру Београда.


Молитвом, не саветима...
21.11.2018.

Молитвом, не саветима...

Зар је мало родитеља чија деца ходе путевима безакоња? И зар је мало суза проливено и савета изговорено па и претњи и љутње и – ништа. Но, и када све речи буду изговорене и сви савети изређани остаје нам оно што би требало прво бити – молитва Господу да Он своју реч каже. А Његова је реч лек и за душу и за тело.


Три приче о љубави
19.11.2018.

Три приче о љубави

Постоји једна реч коју и најнезазорнији више нису сигурни да изговоре без бојазни да их други неће разумети. То је реч – љубав. Шта, заправо, тражимо када тражимо љубав, на шта мислимо кад изговарамо ову реч? Шта нам је предложак за препознавање и да ли волимо само оне којима смо симпатични или који се понашају онако како ми очекујемо? Ово су само нека од питања на које је одговор потражио и предложио свештеник Небојша Тополић, старешини Богородичине цркве у Земуну.


Истинита љубав разоружава младе
14.11.2018.

Истинита љубав разоружава младе

Зло наноси велику штету људима, али, на крају уништава и – само себе. Бог своје не оставља. Чак ни гресима данашње младежи неће судити као што би судио у неким давно прошлим временима када је добра било много више на овоме свету. Осете ли истиниту, искрену љубав, млади ће поћи за њом...


Живот после смрти
12.11.2018.

Живот после смрти

Смрт је, према учењу наше Цркве, неприродно стање. Она јесте изненадна, али је сасвим извесна да ће доћи. Многовековно духовно искуство хришћана нас опомиње да је потребно да размишљамо о смрти како бисмо имали квалитетнији живот. Педагогија сећања на смрт има за циљ да одагна очај од помисли на њену извесност, али и да нас припреми за сусрет са Господом. О смрти и ономе што следи после тог тренута говори свештеник Вајо Јовић, парох Храма Светог Александра Невског на Дорћолу.


Заборав – одрицање од одговорности
05.11.2018.

Заборав – одрицање од одговорности

Заборав је, можемо слободно рећи, карактеристика времена у којем живимо. Заборављамо много, почев од најједноставнијих, најмаргиналнијих ствари које не утичу на квалитет наших живота, па до најкрунијих и најзначајнијих међу којима је, свакако, најзначајније спасење душе. Сав тај огроман простор свеколиких људских делатности и односа испуњен је, нажалост, заборавом. Чињеница је да заборав води у себичлук а да је себичлук смртни грех. Шта је разлог и где су корени овакве опште појаве међу људима, покушао је да расветли свештеник Душан Поповић, парох храма св. пророка Јеремије у Врбовцу код Смедерева.


Од сумње до вере
29.10.2018.

Од сумње до вере

Сумња је стање упитаности у односу на то да ли је нешто истинито и стварно или није. Она је саставни део личности сваког живог човека. У том смислу сваки је човек један мали апостол Тома за чију сумњу свети владика Николај вели да је то „благословена сумња“. И сумња у постојање Бога спада у ту врсту јер Бог дарује слободан однос са Њиме и ништа не намеће. Где је граница између безверја и јачања вере и у ком правцу одлази та сумња и колико смо отворени за Бога, само су нека од питања на које је одговор покушао да да свештеник Далибор Стојадиновић, парох Храма Светог Саве на Врачару.


Црква није назадна
22.10.2018.

Црква није назадна

Данашња деца су мање-више препуштена „васпитавању“ медија што доводи и до тога да су млади данас често национално, верски, идентитетски дезоријентисани. Нажалост, није ретко да и сами родитељи децу гурају у погрешном правцу. Како, дакле, младе привући Цркви, који су то механизми које Црква може да употреби, које све идеје и предлози постоје, како ићи у ток са временом, а како то спољни, па и политчки фактори, утичу на духовни развој и живот омладине? На ова и друга питања одговара свештеник Миајло Бацковић, парох горњогрбаљски, председник Братства православне омладине Митрополије црногорско-приморске и секретар Одбора за обнову манастира на Михољској превлаци.


Суд на први поглед
17.10.2018.

Суд на први поглед

Једна од веома често испољаваних особина код човека јесте и пребрзо доношење закључака и судова о другим људима, или како бисмо рекли, суђење на први поглед. Тако донети судови не само да су погрешни, или у најмању руку, потпуно непоуздани, него и стварају штету ономе који их доноси, о чему Свети Апостол Павле пише: „Зато немаш изговора, о човече, који год судиш, јер у чему судиш другоме, себе осуђујеш, јер ти који судиш чиниш то исто“. (Рим 2: 1)


Молитвени говор дрвета
15.10.2018.

Молитвени говор дрвета

У исторји уметности црквена уметност представља особени вид изражавања човека чији је извор надахнућа, али и принос – сами Господ Исус Христос. Ту естетика нема кључну улогу и није самој себи циљ, већ се она појављује као носилац и преносилац живе речи Божије и њеног одсјаја на свакодневни живот хришћанина, али и његове молитвености. Ова уметност је истовремено и сабиралиште свих трагика кроз коју Црква, као продужени Христос, пролази кроз време и простор. Повод за разговор са протојерејем-ставрофором др Војиславом Билбијом, парохом ротердамске парохије Свете Тројице СПЦ у пензији, јесте његова скулптура „Олуја“, која представља трагику егзодуса српског народа у Хрватској протераног са својих вековних огњишта.


Површност и дубина
08.10.2018.

Површност и дубина

Ми свесно живимо површне животе а површност је извор многих зала. Одбијањем да се удубимо у проблем, да расуђујемо о суштини нашег живљења и онога што се у животу догађа, како са нама самима тако и у нашем окружењу, ми, заправо, дозвољавамо злу да неометано врши своју мисију. Иако већина људи и није зла по свом карактеру, због површности и такозване линије мањег отпора, ми отварамо рупе кроз које се зло провлачи и трује овај наш свет. Говори свештеник Вук Матијашевић.


Људи ће се вратити изворним вредностима
04.10.2018.

Људи ће се вратити изворним вредностима

Већ се у народу осећа замор од начина на који огромна већина људи живи у овом времену. Новац и потрошња као циљне вредности доносе собом и остале (не)вредности супротстављене изворној човековој природи. Звоно на узбуну је већ зазвонило. Људима су потребне хришћанске врлине и оне ће ускоро постати нешто без чега људски род неће моћи да опстане.


Живо Јеванђеље
01.10.2018.

Живо Јеванђеље

Давно је још рекао наш блаженопочивши патријарх Павле да је један грам живота тежи од тона теорија. То можемо узети и као слоган ове емисије у којој гости нису ни свештеници ни теолози ни људи из црквене јерархије већ двоје такозваних обичних људи, брачни пар Павле и Марија, који су уистину прошли кроз страдања кроз каква ретко ко пролази. И не само да су је прошли, већ су успињући се на њу показали пример живог Јеванђеља, не губећи ни веру ни наду ни љубав у свим трагичним околностима кроз које је прошла њихова породица. Дошли су нам из православне Грузије да својим живим сведочанством укрепе све оне који ће чути њихове речи.


О миру
19.09.2018.

О миру

Људи су обично уврени да много знају па тако врло често прибегавају поучавању других, неретко и осуђивању и исправљању. Али, пошто то пречесто чине у афекту, немајући мира и сталожености, они и не слуте да је то због тога што то не чине са љубављу према ближњем. Осуђивање увек помрачује ум а то води губитку мира и смелости према Богу.


Кајмакчалан – крвава врата слободе
17.09.2018.

Кајмакчалан – крвава врата слободе

Ако наша славна, јуначка и мученичка историја постане и остане само церемонијално присећање на догађаје који су крвљу исписани у нашој националној историји, онда се нама будућност не окреће лицем к лицу. Ако и данас, после једног века, ми сада живећи не оживимо наше претке који су себе уткали у нашу слободу и будућност, сигурно је да нећемо имати кога који би нас оживели. Ако молитвени дух не живи у нашим срцима то ће бити показатељ да ни ми више нисмо живи. Ово је порука онога што је свештеник Јован Бабић рекао поводом стогодишњице почетка пробоја Солунског фронта и ослобађања српских земаља у Великом рату.


Кроз време до вечности
10.09.2018.

Кроз време до вечности

Упокојио се професор, академик Владета Јеротић, лекар, прихијатар, научник, философ и књижевник, теолог, мисионар-посленик Речи Господње, човек који је задужио српску науку и сврстао се у ред оних који из рода српског који су заузели своје место у бесмртној заједници са Христом, чији је лик проповедао и пројављивао својим животом и науковањем. Ипак, све чињенице које говоре о једном човеку, сва набрајања његових особина и достојања, бледе пред искреним и љубављу надахнутим живим сведочењем. Такво сведочење личности професора академика Владетe Јеротића принео је његов вишедеценијски сарадник и поштовалац протојереј-ставрофор, доктор Милош Весин.


Зомбирање народа
05.09.2018.

Зомбирање народа

Све се чини како би се људи успавали, зомбирали, претворили у живе мртваце савести. Медији, забава, игре, спортски догађаји... смењују једни друге одвлачећи пажњу човека са суштинских животних питања, удаљавајући га од спасења. Равнодушност све више постаје болест модерног човека кога више ни ратови не могу пренути из успаваности и мртвила.


Дух Свети је дух заједништва
03.09.2018.

Дух Свети је дух заједништва

Слово убија а Дух је тај који оживљава. Ова мисао се односи на убиственост знања лишеног Духа божанског, духа љубави и заједништва, и упућује нас на то да је у основи свих знања љубав која оживотворава то знање. Управо је љубав тај носач живе речи а Дух Истине и Љубави учи и наставнике да је њихова мисија да пренесу љубав деци и да од њих створе љубав. То је смисао и крунски разлог молебана који се служи пред почетак сваке нове школске године у нашим павославним храмовима. Говори свештеник Вук Матијашевић из храма Рођења Светог Јована Крститеља на централном гробљу у Београду.


1 6 7 8 9 10 42