Када смо залепљени за страсти и желимо их, али хоћемо и божанску благодат, тада се дешава страшни сукоб у нама…
Буди целомудрен, уздржавај се од сваке претераности... за све се моли као за себе...
Теби је пред очима подстицај на грехове и сва твоја чула су даноноћно спремна да их пожеле…
Стидећи се откривања, неизоставно ћемо престати да грешимо и чак да мислимо на било шта рђаво…
Огромна већина људи не може се уздржати а да не реагује на увреде којему се наносе јер немају смирења…
Са псовача Богородица скида Свој молитвени покров и Сама одступа од њега, док Бог попушта несреће, болести и многе напасти...
Када критикујемо заблуде и заблуделе, требало би да показујемо кротост, мир, снисходљивост и обазривост…
Мржња није нешто што се тек догоди. Она као и свако друго зло има свој корен, стабло, гране...
Телу можемо посветити само неопходно време, док све остало време треба да посветимо души…
Карактеристика данашњих људи је нестрпљење и безнађе. Особито у тренуцима искушења и страдања…
Време је дато од Господа за правилно коришћење ради спасења душе и за задобијање будућег живота…
Све што чинимо да чинимо полако, без наглих покрета ни у уму ни телом. То ће се одразити и на нашег унутрашњег човека…
Ко не приступи Господу и ко га не моли са несумњивом вером - неће добити исцељење…
Онај који жели спасење не сме да има страстан однос не само према храни и пићу, одећи… чак ни према свом животу…
Православни свештеници - пастири интензивно настоје да се верни што чешће причешћују, спремајући се за то сталним бдењем над својом душом…
Нису сва искушења иста по карактеру. Нека наилазе на људе подвижнике, друга на бестидне људе…
Ништа код данашњих хришћана није налик Христовом животу: ни смирење, ни искреност, ни љубав, ни милост...
Што брже задобијеш врлину, утолико ћеш је брже и изгубити. Уколико је спорије и напорније будеш задобијао, утолико ће бити постојанија.
Правећи се бољим него што јесте човек креће да унижава другог, чинећи себе већим чини ближњега мањим…