Пастир крај постеље болесника
09.10.2020.

Пастир крај постеље болесника

Један од кључних задатака свештеника је да учини болесника пријемчивим за Свету тајну. Света тајна није нешто што ће на магијски начин исцелити или очистити човека. Света тајна поседује објективну силу, објективну стварност, али човек може да је прими или да је закопа. Тако и болесник не мора увек бити отворен. Често се и затвара из страха да ће, ако му предложиш да се причести, то разумети да ће умрети.


Непријатељи молитве
09.10.2020.

Непријатељи молитве

Човек тражи срећу, али је нигде не налази. Философија не даје ни срећу, ни истину - то је лавиринт: отворивши једна врата човек види десет других затворених, притом не зна да ли се приближава излазу или не. Једини бљесак светлости у људском животу је осећај близине Бога, то су капљице духовне радости које је човек осетио у молитви. Оне личе на капљице воде за онога ко у пустињи умире од жеђи...


Живети у фејсбук свету
08.10.2020.

Живети у фејсбук свету

Многи на фејсбуку не користе своје фотографије. Када користимо овакве друштвене мреже, ми не представљамо себе већ своју маску. Та сигурност коју осећамо иза маске, даје нам храброст да будемо груби. Пошто наша култура све више зависи од друштвених мрежа, почињемо да дајемо нове дефиниције “нормалној комуникацији”. Навикавамо се на маску коју носимо и новостворену вештину која нас дегенерише.


Вековне везе Срба и Јермена
08.10.2020.

Вековне везе Срба и Јермена

1218. када је Св. Сава Србски обилазећи источне хришћанске земље, посетио киликијску Јерменију, баш ону где се 700 година касније десио геноцид, задивљен јерменским црквеним градитељством и умећем њихових неимара, позива јерменске градитеље у Србију. Неимари су дошли и саградили манастир Витовницу, поред реке Витовнице у близини Петровца на Млави у источној Србији. О томе сведоче и натписи у камену на србском и јерменском језику. Јерменски стил оставио је велики утицај на Моравску школу сакралног србског градитељства тако да су и Студеница и Жича уградиле у себе наслеђе овог далеког, нама духовно јако блиског народа... Други судбински сусрет Срба и Јермена био је на Косовом Пољу 1389. Као вазали Османлија, јерменски војни одреди дошли су на Косово Поље. Видевши у даљини србске цркве јако сличне њиховим јерменским, схватили су да су обманути и да ће се борити против хришћана (као вазалима обећано им је да се неће борити против хришћана). Тада јерменски одреди прелазе на србску страну и боре под србском заставом против Турака. Преживели војници остају у Србији и насељавају се на планини Озрен у близини Соко Бање. Иначе Јермени кажу да тај део највише подсећа на њихову отаџбину. Ови ратници са Косова на планини Озрен граде јерменски манастир Св. Архангела -данас познат као Јерменчић. У каснијим вековима јерменски монашки ред бежећи на запад, ту су се заустављали неки и остајали и данас је међу тамошњим Србима опстала прича да на пољима око манастира расте кавкаски шавран, чије су семе јерменски монаси донели из отаџбине. Трећи судбински сусрет десио се у Бечу. Јерменски монашки ред Мехитариста - прешавши из атеста у Беч, добио је дозволу од царице Марије Терезије да оснују штампарију и она се оснива 1818. а прво што се у њој штампа била су дела Вука Стефановића Караџића, за кога је штампарија излила србска ћирилична слова по његовој замисли. Захваљујући јерменским монасима штампани су Вуков Рјечник, Збирка србских народних песама (Пјесмарица) и Вуков превод Новог Завета. У истој штампарији 1847. штампан је први примерак "Горског Вијенца" под Његошевим надзором. И надаље кад год би смо долазили у сусрет са Јерменима, ако нисмо имали добра, лошег нисмо сретали. Савремена србска државна политика ни најмање не поштује историјску Јерменску наклоност. У августу прошле године, једна прометна улица у Београду свечано је и уз присуство Азерског (Азербејџанског) амбасадора названа по Бахтијару Махмут оглу Вахабзадеу истакнутом песнику, а 2011. Азери су финансирали реконструкцију главног градског парка Ташмајдана и ту је подигнут споменик првом председнику независног Азербејџана, Хајдара Алијева. Где су споменици Јерменима? После свега, патриотизам и родољубље је знати и ко су ти браћа, и ко те не плаћа нити реновира да би то знао или се правио да не знаш. Није свеједно коме седлаш коња и под чијом сабљом твоја мисао живи, испод нечије сабље Милош губи главу, а под неком другом Његош штампа "Горски Вијенац". [caption id="attachment_37233" align="alignnone" width="826"] Ово су слике страдалог јерменског народа и геноцида извршеног над њима. Не тако давно.[/caption] Да би боље дочарао испричаћу једну причу. Млади пар свако вече састајао у колиби на дну острва, девојка би упалила фењер, а момак би са друге стране пливао пратећи светло. То сазнаје њен отац и једне олујне вечери он се спусти до плаже упали фењер, без обзира на олују. Момак заплива према својој драгој а он крете да помера фењер преко целог острва. Момак на крају изгуби снагу и док је нестајао под таласима узвикну "Ах Тамара " и језеро од тада понесе име Ахтамар. Острво се налази на језеру Ван и на њему ће у 10 веку бити изграђена црква Сурпхаћ или Свети Крст. Црква је саграђена да би се у њој чувао део Светог Крста који је из Јерусалима преко Ирана у 7. веку донесен у Ван. Иконама на зидинама ове цркве Турци су ископали очи. Попут наше Грачанице, где се налази једна од најлепших фресака србске историје и црквеног иконописања „Симонида“. Лик наше краљице, пете жене краља Милутина, којој је арбанашки нож исто ископао очи. Много сличности имамо ми Срби са Арменима који су попут нас доживели крваву историју. Арменско Косово је западна Арменија која је још увек под Турском влашћу. Да би данас дошли у посету овој цркви у пасош би вам био ударен турски печат и острво су преименовали па се данас зове Акдамар. Исто као што су мачку са острва Ван која има различите очи и једина мачка на свету која изврсно плива, преименовали у турску мачку. У време прављења цркве Светог Крста, живео је имењак Гргура Бранковића, велики арменски песник Гргур Нерекачи који је написао књигу "Тужбалица" а у Арменији ово дело пореде са Његошевим "Горским Вијенцем". Арменски песник Бабкен Симоњан 2016. Горски Вијенац преводи на арменски и он се чита у свакој кући јер говори о турским зулумима. Планина Арарат где се насукала Нојева барка, највиши врх у данашњој Турској. Армени вековима сањају своја јутра на Арарату, баш као што Срби знају да ће кад тад изаћи на Јуник, Кошаре, Паштрик... Са друге стране земље се налази Нагорно-Карабах, још једна вековна армејска територија са арменским становништвом, који овај пут својата вештачки Азербејџан. Територија Карабаха је још од 4. века била под разним освајачима, преко Персије, Источне Римске Империје, Турака, Монгола, Османске Империје. Азербејџанци до 1936. нису постојали као нација и били су декларисани као Кавкаски Татари. Азербејџан је држава створена као пион Ватикана и Запада, преко које се води борба са Ираном. Иза рата, који је ових дана почео, стоји Израел, земља на коју је Азербејџан у потпуности наслоњен. Наравно ту је и Турска која своје оружје исто производи по лиценци Израела. За Армене је највећа увреда да их називате Јерменима, то је погрдан назив који користе Турци. Најстрашнији геноцид над Арменима се десио 1915. када је зверски убијено милион и по Армена. Шест година после геноцида момак по имену Согхомон је у Берлину извршио атентат на министра унутрашњих послова Турске,Талат Пашу. Берлински суд га је ослободио после сведочења оних који су преживели Турски покољ након атентата и он се преселио са породицом у Ваљево и по деди Маркару узео презиме Марковић. 12. децембра 1988. пола сата после поноћи на обали реке Камах у Јеревану срушио се авион са седам чланова посаде који су из Београда преносили хуманитарну помоћ земљотресом разореној Арменији. У Јеревану је подигнут велики споменик на ком ћирилицом пише: „Бесмртност србским пилотима“. Тренутно се води рат најстарије хришћанске земље на свету, још пре Миланског едикта. Извор:threadreaderapp.com


Зашто се некрштени не помињу?
08.10.2020.

Зашто се некрштени не помињу?

Први и најнеопходнији услов да би човек могао постати уд Цркве и живети духовним животом у заједници са Христом и осталим члановима Цркве користећи се Светим Тајнама, јесте да буде крштен. Некрштени не припада Цркви те тако не може учествовати у Њеном животу.


Свето Писмо о здравом начину живота
07.10.2020.

Свето Писмо о здравом начину живота

Можда никада више брига за здравље није била израженија него у ово наше време. И опет, никада више болести. Људи све више ''инвестирају'' у своје здравље трошећи велике суме новца, а опет, само им једно не пада на памет – начин живота. Предајемо се науци и ''научницима'' да нас кроз живот воде и не сањајући да је Онај који је Пут, Истина и Живот, истовремено и савршено здравље.


Исповедање вере једног православца
07.10.2020.

Исповедање вере једног православца

“Много је званих али мало одабраних” – говори Господ својим ученицима. Ако повучемо паралелу можемо рећи и овако: “Много нас је у Цркви али је мало оних који уистину знају шта значи право исповедање вере православне. Занесени традицијом скоро да су ретки они који се удубљују у срж православног исповедања. Када наиђемо на једног таквог онда можемо чути ове речи…


Не остављајмо дело спасења
07.10.2020.

Не остављајмо дело спасења

Милостиви и према свима благи Бог пројављује Своје дуготрпљење према нама, премда види многобројна саплитања свакога, Он ћути, очекујући да се, временом, отрезнимо и променимо, те да престанемо да га жалостимо. Он са великом љубављу и радошћу прима онога који се окреће од греха, јер говори: „Радост бива пред анђелима Божијим због једног грешника који се каје“.


Дивљи брак
06.10.2020.

Дивљи брак

У нашем народу одомаћени назив за ванбрачну заједницу јесте – дивљи брак. Овакву, слободну везу, неки називају и пробним браком. У ванбрачним заједницама, додуше, особине правог брака постоје, али одговорности нема никакве. У оваквим заједницама се млади људи „проверавају” јесу ли за брачну заједницу или не. Међутим, да ли је то исправно и добро?


Недољубљена деца
06.10.2020.

Недољубљена деца

Живећи у породици, дете расте усвајајући искуства старијих. Оно како-тако уме да решава животне проблеме. Али, најважније је да га породични живот учи како да превазилази проблеме, препреке које одрастао човек среће на сваком кораку, да у неким случајевима иде на компромис, а у другима - да буде принципијелан. Зато, породично васпитање детета нема алтернативу.


Наша деца
05.10.2020.

Наша деца

Несрећни родитељи долазе у храм и моле нас, свештенике, моле Цркву, моле Христа да исцели њихову ђавоиману децу-месечаре. Међутим, Свети оци кажу да хришћанин који поседује веру, макар и најмању, има способност да истера читаву идолску планину демона. Пост удружен с молитвом – у томе је наша снага...


Проплакала фреска Пресвете Богородице
05.10.2020.

Проплакала фреска Пресвете Богородице "Нада свих нас"

У Цркви Светог Николе на острву Андрос у Грчкој проплакала је пре неколико дана фреска Пресвете Богородице "Нада свих нас". То се претходно догодило само једном 1999. године, када је почело НАТО бомбардовање СР Југославије.


Врлина и грех у српској народној свести
05.10.2020.

Врлина и грех у српској народној свести

Свест о греху и страх од почињеног греха представља меру духовног склопа човека. Са друге стране, врлина и витештво духа огледају се у храбрости која се не мери одсуством страха од смрти већ спремношћу да се прихвати страдање и смрт имајући за меру Христа и Царство вечних вредности. Данас те свести која је била константа средњевековног Србина више нема. На њено мето стасала је једна нова свест вођена интересом и у том интересу препозната реалност живота.


Највеће искуство које човек може да стекне
04.10.2020.

Највеће искуство које човек може да стекне

Свако мора да схвати: оно што тражимо у Цркви и што Она може да нам пружи јесу лични односи са Христом. Призвани смо да успоставимо односе не са учењем Цркве, већ са Исусом Христом, конкретном, живом Личношћу, Која постоји и са Којом човек може и треба да има односе љубави.


Љубав према непријатељу промениће вам живот
03.10.2020.

Љубав према непријатељу промениће вам живот

Често не волимо и људе које називамо пријатељима. Како би онда требало да волимо своје непријатеље? Реч „непријатељ“ означава особу коју не волимо или заправо презиремо. Како да је волимо? Које људско биће нема непријатеља? Решење налазимо у Христовим речима: ,,И ако љубите оне који вас љубе, каква вам је хвала? Јер и грјешници љубе оне који њих љубе. И ако чините добро онима који вама чине добра, каква вам је хвала? Јер и грјешници чине тако ... Него љубите непријатеље своје, и чините добро, и дајте у зајам не надајући се ничему; и плата ће вам бити велика, и бићете синови Свевишњега, јер је он благ и према незахвалнима и злима“ (Лк 6,32-35).


Понос – демонско упориште
03.10.2020.

Понос – демонско упориште

Понос, егоизам и сујета – чему можемо додати бахатост, ароганцију и уображеност – све су то различите врсте основне појаве: окретања према себи. Из свих ових речи две имају најконкретније значење: сујета (таштина) и понос. Они су као младић и човек, семе и хлеб, почетак и крај. Симптоми сујете, овог почетног гријеха, су: неподношење критике, жеђ за похвалом, потрага за лакшим путем и стална усмјереност према другима. Шта ће други рећи? Како ће то изгледати? Шта ће други мислити?


Идентитет као дар
02.10.2020.

Идентитет као дар

Компликован и нејасан концепт идентитета игра средишњу улогу у текућој дебати на пољу друштвених али и природних наука. Навикнути смо да мислимо како нам идентитет обезбеђује држава, друштво или идеологија. Међутим, ако нам лични идентитет дарује Бог који нас воли, тада иако патимо од деменције или Алцхајмера, не престајемо да имамо и личну историју. А уколико немамо ближњег који нас воли, увек имамо Бога који нам даје и прошлост и идентитет, који је повезан са коначним исходом нашег постојања и који ће нас васкрснути у Последњи дан као личности.


„Тешка“ мушка судбина
01.10.2020.

„Тешка“ мушка судбина

У томе што је муж глава жени, за жену нема ничег увредљивог. Муж је глава, а жена је срце. Шта је главније и важније? Може ли човек живети без срца или без главе?


О вештачкој оплодњи
01.10.2020.

О вештачкој оплодњи

У руском друштву се воде дискусије о томе да ли ће Руска Православна Црква променити свој критички став према вештачкој оплодњи, сурогатном материнству и абортусима. На ова и друга питања која се тичу демографских и породичних проблема у земљи, у ексклузивном интервјуу за РИА Новости одговорио је нови председник Патријаршијске комисије за питања породице, заштите материнства и деце, свештеник Фјодор Лукјанов.


Смисао Крста
30.09.2020.

Смисао Крста

Кад решиш да примораш себе да носиш крст свој, ти у исто време примаш силу Божију. Ту силу Господ даје да би ти могао победити сваки грех у себи, да би могао победити свако зло, сваку рђаву навику, да би могао свој језик васпитати да не говори ружне речи, своје око васпитати да не гледа што не треба да гледа. Сав живот твој да буде Христов, да Господа Христа уселиш у себе!


1 2 3 4 219