„Самоћа усамљености или тиховање самоће“ назив је предавања протојереја-ставрофора др Милоша Весина, пароха јужночикашког, које је одржао у Школи за основно и средње образовање „Милан Петровић“ са домом ученика у Новом Саду. Смисао и порука овог предавања је у томе да се повуче демаркација између самоће као позитивног и потребног и усамљености као стања непријатељског човеку а тако присутног у времену у којем живимо.
Светост породице утемељена једино и само у светости брака. Што је светији, што је бољи брак, тиме ће светија, боља, бити и породица.
Храм манастира Завала у Поповом Пољу једини је примјер полупећинског храма на простору Босне и Херцеговине. Као дванаестогодишњи дјечак из Мркоњића у овај манастир долази Стојан Јовановић, потоњи митрополит херцеговачки и чудотворац острошки, Свети Василије.
Што смо ближи Богу, бићемо ближи и једни другима, што смо удаљенији од Њега, бићемо све даље и даље и једни од других. Што је сваки човек свеснији постојања лика Божијег у себи, тиме ће лакше и радосније тај лик – Божији лик – умети да препозна и у оном другом, ма како тај други био различит од њега. Предавање протојереја-ставрофора др Милоша Весина, пароха чикашког и професора Православног богословског факултета у Либертвилу.
Још од првих дана историје Цркве, телесни остаци светих Божијих људи били су предмет посебног интересовања верних. Управо нераспаднута тела Христових подвижника била су и остала сасуди Духа Светога. Као својеврсни резервоари божанских моћи, свете мошти су кроз векове биле извор исецељења и оживотворења, али и непобитни сведоци и иконе васкрсења. Отуда поштовање светих моштију представља одраз побожности и љубави хришћана према светињи.
Говорити о породици у овом, по њу опасном времену, велики је изазов али и могућност да се дође до обиља материјала који сведоче о нападима на њен интегритет. Пред нашу савест стају људи који се озбиљно баве проблемом све разорнијих антипородичних идеологија добро заштићених државним законима. Прилика је да се упознамо са њиховим ставовима који нам могу бити од огромне помоћи у борби за очување породице, а тиме и свеукупног људског друштва.
Говорити о породици у овом, по њу опасном времену, велики је изазов али и могућност да се дође до обиља материјала који сведоче о нападима на њен интегритет. Пред нашу савест стају људи који се озбиљно баве проблемом све разорнијих антипородичних идеологија добро заштићених државним законима. Прилика је да се упознамо са њиховим ставовима који нам могу бити од огромне помоћи у борби за очување породице, а тиме и свеукупног људског друштва.
Свети Василије, велики угодниче Божији, помози свима па и мени. Велики бранитељу вере Православне, одбрани и нас који твоју Свету веру држимо, и с надом теби приступамо.
Овог великог светитеља земље српске чак и безбожници поштују и са страхом спомињу његово име. Исцељивао је и још увек исцељује, од душевних и телесних болести, од лудила, од ђавоиманости...У манастиру је много записа у књигама, али је још више неизбрисивих записа у срцима оних који и данас у Острог пристижу у колонама.
Разговор са Његовим Преосвештенством Епископом шабачким г-дином Лаврентијем вођен је поводом Мисионарске године Светог Владике Николаја у Епархији шабачкој. Разговор је водио главни и одговорни уредник Телевизије Храм протојереј-ставрофор Стојадин Павловић. Производња: Телевизија Храм
Тема Православље - вера радости и радост вере је неопходно подсећање на радост као извор Православне духовности. Tу радост не смемо поистоветити са раскалашном опуштеношћу, нити пак са количином усиљено насмејаних лица око нас, а поготово не са еуфемизмом (срећом), речју која има звук без садржаја! Христос је извор радости и ми од Христа друге радости немамо. Суштинско је - Христос васкрсе, радости моја. Тамо где је радост, тамо је и љубав, а где су и радост и љубав, ту је онда и слобода - акценти су из излагања проф. др Милоша Весина.
Осим што говори о јединству вере и медицине, документарни филм "Бог има задњу реч", садржи и сведочанства о чудесним исцелењима пацијената, које је савремена медицина, немоћна да их излечи, прогласила неизлечивим. Износе их лекари који су их лечили, потврђујући да је, као и у свему другом, Бог Тај који има задњу реч.
Смисао богослужења и његов крајњи циљ, али и последица, јесте исцелење душе и тела, исцелење човекове личности. За разлику од лекара којима одлазимо и лековима којима прибегавамо како бисмо се излечили, кроз богослужење приступамо Христу који једини може повратити нарушену целовитост наше личности, будући да је она заједница и тела и душе и духа.
Епископ Данило је био један од најобразованијих архијереја Српске православне цркве и веома познат широм православног света. У време његовог боравка у Београду, као викарног епископа Патријарха српског, изузетном ерудицијом и пастирском речју, одушевљавао је младе интелектуалце, нарочито студенте Београдског универзитета, за Реч Господњу и Јеванђеље Христово. Богати богословски и књижевни опус владике Данила разасут је у многобројним публикацијама, часописима и књигама, објављеним како у Српској православној цркви, тако и у издањима других сестринских Цркава.
Кроз ову причу коју је испричао сам Божански Учитељ, утешена су срца многих сиромаха у својим невољама, срца богаташа одвратила су се од среброљубља и користољубља, а свима нама даје се заједничка поука о сећању на смрт, суд Божији и милосрђе према сиромасима. О причи о богаташу и Лазару говори, и архимандрит Стефан, игумана Манастира “Велика Ремета”.
У животу сваког младог човека појављују се многа питања, а једно од горућих, чак и у Исусово време, било је питање брака, које су људи постављали желећи да сазнају одговор. Данас, незапосленост и нерешено стамбено питање утичу на то да велики број младих одгађа одлазак у брак. И док је број брачних развода у порасту, на другој страни, све је више распрострањен живот „на пробу“, на одређено време, који не обавезује, али зато оштро напада хришћанске вредности брака и породице. О браку говори протојереј-ставрофор др Милош Весин
Наизглед обичан назив „Барака на крају града“ крије кратку, необичну причу о још више необичној цркви, свештенику и парохијанима. Глас о њој одавно је пробио зидове новосадске периферије. Има нешто заиста необично у целој причи око ове „Бараке“, погледајте па сами просудите шта је то...
Беседе светог владике Николаја за сваки дан у години представљају збирку тумачења старозаверних и новозаветних откривења и божанску светлост која обасјава пут свакоме хришћанину ка Царству Божијем. Почев од 7. јануара, ове беседе са вебсајта и јутуб канала Фоднације Пријатељ Божији свакодневно ће усмеравати наше духовно узрастање ка висинам раста Христова...
У природном амбијенту насељеног мјеста Kрупа на Врбасу, истакнут на узвишењу изнад насеља којим тече ријечица Крупа, украшена каскадним дијелом водотока и препознатљивим дрвеним млиновима, налази се манастир Крупа. Манастирска црква посвећена светом Илији смјештена је на некрополи са стећцима, која заузима скоро читав јужни дио порте. Међу њима се посебно издвајају два која су украшена крстовима, розетама и полумјесецом те исклесана у високом рељефу.
У току Васкршњег празника 2012. године, Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј налазио се у својој првој канонској посети Епархији канадској и српском расејању овог дела света, гдје је био гост владике канадског Г. Георгија. За време богослужења и сусрета са Патријархом у Милтону, Миссисаги и Киченеру , екипа Фондације “Пријатељ Божији”, забележила је неке од беседа Његове Светости.