Живот је благослов! Ове речи можда изгледају чудно, јер како неко може да назове живот благословом када се на сваком кораку сусрећемо са тугом, разочарањем, и грехом. Људи доживљају много туге, и кажу да је живот труд и рад, али обично незахвалан рад. Па како се онда може говорити о животу као о благослову. Ипак, живот постаје благослов онда када испуњавамо Христове заповести и када волимо Христа. Онда је радост бити жив, радост пролазити кроз тешкоће које нас сналазе, а испред нас је безгранично Сунце Праведности (Господ) које сија на нас. Све заповести Јеванђељске почињу са благословени… Благословни Кротки, Благословени Миротворци… Из овога следи, као истина, да испуњавање заповести нуди људима највећу радост. Свети Варсануфије Оптински
Не треба се шалити са животом, браћо. Наш живот никада није био нити је сада шала. Бог је створио живот, Бог је створио човека, Бог је човека начинио иконом Својом. Каква је то шала! То је озбиљност Неба, озбиљност Бога, озбиљност Господа Христа, Који се никад на земљи смејао није. То пишу о Њему Римски историчари да су видели. Један од њих је видео Христа у Галилеји и вели: Он се никада не смеје. Зашто се Господ никада не смеје на земљи? Јер види у сваком моменту све грехе и моје и твоје, и сваког људског бића, кроз сву људску историју. Како би се Он могао смејати! Сведоци веле да се и Свети Претеча није никада смејао. Како се могао смејати Претеча, када му је Господ дао дар да буде Претеча, да иде испред Њега, и да расчишћује све грехе људске, свих бића људских кроз сву историју. Какав страх, какав ужас, каква страхота! У једном тренутку сагледати све грехе људске, све смрти људске, све ђаволе људске! Страхота неисказана! Зато се Претеча није никада смејао. А ми, шта носимо у души својој? Шта је од иконе Божије остало у нама; јер смо пљували, јер смо је унаказили у бљувотинама. Трудимо се да је чистимо вером, сузама, постом, покајањем, милостињом. Свети Јустин Ћелијски
Да се не хвалимо, браћо, оним што није у нашој власти. Времена и лета положио је Господ под Своју власт, и Он њима располаже. Само Бог једини зна, да ли ће нас сутрашњи дан убројати у живе или мртве? Неки су умрли уочи дана венчања свога; други су опет силазили у гроб уочи дана крунисања царском круном. Да нико, дакле, не говори: сутра ће ми бити најсрећнији дан у животу: сутра ступам у брак! Или: сутра се крунишем царском круном! Или: сутра идем на гозбу велику! Или: сутра ми долази добитак велики! О нека нико не говори о срећи сутрашњега дана. Гле, још ове ноћи може душа изаћи из тела, и наћи се сутра окружена црним демонима! Још ове ноћи може се човек одвојити од сродника и пријатеља, од богатства и части, од сунца и звезда, и наћи се у друштву сасвим непознатом, на месту невиђеном, на суду неочекиваном данашњи дан последњи на земљи. Зато је боље да овај дан проведемо у покајању за све минуле дане наше на земљи, него да сујетно фантазирамо о сутрашњем дану, о дану који нам може никад и не осванути. Сујетно фантазирање о сутрашњем дану не може нам донети никаквa добра, док покајање с плачем за један дан може нас спасти огња вечнога. Владика Николај (Пролог)
Оно што је отров змије отровнице, то је раздражљивост и злопамћење; јер они израз лица промене, и мисли узнемире, и снагу раслабе, и црпу снагу човека за делање; док љубав и кротост удаљују све ово. Буди пажљив према себи, да те не обузме плаховитост, разражљивост, злопамћење, јер ће ти због тога живот бити несређен и испуњен бригама. Стекни великодушност, кротост, незлобивост, које доликују Хришћанима, да би ти живот био спокојан и миран. Ако имаш нешто против брата, или брат против тебе, помири се са њим. Уколико не учиниш тако, ма шта Богу принео неће бити примљено (Мт. 5. 23, 24). Уколико испуниш ову заповест Владике, онда ишти од Њега са смелошћу, говорећи: "Опрости ми Владико, дугове моје, као што и ја опраштам брату своме, испунивши Твоју заповест!" И Човекољубац ће ти одговорити: "Ако ти ниси опростио, ни Ја нећу теби опростити; ако си опростио, и Ја теби опраштам твоје дугове." Св. Јефрем Сиријски
Ако хоћете да будете мисионари и не молите се свакога дана, заборавите на то! Ако хоћете да будете мисионари а молитвено не читате Свето Писмо свакога дана, заборавите на то! Ако хоћете да будете мисионари а не знате ништа о Светом Предању, не читате Свете Оце, заборавите на то! Ако се не исповедате, не причешћујете се, не идете на Литургију сваке недеље, заборавите на то! Шта ћете да их учите? Не можете да дате оно што немате. Схиархимандрит Јоаким Пар
Мир душе са Богом задобија се, пре свега, кроз будност. Ко води духовни живот и ко се труди за своје спасење, непрестано мора да пази на себе и да контролише покрете свога срца и разума. Непријатељ вреба и тражи да нас зароби. Чим открије неку пукотину, један тренутак непажње, он упада у душу и почиње у њој да газдује. Сваки хотимичан или нехотимичан грех оптерећује душу и руши њен мир. Последице су немир, пометеност, неспокојство и потиштеност. Души је тешко да поново дође у ред. Неопходно је најбрже најунутрашњије покајање срца, по речима: "Призови ме у дан жалости и избавићу те." , (Пс.49,15). Господ познаје наше слабости. Он је спреман да све опрости, чим се искрено покајемо. Ја говорим из искуства. Свети Јован Кронштатски
Сав нас живот је дивна тајна, позната једино Богу. Сав нас живот се чудесно одвија по неком тајанственом плану, који не примећујемо и не разумемо. Увек и у свему постоји нека повезаност околности, али циљ те повезаности нам није познат. Ми не схватамо значење ове или оне околности, али у свему постоји дубоки смисао. Нема ничег случајног у нашем животу. Старац Варсонуфије Оптински
Зли дух, пун мржње према људима, се труди да све наведе на погрешан пут и у томе успева код непажљивих и хвалисавих људи. Једном се ђаво појавио у људском облику код једног аскете. А аскета га је питао зашто напада људе са толико мржње. А ђаво му је одговорио зато што заузимамо места које су они напустили. Због гордости зли дуси су избачени из Раја и изгубили су благодат, а понизни људи заузимају њихова места у Рају. Свети Варсануфије Оптински
Код Бога не постоји предодређење за човека, јер се у свом животу човек непрестано појављује као сатрудник Господњи. Посматрајући наш живот, Господ види да ли нам је продужетак живота на корист, да ли ћемо на добро проживети своје дане и постоји ли нада за покајање. У животу не постоји самовоља. Стање наше душе утиче на време нашег земаљског живота. Ми смо сатрудници Божији. Без нашег избора и учешћа не можемо нити да одемо у манастир нити да ступимо у брак. И опет понављам, ни судбина ни предодређење не лебде над нама. Архимандрит Јован Крестјанкин
Потоп представља греховни потоп, као што је јасно из потопа у време праведнога Ноја. Ако се греси не сузбију, него се оставе да се множе и расту, они брзо као водена бујица надођу и потопе душу једног човека или једног народа. Потоп водени тада долази, да то стање душа људских објави, да би се људи освестили, сетили Бога и покајали. Свети Николај Велимировић