Не треба остављати покајање и чињење добрих дела за старе дане, јер може бити прекасно...
Ваља се тихо молити, с дубоким али нечујним уздасима, оборене главе земљи, смирено, а с времена на време бацити поглед на свете иконе…
На крају ће ипак победити Распети Исус, јер је Крст наше прослављено знамење. Не плашите се. Бог је с нама.
Немој да храниш своју плот страстима, немој је неговати, угађати јој и тако је окретати против духа…
Телесна искушења се зачињу у човеку онда када он почне самоме себи, у сопственим очима, изгледати мудар…
Много је људи који се истински питају који су то разлози доласка у свет Исуса Христа, Сина Божијег…
Када у молитви Господњој иштемо да нас не уведе у искушење, како да то разумемо…
Никада не треба улазити у препирке, а нарочито онда када непријатељ може да надговори онога који је у праву…
Гони непријатеље именом Христовим, јер јачег од овог средства нема ни на небу ни на земљи…
Када смо залепљени за страсти и желимо их, али хоћемо и божанску благодат, тада се дешава страшни сукоб у нама…
Буди целомудрен, уздржавај се од сваке претераности... за све се моли као за себе...
Теби је пред очима подстицај на грехове и сва твоја чула су даноноћно спремна да их пожеле…
Стидећи се откривања, неизоставно ћемо престати да грешимо и чак да мислимо на било шта рђаво…
Огромна већина људи не може се уздржати а да не реагује на увреде којему се наносе јер немају смирења…
Са псовача Богородица скида Свој молитвени покров и Сама одступа од њега, док Бог попушта несреће, болести и многе напасти...
Када критикујемо заблуде и заблуделе, требало би да показујемо кротост, мир, снисходљивост и обазривост…
Мржња није нешто што се тек догоди. Она као и свако друго зло има свој корен, стабло, гране...
Телу можемо посветити само неопходно време, док све остало време треба да посветимо души…
Карактеристика данашњих људи је нестрпљење и безнађе. Особито у тренуцима искушења и страдања…