Речено је да се љубав не радује неправди, а радује се истини (1.Кор.13,6). Ми, међутим, имамо грешан обичај да им се радујемо и да без стида изражавамо своју радост безумним смехом. Такав наш поступак је рђав, нехришћански и богопротиван.
Код Бога не постоји предодређење за човека, јер се у свом животу човек непрестано појављује као сатрудник Господњи.
Свештеници имају Христа да их кори, па у чему год да погреше има наш Христос за њих железну палицу…
Човек би требао да се покаје, да се исповеди, да лиши ђавола оних права које му је сам дао...
Лекови за смирење само стварају зависност и ништа не помажу, помаже друштво истомишљеника и побожност…
Треба рећи нешто мало и овлаш и то чините са страхом Божјим, са крајњом опрезношћу и умереношћу…
Истину треба говорити али увек благо са добром намером и тако да други у томе препознају љубав…
Стекни великодушност, кротост, незлобивост, које доликују Хришћанима, да би ти живот био спокојан и миран…
Готово да и нема потребе да критикујемо човека од своје воље, једино ако он сам не да повод да му се каже истина…
Прави хришћанин препознаје се по томе што пребива у непрестаној молитви, у сваком тренутку и на саваком месту…
Људи доживљају много туге, ипак, живот постаје благослов онда када испуњавамо Христове заповести и када волимо Христа...
Наш живот никада није био нити је сада шала. Бог је човека начинио иконом Својом. Каква је то шала...?
Сујетно фантазирање о сутрашњем дану не може нам донети никаквa добра, док покајање с плачем за један дан може нас спасти огња вечнога...
Стекни великодушност, кротост, незлобивост, које доликују Хришћанима, да би ти живот био спокојан и миран…
Нема мисионара без молитве, читања Светог Писма и светих Отаца. Не можете другоме дати оно то сами немате...
Ко се труди за своје спасење, непрестано мора да пази на себе и да контролише покрете свога срца и разума...
Ми не схватамо значење ове или оне околности, али у свему постоји дубоки смисао. Нема ничег случајног у нашем животу…
Због гордости зли дуси су избачени из Раја и изгубили су благодат, а понизни људи заузимају њихова места у Рају...
Стање наше душе утиче на време нашег земаљског живота. Ми смо сатрудници Божији...