Зашто човек да буде добар? То је питање које постављамо сви себи, јер данас се зло фаворизује и нуди као могућност да се човек оствари у животу, у бизнису, у каријери, у свим сегментима живота, али то је велика превара. Крајњи циљ човековог живота јесте заједница са Богом. Да би се то постигло, човек треба да извојује победу у најтежој борби, борби са самим собом. Зато се у једној молитви каже: "Сачувај ме Боже од самога себе"' - од осталог ћу се сачувати сам.
Документарни филм из Продукције „Пријатељ Божији“ у средиште пажње поставља Свештеника онаквог какав јесте, откривајући у њему две димензије – божанску и човечанску. Ово је филм који говори о духовној стварности узрокованој среброљубљем, немаром и небригом свештенства али и незнањем, незаинтересованошћу и револтом народа...
Без обзира на наше животне грешке (грех), Бог нас још увек воли. Његова је воља да нико не пропадне, већ да сви људи дођу до покајања и спасења. Наше спасење је од пресудне важности док смо на овом свету, јер, после смрти нема спасења. Како, када и зашто да се спасемо, погледајте у филму „Дан спасења“.
Уобичајени став о технологији, њеној корисности или штетности по људе, садржи се у оној старој народној изреци да су „ватра и вода добре слуге, али су зли господари“. У зависности од тога у чијим се рукама нађу и технолошка решења добијају свој прочовечански или античовачански карактер. Ако изузмемо таква решења као што су средства за масовно уништење, сва остала стављају човека пред избор: употребити или злоупотребити. Међутим, кључно питање јесте оно о спасењу душе у технолошком миљеу времена у којем живимо: може ли технологија угрозити наше спасење? Одговор на ово питање налази се у документарном филму „Игра с чиповима“ Продукције „Пријатељ Божији“!
Филм „Чудо у Медној“ је документарна прича о догађају који се збио пре једне деценије у селу Медна у близини Мркоњић Града у данашњој Републици Српској, а коју је Црква чекала читавих пет векова. То је прича о чудесном јављању тројице јеромонаха: Серафима, Авакума и Мардарија једној благочестивој жени, о проналажењу и ископавању њихових светих моштију из земље. Страдали су мученички од турског зулума, али данас њихове омивене свете мученичке мошти похрањене у Богородичиној цркви у Медној, постале су извор чудесних исцељења и утехе за многе који им са вером и искреном молитвом притичу.
Искуство Бранка Радунковића упућује нас на преиспитивање сопственог живота и вере. Иако рођен са хендикепом, он је вером у Господа пријањао готово сваком послу и тако доказивао да, само ако жели, човек не мора бити на маргини, ма о чему се радило. Његова ментална снага надјачала је сурову реалност у којој се нашао. Међутим, припадност и приврженост Господу и Цркви Његовој, водила га је духовним пространством на коме су се увек јасно уочавали његова вера, љубава и нада.
У Србији је регистровано 170 хиљада наркомана. Процењује се да их је много више с обзиром да један зависник, у току свог века, направи 10 до 12 нових. Филм „Земља живих у долини мртвих", не само да се бави овим проблемом пандемијских размера, већ, указује и на солуцију за његово решење. Погледајте о чему је реч!
Филм о чудотворној икони Богородице Бођанске, једне од шест канонизованих чудотворних икона које припадају српском народу. Чудесна исцељења болести, ослобађање од уза демонских, потомство бездетним браковима, само су неки од дарова Богоматере Бођанске.
У оквиру "Великопосних духовних вечери" гост Парохије Параговске био је архимандрит Стефан (Вучковић), игуман манастира Велика Ремета, који је одржао предавање на тему "Жива реч за живе људе". Обраћајући се окупљеном народу, он је говорио о значају Јеванђеља, али и целог Светог Писма за православне вернике, упоређујући поједине догађаје из Светог Писма и Христове поуке са дешавањима у савременом свету.
"Празно гнездо птице ластавице" је документарна прича о горчини старачког живота удруженог са сиромаштвом, болешћу и остављеношћу од ближњих, па чак и од рођене деце. Ако желите да видите како изгледа лице туге и старости, погледајте филм о онима који су препуштени сами себи, без изгледа и наде да ће их се неко сетити и унети трачак светла у таму њихових старачких живота.
Има у Републици Српкој једна мирисна башта названа Крајина, у којој вековима, од немањићког доба па до наших дана, пој псалама блажи душе мученичке, душе гладне и жедне Бога Живога. Ти псалми јесу манастири овога краја сакупљени у букет назван ''Крајишки псалми''. Овај видео запис живо је сведочанство духовног живота Срба Крајишника, народа који је кроз вишевековну историју свој живот живео између страдања и духовног узлетања.
Филмска прича о сестринству манастира Ковиље, смештеном у дивљини Старог Влаха и Голије, за који, иако нема изворних докумената, стоји предање да је пореклом из немањићке епохе. Ово је својеврсна похвала монашког живота као најсвеобухватнијег и најчистијег облика хришћанског начина постојања човека. Протагонсти ове мале приче су шест монахиња, које мало више од године дана, насељавају ову свету Обитељ и личним искуством монашког подвига откирвају сву лепоту и узвишеност идења за Христом.
Играни филм о најпознатијем чуду које се догодило у СССР-у у време војујућег атеизма, када се 1955. године девојка Зоја Карнаухова „окаменила“ зато што је окрнавила икону светог Николе Чудотворца. Наиме, група младих окупила се на забави и кад је почео плес, Зоја није имала партнера, јер њен дечко Никола није дошао на прославу. Видевши у тамном куту собе икону светог Николе, девојка је безбрижно рекла: „И он је Никола, с њим ћу плесати“! Желећи да је одговори од тога, пријатељица јој довикну:“Зоја, не хули“, али се Зоја само насмејала и рекла: “Ако има Бога, онда нека ме казни“!
Филм “Острво” Павела Лунгина је духовна психолошка драма, са изванредним глумачким остварењем Петра Мамонова у улози јуродивог старца Анатолија, који лечи, предвиђа будућност, изгони демоне. Проћелав, крезуб, у подераној мантији и неумивеног лица, отац Анатолиј, оптерећен осећајем кривице, налази се у вечитој потрази за душевним миром и опроштењем давно почињеног убиства којег не може ничим да се ослободи...
Предавање протојереја-ставрофора др Милоша Весина при Храму Огњене Марије - Сремска Каменица - Парагово. Када бисмо хтели себе да оправдамо речима: добро, људски је грешити, ја сам само човек, не треба то чинити, јер човек је велик и драгоцен призив. Нико од нас није савршен; тачно је: људски је грешити – али људски је имати снаге устати и кренути у другом правцу!
У загрљају високих планина, на путу од Ливна ка Мркоњић Граду, шири се росно Гламочко поље. У вријеме Римског царства на овом простору развијао се град Салвијум који се налазио на путу од Далмације ка Посавини, а био је једна од првих колијевки хришћанства, о чему свједоче и темељи базилике из шестог вијека. Недалеко од ових темеља саграђен је и Манастир Веселиње који чува сјећање на 806 српских гламочких новоученика и једну Хрватицу - учитељицу која је покушала спасити српску дјецу, а и сама је пронађена без душе на школском прагу.
Планинска дивља љепота слила се на таласима Бијелог и Црног Рзава са Златибора, Таре и Шаргана све до Вардишта. И баш ту, прије непуне три деценије, у плодној равници, подигигнута је црква која прерасте у манастир Вазнесења Господњег. Али, прије него што се било шта каже о овој светињи, важно је упознати се са историјом српског народа у Вардишту и запитати се гдје су се вјерници Богу молили када ове цркве није било и када се чекало на њену изградњу. Ту се, на првом мјесту, истичу манастир Добрун, црква брвнара у Вагану и Спомен-костурница палим српским војницима у Првом свјетском рату.
У селу Липље код Теслића загрљена високим липама уздиже се средњовјековна немањићка задужбина - манастир Липље. Како је манастир смјештен под брдом Осоја, историја га памти и по називу Осојница, што је често доводило у забуну да су Осојница и Осовица један манастир, а не два, како је у скоријој прошлости откривено. Mанастир датира из периода владавине краља Драгутина Немањића, што се поткријепљује археолошким истраживањима и сличним грађевинским и архитектонским рјешењем са другим задужбинама светог краља, у монаштву познатог по имену Теоктист.
Документарни филм „Клетва“ је својеврсна ретроспектива зла, па чак и више, с обзиром да открива његов узрок и илуструје последице очите у животу, како појединаца и породица, тако државе и целокупног човечанства. Он се бави снагом људског ума, јачином ријечи, изговорене или неизговорене, те духовном силом којом је обдарен човјек да може пренети на своју околину добро или зло, зависно од избора. А изборе и одлуке доносимо свакодневно...