Патријарх Порфирије: Молимо се за светињу брака
12.09.2022.

Патријарх Порфирије: Молимо се за светињу брака

Божја реч нам већ на почетним страницама Светог Писма открива да је Бог створио човека као два пола, као мушко и женско, и да је благословио брак и породицу као заједницу љубави мушкарца и жене са њиховом децом. Данас смо, међутим, суочени са таласима, са цунамијем, са најездом многих нових система вредности који се насилно, агресивно или меком моћи и невидљивим радовима испод радара, намећу са циљем да уруше сваки постојећи природни или цивилизацијски поредак, да успоставе нову парадигму, нова правила...


Породица и Светски поредак
09.09.2022.

Породица и Светски поредак

Под паролом демократских права и људских слобода иза којих не стоји ништа друго до брутални тоталитаризам и право на изопаченост, креатори новог светског поретка ударили су на брак и породицу као основну људску заједницу. Антипородична идеологија, уништење природног полног идентитета и сексуализација деце постали су права пошаст, куга трећег миленијума која је закуцала и на наша врата. Како да се заштитимо и сачувамо нашу децу и породице...


Академик проф. др Василије Крестић о
30.08.2022.

Академик проф. др Василије Крестић о "европрајду"

Треба добро размислити коме треба и због чега да хомосексуалност промовише оваквим манифестацијама. Чему служи рекламирање лгбт покрета, како то утиче на омладину, шта се хоће са тим рекламама, поготово кад знамо да су такве манифестације на штету друштва, биолошку штету нашег народа и уопште људског рода.


Гласни звук тишине - ваневропски глас о европрајду
26.08.2022.

Гласни звук тишине - ваневропски глас о европрајду

Једно од највећих искушења је свеопшта и свуда присутна хомосексуализација друштва на свим нивоима, од политике, преко такозване културе, до мас медија... Такозване "параде поноса", па и планирани европрајд у Београду, то је само врх леденог брега. У питању је заправо неутољива жеља за владањем људским душама. Овде се не ради о љубави, него о вишку себељубља. Помолимо се да Христос, Које је Глава Цркве, одбрани и сачува нас и то пре свега од нас самих, а онда и од свих зала и искушења око нас.


Манастир Моштаница
22.08.2022.

Манастир Моштаница

На северним падинама Козаре, у долини реке Моштанице, сместила се велика српска светиња – Манастир Моштаница. Посвећен Светом Архангелу Михаилу, кроз историју је био не само духовна, већ и историјска колевка српског народа Моштаничког Поткозарја.


Манастир Житомислић (Мостар)
15.08.2022.

Манастир Житомислић (Мостар)

Манастир Благовијести Пресвете Богородице у Житомислићима – духовно и културно средиште Срба у долини Неретве и најзападнији православни манастир у Херцеговини. Смјештен на десној обали, у најљепшој и најплоднијој котлини гдје виногради и маслињаци богато дају своје плодове. Поред Требињског, названог касније Тврдош, може се сматрати најзначајнијим манастиром у земљи којом је владао Херцег од Светога Саве – Стефан Вукчић Косача.


Срби некад и сад
14.06.2022.

Срби некад и сад

“Срби некад и сад”, документарни филм Продукције Пријатељ Божији, бави се питањем духовног и моралног стања српског народа. Какви смо некада били, а какви смо данас и како да изађемо из кризе у којој се налазимо…


Зашто је међу нама тако много гнева?
11.06.2022.

Зашто је међу нама тако много гнева?

Шта Библија и модерна психологија кажу о гневу, његовим узроцима, манифестацијама, последицама и о томе како се он лечи, говори протојереј - ставрофор проф. др Милош Весин, подсећајући на српске народне пословице: "старије је јутро од вечери", "прво испеци, па онда реци", "прогутај горку реч", али и на речи владике Николаја: "Зашто се не наљутите сами на себе, па да видите да је заправо ту узрок свега онога што испољавате према другима."


Прича о Милану Смољановићу
03.06.2022.

Прича о Милану Смољановићу

Прича о Милану Смољановићу је сигурно нешто што вас неће оставити равнодушним. Ова је једна од најјачих прича о праштању, а говори о Србину коме је усташа побио читаву породицу. Тако тешки животни примери вреде и пред Богом и људима више него хиљаде исписаних и изговорених речи. Отац Милош Весин у овој причи говори до којих висина може да сегне човек који прашта непријатељима својим.


Александар Невски
09.05.2022.

Александар Невски

Личност Светог Александра Невског једна је од највећих у историји не само Руске већ и целе Православне Цркве. Када је 1237. године латински папа Гргур IX организовао антиправославни крсташки поход да би покорио руске земље, свети кнез Александар Невски је неустрашиво устао у заштиту православне вере и Свете Русије. У бици код ушћа реке Ижоре, на обалама реке Неве, он је Божијом помоћу у парампарчад разбио далеко бројнију шведску војску. Непобедив је био свети Александар Невски у свим ратовима, али не толико својом војском колико вером у помоћ Божију. Пред битку код реке Неве, Александар рече војницима: „Бог није у сили него у правди“. Томе је посвећен и овај кратки анимирани филм за децу али и одрасле.


Капела Анђела (HD) - играни филм
27.04.2022.

Капела Анђела (HD) - играни филм

После Октобарске револуције, мали православни манастир-острво завршава на територији Финске, где Финци постављају штаб обалске артиљерије. Совјетска страна тамо шаље младог комесара Максима Прошина (Алексеј Морозов) са тајном мисијом: под маском искушеника, Максим мора продрети на острво како би убио једног од високорангираних војних званичника Финске. Али Максим ће проћи и пут покајања и духовног препорода у манастиру да би пронашао себе и смисао живота.


Васкршња посланица СПЦ
22.04.2022.

Васкршња посланица СПЦ

„Што тражите живога мећу мртвима? Није овде, него устаде!“ (Лк 24, 5-6) Српска Православна Црква својој духовној деци о Васкрсу 2022. године +ПОРФИРИЈЕ по милости Божјој Православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим aрхијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни васкршњи поздрав: ХРИСТОС ВАСКРСЕ! Ево дана који створи Господ, обрадујмо се и узвеселимо се у њему! (Пс 117, 24) Драга наша децо духовна, Овим речима, још из старозаветних давнина, одушевљено кличе цар и пророк Давид, провидећи Духом Светим велики дан Христове победе над смрћу и наше духовно славље због тога. У овај велики и тајанствени Дан сва твар је окупана светлошћу вечности и са неизрецивом радошћу пева победну песму Господу који је прогнао таму греха и обасјао нас незалазним зрацима живота. „И Светлост светли у тами и тама је не обузе“ (Јн 1, 5) – тако је суштину божанског откровења и нашег хришћанског сведочења сажео Свети Апостол, Еванђелист и Богослов Јован који је за време Тајне Вечере наслонио главу на Господња прса и упио сву снагу, лепоту и тајну Његовог животворног богочовечанског бића. Тамница гроба и окови смрти нису могли да схвате ни задрже Светлост од Светлости од Оца рођену пре свих векова, кроз коју је све постало – Јединородног Сина и Господа нашега Исуса Христа, иако су то покушали свим средствима. Од ноћи у којој је био предат у руке безаконика све је толико било преиспуњено неверством и насиљем да се са распетим Христом напослетку морало завапити: „Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?“ (Мк 15, 34). Гледајући како је некада славни Јерусалим обавијала духовна тама греха, Јединородни Син је са високо уздигнутог крста гледао како се пред њиме разјапљује мрачна чељуст гроба не би ли га заувек прогутала. Са каменог тла њених оштрих обода Господу су челници вере и народа подругљиво говорили да крсну благовест спасења преиначи у гордо прихватање моћи палога света: „Нека сиђе сад с крста, па ћемо веровати у њега!“ (Мт 27, 42). У часу безнађа су и самртни ропци распетих осуђеника прелазили у ругање живоме Богу, Спаситељу света. Ономе који је из љубави сишао међу нас и таму наших живота обасјао вечном светлошћу и радошћу. Ономе који је тумачећи свог Оца небеског у древном јеврејском предању показао очинско лице Бога свеколиком свету. Ономе који нас је својим страдањима и славним васкрсењем учинио чедима животворне љубави Божије. Ономе који је благодатну снагу живота даровао Цркви, „стубу и тврђави истине“ (1Tим 3, 15) коју ни „врата пакла неће надвладати“ (Мт 16, 18). Ономе који нас је охрабрио да будемо истрајни весници смисла у овоме туробном добу. Ономе који ће као кротко Јагње (Јн 1, 36) принето за наше грехе бити последња Божија реч на страшном суду – храм Јерусалима Новог, обасјаног Божијом славом (Отк 21, 22-23). Ми се на голготску гору свагда успињемо, драга децо духовна, јер смо позвани да сведочимо живога Бога у свету и тако учествујемо у спасењу сваког Божјег створења. Вођени Духом Светим, ми смо према Светом Апостолу Павлу синови Божји у којима сва твар чезне за ослобођењем од пропадљивости и за радошћу вечног живота (Рим 8, 21). Овај осећај одговорности међу нама је данас посебно наглашен због свеопште кризе у свету и чињенице да се пламен оружаних сукоба на просторима Украјине придружио оним другим местима на планети где постоји конфликт међу државама, народима и верама. Саoсећамо и састрадавамо са свим православним хришћанима, браћо и сестре, саосећамо и састрадавамо са свим људима овога света гледајући како се сукоби на украјинском тлу и широм васељене још више продубљују. Велики Апостол Павле подсећа: „(Бог) је створио од крви сваки народ човечанства да станује по свему лицу земаљскоме” (Дап 17, 26). Дакле, саздани смо као један и јединствен људски род, и позвани смо да једно будемо. Стога се Васкрслом Господу молимо да се што пре и безусловно успостави мир, престане страдање, и да се сви избегли врате у своје домове. Сваки рат, било где и било када, производи само губитнике и пораз је људског достојанства, пораз је и срамота сваког човека као иконе Божје. И док се на многим местима у свету воде беспоштедни ратови, највише страдања подноси обичан човек. Шта ћемо ми који смо сабрани данас у Празнику над празницима, угрејани топлином домова, рећи онима који су разорном стихијом одвојени од својих најближих и расути по туђини? Како ћемо запевати пасхалну песму када је међу нама толико гладних и жедних правде, толико неутешних? Нека нас одговору на ова питања поведе сам Господ Исус Христос чије Царство није од овога света – јер „кад би било од овога света царство моје“, како је Спаситељ био рекао Пилату, „слуге моје би се бориле да не будем предан Јудејцима; али царство моје није одавде“ (Јн 18, 36). Значење ових речи, у време када је Јудеја такође била распарчавана интересима Рима, Сирије и Персије, Богочовек Исус нам је показао на много начина. Сетимо се само исцељења гадаринског бесомучника, браћо и сестре, за кога се каже да је био поседнут легијом демона (Мк 5, 1-20). Призор неукротивог човека који је живео у гробовима и даноноћно се тукао камењем осликава трагично стање многих под римском влашћу и повезује све прошле, садашње и будуће жртве глобалних сукоба које су без Христа, пре или касније, осуђене на самоуништење. Исцеливши бесомучног човека протеривањем легиона непријатеља у крдо нечистих животиња, Христос нам је показао да му је пре свега било битно да страдалника изведе из гроба и пружи могућност вечног живота, а тек после тога решавање спољашњих услова живота. То је могао само вечни Логос који се међу људима настанио у пуноћи благодати и истине (Јн 1, 14). Зато Он од смрти избављеног човека оставља да у истим околностима сведочи учињену Божју милост и зато напослетку добровољно напушта пределе у којима се Бог показао моћнијим од свих нечистота које су покретале њихове владаре. Царство Христово, дакле, није од овога света и то је благовест спасења. Царство Христово није од овога света и том снагом устајемо за живот вечни. Царство Христово није од овога света и зато без разлике чинимо свакоме од „ових најмањих“ у њиховој потреби. Царство Христово није од овога света и зато загрлимо другога као Господа самог, јер ћемо само тако бити прихваћени као Његови. Будимо окренути љубави, драга децо духовна, јер нас на то упућује глас самог анђела над празним гробом Христовим: „Што тражите живога мећу мртвима? Није овде, него устаде!“ (Лк 24, 5-6). Негујмо сазнање да је „наше живљење на небесима“, како говори Апостол Павле, „откуда очекујемо и Спаситеља Господа Исуса Христа“ (Фил 3, 20). Будимо такође свесни да нас исконски методи обмане страстима и страховима у злоупотреби масовних медија могу лако учинити људима поробљене свести и пригушене савести, туђинима свом небеском назначењу. Чувајмо се привидне сигурности глобалног мравињака који нас жели учинити безличним притвореницима самодовољности. Време проводити у убеђењу да се виртуелним светом нездравог умишљања и конзумацијом материјалних добара може задобити истинско благостање, значи бити осуђен на живот без достојанства и слободе. У свету који одбија да буде заквашен светлошћу божанске љубави, трудови и жртве нису схваћене на начин Христове Голготе, попут крста за којим ће по благовољењу Божијем доћи васкрсење, него као страшне препреке личном миру и сигурности. Нека нас од тога сачува дубока верност крсно-васкрсној судбини нашег светосавског, српског народа, и нека нас ка вечном смислу води наше новозаветно, косовско опредељење. Земаљско је за малена царство, а небеско увек и довека! Бесмртна дела саможртвене љубави према Богу и отаџбини показали су у протеклим месецима многи наши лекари, здравствени радници и бројни други људи који су се нашли на тешким и одговорним дужностима. Гледајући на светитеље Цркве Христове и угледајући се на свете претке, они су ходили и ходе путем христоподобних врлина, путем љубави која све у себи садржи и осмишљава, по којој се познају ученици Христови и народ Божји. „Од ове љубави нико нема веће, да ко живот свој положи за пријатеље своје“ (Јн 15, 13) – тако нам је Господ Христос завештао пут истинског живота и мира, ван кога су животне тешкоће попут праве арене бесмисла. У васкршњој радости са особитом пастирском бригом и одговорношћу упућујемо очинске поздраве и молитве нашим сестрама и браћи у отаџбини и расејању, где год да живе православни Срби, а посебно онима на Косову и Метохији, нашој духовној и националној колевци, поручујући им да знамо њихова искушења и борбе, али да ће њихова Мајка Црква увек бити уз њих као и до сада. Данас смо духовно и молитвено са свима вама на свакоме месту где живите. Нека сваки православни дом буде обасјан светлошћу Васкрслога Христа и осењен снагом радосне песме: „Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи, и свима који су у гробовима живот дарова!“ Срећан вам и Богом благословен овај дан у који смо се родили за живот вечни! Са овим жељама и молитвама Васкрсломе Господу Христу желимо вам свако истинско добро и поздрављамо вас најрадоснијим поздравом: Христос васкрсе — Ваистину васкрсе! Дано у Патријаршији српској у Београду, о Васкрсу 2022. године Ваши молитвеници пред Васкрслим Господом: Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски ПОРФИРИЈЕ Митрополит дабробосански ХРИЗОСТОМ Митрополит црногорско-приморски ЈОАНИКИЈЕ Епископ сремски ВАСИЛИЈЕ Епископ бањалучки ЈЕФРЕМ Епископ будимски ЛУКИЈАН Епископ банатски НИКАНОР Епископ новограчаничко-средњезападноамерички ЛОНГИН Епископ канадски МИТРОФАН Епископ бачки ИРИНЕЈ Епископ британско-скандинавски ДОСИТЕЈ Епископ жички ЈУСТИН Епископ врањски ПАХОМИЈЕ Епископ шумадијски ЈОВАН Епископ браничевски ИГЊАТИЈЕ Епископ зворничко-тузлански ФОТИЈЕ Епископ милешевски АТАНАСИЈЕ Епископ диселдорфски и немачки ГРИГОРИЈЕ Епископ рашко-призренски ТЕОДОСИЈЕ Епископ западноамерички МАКСИМ Епископ горњокарловачки ГЕРАСИМ Епископ источноамерички ИРИНЕЈ Епископ крушевачки ДАВИД Епископ славонски ЈОВАН Епископ аустријско-швајцарски АНДРЕЈ Епископ бихаћко-петровачки СЕРГИЈЕ Епископ тимочки ИЛАРИОН Епископ нишки АРСЕНИЈЕ Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички КИРИЛО Епископ Митрополије аустралијско-новозеландске СИЛУАН Епископ далматински НИКОДИМ Епископ осечко-пољски и барањски ХЕРУВИМ Епископ ваљевски ИСИХИЈЕ Епископ будимљанско-никшићки МЕТОДИЈЕ Епископ захумско-херцеговачки ДИМИТРИЈЕ Викарни Епископ моравички АНТОНИЈЕ Викарни Епископ ремезијански СТЕФАН Викарни Епископ топлички ЈЕРОТЕЈ Викарни Епископ хвостански ЈУСТИН Викарни Епископ мохачки ДАМАСКИН Викарни Епископ марчански САВА Викарни Епископ хумски ЈОВАН ОХРИДСКА АРХИЕПИСКОПИЈА: Архиепископ охридски и Митрополит скопски ЈОВАН Епископ полошко-кумановски ЈОАКИМ Епископ брегалнички МАРКО Викарни Епископ стобијски ДАВИД Извор: Инфо-служба СПЦ


Библијски смисао Цветне недеље
17.04.2022.

Библијски смисао Цветне недеље

Када је Господ Исус улазио у Јерусалим, смирено, на магарету, народ је махао палминим гранама, и усхићено узвикивао: „Осана на висини! Благословен Цар који долази у име Господње!“ Уместо да се срце Господа Исуса испуни радошћу, низ Његове образе потекоше обилне сузе. Знао је да ће за пет дана исти тај народ викати: „Распни, распни га!“. То нам показује да је слава људска ништавна и да њој не треба да тежимо, него да тежимо истинској, непролазној и вечној слави Божијој. Али слава увек долази кроз крст и страдање и то је једини пут нашег исцељења и спасења. Говори свештеник Милорад Мировић.


Исповест и покајање - свештеник Марко Јефтић, парох младеновачки
10.04.2022.

Исповест и покајање - свештеник Марко Јефтић, парох младеновачки

Да би смо пришли Христу, морамо прво устати из блата греха, спрати прљавштину са нас и ушли чисти у загрљај са Господом, који нас чека у оној белој хаљини, као што је насликано на фрескама Васкрсења. Хришћанство нас позива да Богу предамо све грехе који нас удаљавају од Њега и станемо чисти пред лице и наручје Његово.


Срби - народ који нестаје
08.04.2022.

Срби - народ који нестаје

Филм представља живо сведочанство о катастрофалној демографској стварности српске државе и народа. Сведочанство, које открива тужну истину да је српски народ на прагу свог историског нестајања. Србија је данас земља старости, земља у којој је старачко роптање све гласније, а дечија граја све тиша и нечујнија… О овим и другим чињеницама сведоче припадници духовне и интелектуалне елите али и такозвани обични људи, сељаци, мученици, страдалници…


Јастуче Светог Нектарија
04.04.2022.

Јастуче Светог Нектарија

„Јастуче Светог Нектарија“ својеврстан је наставак филма „Бог има задњу реч“ у којем смо чули сведочанства лекара о чудесним исцелењима пацијената, које је, савремена медицина, немоћна да их исцели, прогласила неизлечивим. У овом документарцу реч дајемо пацијентима, а они, услед тешке и неизлечиве болести, завапише Богу за помоћ. Чујмо, дакле, из прве руке, како и на који начин их се Господ дотакао.


Псовка - губа душе
02.04.2022.

Псовка - губа душе

Није псовка само реч која ружи човека; псовка је реч која убија човека. Осим што разара личност, руши духовно, душевно и телесно здравље, псовка својим демонским карактром, опаклењује човеков и земаљски и вечни живот. Документарни филм "Псовка - губа душе" непосредно је и сликовито сведочанство те страшне истине.


01.04.2022.

"Клетва"

Документарни филм „Клетва“ је својеврсна ретроспектива зла, па чак и више, с обзиром да открива његов узрок и илуструје последице очите у животу, како појединаца и породица, тако државе и целокупног човечанства. Он се бави снагом људског ума, јачином ријечи, изговорене или неизговорене, те духовном силом којом је обдарен човјек да може пренети на своју околину добро или зло, зависно од избора. А изборе и одлуке доносимо свакодневно...


Крст носити нама је суђено - протојереј ставрофор Бранко Ћурчин
31.03.2022.

Крст носити нама је суђено - протојереј ставрофор Бранко Ћурчин

Зашто човек да буде добар? То је питање које постављамо сви себи, јер данас се зло фаворизује и нуди као могућност да се човек оствари у животу, у бизнису, у каријери, у свим сегментима живота, али то је велика превара. Крајњи циљ човековог живота јесте заједница са Богом. Да би се то постигло, човек треба да извојује победу у најтежој борби, борби са самим собом. Зато се у једној молитви каже: "Сачувај ме Боже од самога себе"' - од осталог ћу се сачувати сам.


Свештеник
30.03.2022.

Свештеник

Документарни филм из Продукције „Пријатељ Божији“ у средиште пажње поставља Свештеника онаквог какав јесте, откривајући у њему две димензије – божанску и човечанску. Ово је филм који говори о духовној стварности узрокованој среброљубљем, немаром и небригом свештенства али и незнањем, незаинтересованошћу и револтом народа...


1 2 3 4 5 6 36