Дј.ап.16, 16-34
Многи од нас, полушаљиво, полуозбиљно, послије испијене кафе, преврну шољицу да им неко “погледа”. Ријетки су они који никад, па ни у шали, нису пружили длан да им се “судбина прочита”. Док то радимо можда и не слутимо да гријех чинимо. Ми често заборављамо, јер нам је тако удобније, да заиста, постоје зли дуси И да су они, итекако моћни. Често ми се људи жале да им се необјашњиве ствари догађају…
Дј.ап.2, 1-11
Празник Духова је рођендан свете Цркве Божије, који уједињује све богославитеље од почетка свијета до данас и све духоносце са краја на крај васељене. Тачно у педесети дан по Васкрсењу Христовом, огњена сила Духа Светога излила се на апостоле и све потоње праве хришћане, те од слабуњавих и неубјеђених, и неубједљивих, апостола створила је неустрашиве борце за истину Јеванђеља Христова.
Песма над песмама је, да се грубо изразим, најконтроверзнија књига Светога Писма. То је једина библијска књига у којој се о Богу уопште не говори, чак му се ни име не спомиње, сем, додуше, на једном месту где се узгред помиње „пламен Божији“.
Неопходно је подсећање на радост као извор Православне духовности. Ту радост не смемо поистоветити са раскалашном опуштеношћу, нити пак са количином усиљено насмејаних лица око нас, а поготово не са еуфемизмом (срећом), речју која има звук без садржаја! Христос је извор радости и ми од Христа друге радости немамо. Суштинско је - Христос васкрсе, радости моја. Тамо где је радост, тамо је и љубав, а где су и радост и љубав, ту је онда и слобода - акценти су из излагања проф. др Милоша Весина.
Дј.ап.20, 16-18; 28-36
Апостолска штива обично су усмјерена ка вјерном народу са циљем да се поучи и ка Господу усмјери. Међутим, овај апостол, намијењен је свештеницима, пастирима стада Божијег, да се опомену превелике части у коју су призвани и још већих обавеза, које су на своја плећа примили. Свештеник, а да не говоримо о епископу, ако изгуби углед и ако се гријесима својим, јавним и скривеним, одвоји од светости, нема права друге да учи.
Раслабљеност вере, неморал, разврат, зло и пропаст шире се свуда по свету упозоравајући да данас, више него икада пре, пажљиво ослушкујемо предсказања Светих Отаца која се односе на наше, по свему судећи, последње време. У том смислу нас и речи оца Николаја подстичу на већу будност и опрез.
Гал. 3, 23 - 29
"Нема више ни мушког ни женског", речено је, а ми видимо да има и мушког и женског и да су разлике велике и непребродиве. У Православној цркви свештеници су, искључиво, мушкарци. Тако је и тако ће бити. И жене су Господа пратиле и Његову науку у душу своју упијале, у Његове се пријатеље рачунале; оданије му биле И од самих апостола али Господ ни једну од њих није у апостолско звање призвао.
''И сви ови, иако посведочени за своју веру, не примише обећања, пошто је Бог за нас предвидео нешто боље, да они не дођу до савршенства без нас''. (Јеврејима 11, 39–40)
1.Кор.8, 8-9, 2
Поставља се питање нашег понашања пред другима, другим ријечима, питање свједочења наше вјере или невјере. Ми нисмо своји, опомиње нас свети апостол Павле, и наше понашање би могло да буде “приватна ствар” кад се не би одражавало на друге. Као пушење, на примјер, што би могло да буде приватно, лично, тровање кад се дим не би на све стране ширио и свима ваздух засмрђивао и друге тровао. Тако и наши поступци, кад су другима на виду, они су, такође, загађивачи духовне средине и отров за ту средину.
"Немој да даш свој унутутрашњи мир за ништа на овом свету и по сваку цену сачувај свој унутрашњи мир. Помири се сам са собом па ће се с тобом помирити и небо и земља", познате су речи Оца Тадеја изговорене у Манастиру Острог 1996. године. У истом манастиру кроз разговор са Старцем забиљежена је још једна веома интересантна и поучна тема - О односу деце и родитеља.
Неизвесност часа краја света и суда има за последицу заузимање става: ученици Христови треба не само да распознају знаке (парабола о смокви), већ и да буду у непрестаној приправности (парабола о приправним слугама).
Бог нам је послао, преко Исуса Христа, Духа Утешитеља (Параклета), Духа Светог. На човеку појединцу остаје да Га вером прими и тако (једино) постане слободан.
Апостол Павле је говорио да ће се појавити човек безакоња, а да ли је тај човек дошао...Мисли се на човека који не верује у Бога, за кога нема ни истине, ни правде, нема ни љубави, нити ичег позитивног...Може само да му буде бог-новац, бог-власт и све жртвује томе -- свој народ, своју породицу....
Иако недовољно проучена и истражена, а можда и запостављена, историја Срба не престаје пленити интересовање наше јавности. О српском пореклу постоји више различитих теорија и мишљења, публиковано је на десетине научних радова али историчари се углавном слажу у једном – Срби воде порекло још од времена пре доласка Римљана на Балканско полуострво, дакле, стотине година пре нове ере...Порекло Срба заокупило је пажњу и оца Јоила.
''Зато, дакле, и ми кад имамо око себе толики облак сведока, одбацимо од себе сваки терет и грех који нас лако заплиће. Стрпљивошћу трчите трку која нам предстоји, гледајући зачетника и усавршитеља вере, који је уместо радости – која је била пред њим – поднео крст презревши срамоту и сео је са десне стране Божијег престола. Размислите, дакле, о њему који је од грешника поднео такво противљење против себе, да не малакшете и не клону душе ваше.'' (Јеврејима 12, 1–3)
Разговарати са црквом посредством ангела слично је као када би се са васпитаником разговарало посредством васпитача, јер учитељ обично преузима на себе и грешке и успехе ученика, хитајући да оног којег поучава учини сличним себи.
Све сто је Бог створио било је добро, писе у Светом Писму. “Ако је тако и ако је то рекао Бог, откуда онда зло, засто је присутно у свијету, ко га је створио и ко је одговоран за њега”, питају се изненадјено многи. Одговор смо потражили од протојереја-страврофора Љубивоје Радовића.
Бејах у Духу у дан Господњи, чух глас иза себе силан као труба који говораше: Ја сам Алфа и Омега, Први и Последњи; што видиш напиши у књигу и пошаљи на седам цркава: у Ефес, у Смирну, и у Пергам, и у Тијатиру, и у Сард, и у Филаделфију, и у Лаодикију.
Хришћани целог света верују да је Свето Писмо или Библија, Богом инспирисана и надахнута писана Реч Божија. Шта је Свето Писмо, како је настало, ко га је писао и зашто, говори нам Отац Никодим којег је у Манастиру Свети Роман посетио Хаџи Братислав Николић.
Откривење (апокалипса) је објава (разоткривање, грч. δηλωσις) скривених тајни до које долази или озарењем ума или у сновиђењима послатим од Бога или, пак, на јави (καθ υπαρ), услед божанског просветљења.