Данас, други дан Божића је Богородичин дан. Она је прва испунила себе Богом. Прва је осетила ту истину: шта значи Господ Христос, шта значи то кад Бог постане Човек. У Њој је Бог постао Човек. Она Га је родила као Богочовека, и прва доживела сву пуноћу Божанства, прва доживела сав Рај.
Божићна радост није обична забава, већ радост са сузама захвалности у нашим очима. Знамо кроз каква искушења треба да прође Божанско Дете, као што је и Он знао за то. Али то не умањује наша осећања, већ их чини трезвенијим и свеснијим. У атмосфери божићног ватромета, светлећих излога и празничних славља, ово помаже да се сачува унутрашња тишина те витлејемске ноћи и да се чује анђелско певање: Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља. (Лк 2, 14).
Рођење Христовo означило је крај једне мрачне историјске етапе оличене у магијско-гатарско-врачарском ропству палог човека и човечанства. Обрадујмо се, зато, Богомладенцу Христу и прославимо Га као што прослављамо сопствено рођење. Примимо Га у своје срце да растући са Њим узрастемо у пуноћу раста Богочовека Христа.
Чудо Христовог оваплоћења, превазилазећи законе природе, изненадило је целу земљу, обновило цео свет, поделило историју и, летећи кроз двадесет векова, и данас нам остаје познато. Месија је рођен данас! И ова порука, коју су Анђели донели са Неба и први примили пастири, разлегла се као муња на све крајеве света.
У тишини божићне ноћи, док се слави рођење Спаситеља, учесници су нам добро познати: Марија, Исус, анђели, пастири... Али, једна личност често остаје у сенци, иако је била од кључне важности. Ко је био тај праведни човек који је прихватио улогу заштитника Свете Породице, и шта нам његов живот говори о истинској величини?
Ако тугујеш због неправде у свету, знај, да су све неправде Богу познате и да Он, Творац света, броји сузе, које гоњени и потиштени на земљи проливају због неправде и неправедника. Нема греха, који ће остати у тајности, нити неправде, која ће остати некажњена.
Сви су чекали Христа - чак и незнабошци. Чували су традицију, веровали у њу, путовали далеки пут да би Израиљцима честитали рођење Цара - али се показало да нико у Јерусалиму није чуо за то... Штавише, сазнавши за рођење Месије, безбожни цар Ирод је кренуо да Га убије! Пагани су прихватили Христа, али Јевреји, „своји“, нису Га прихватили.
Да ли сте се икада запитали зашто се одређени покрети и идеологије, попут атеизма и сатанизма, фокусирају само на хришћанство, а не на друге религије? Зашто се буне против Христа, док истовремено ретко када критикују ислам, будизам или хиндуизам? Зато се поставља питање: да ли кроз свој бунт против хришћанства, ови покрети заправо несвесно сведоче о његовој јединственој улози и истини?
Ова прича извире из једне песме, из дубоке потребе да се изрази љубав према Христу. Та песма, коју је написао наш читалац, Зоран Латиновић, била му је попут сталног пратиоца, молитва у стиховима, која је у једном необичном тренутку добила посебно значење.
Од памтивека, човек трага за одговорима на питања о свом пореклу и сврси. Посматрајући свет око себе, дивећи се његовој складности и сложености, долазимо до закључка о постојању Творца. Али, шта је то што нас, људе, издваја од осталог створеног света? Шта значи бити створен по лику и подобију Божијем?
Као што поштујемо иконе, тако, према одлуци Седмог Васељенског сабора, поштујемо и мошти светих. Многа чуда и исцељења која су се догодила пред моштима светитеља, сведоче о њиховој светости и сили вере. Зато, када прилазимо моштима, најважнија је наша вера - вера у Бога који делује кроз Своје свете угоднике.
Један од дарова Духа Светога онима који су својим животом Њега и задобили, јесте и прозорљивост. Благодатни дар који чини да човек може догледати будуће догађаје. Неретко, будућност им бива откривена и посредством других светих Божијих људи. Такав случај збио се и са Светим Јованом Кронштатским коме се јавио Свети Серафим Саровски описујући му догађаје који ће наступити на крају историје света и човека, што је свети и посведочио оставивши о томе запис.
Старац Јосиф Исихаста: "Бог вас чује чим Му се обратите. Али, Он не размишља као ви. У великим искушењима Господ вас љуби, Богородица вас љуби, сви Свети вас хвале, а Анђели вам се диве. Дакле, ако желите да окусите љубав Христову, издржите све што дође, сваки тест који Господ стави на вас. Али, када све прође, испунићете се радошћу. То је, уистину, пут и ја, који вам ово пишем, сведочим истину из сопственог искуства."
Да ли је могуће помирити духовно и материјално? Да ли је тежња ка благостању у супротности са хришћанским вредностима? У православном контексту, ова питања добијају посебну тежину. Да ли је сиромаштво увек врлина, а богатство нужно грех? Како Православна вера обликује наш однос према новцу и материјалном?
Као што киша не бира да ли ће пасти на плодно тло или на камен, тако и љубав не поставља услове. Она тече слободно, прихватајући све наше пукотине и ожиљке. То је Љубав која не тражи савршенство, већ искрено срце. То је Љубав која каже: "Љуби ме такав какав јеси."
Свака Нова година изазива еуфорична осећања код највећег броја људи. Еуфорију као одраз нове наде да ће бити боље. Али, остаје загонетка зашто овај празник већина празнује са таквим весељем када знамо да смо се сви са одласком старе године још ближи највећој жалости - смрти.
У човековом животу онолико је радости колико он показује љубави и бриге према другима. Зато се најдубља веза и блискост људи стиче се када опраштамо једно другом, јер је то блискост у Христу, Који опрашта свима нама.
На Светој Литургији чујемо ријечи: У миру Господу се помолимо - а нама бијес на ноздрве излази! За вишњи мир..., а ми се залијепили за земљу, за све трулежно, све пролазно, живимо на нивоу фудбалског стадиона. А, треба да се молимо за вишњи мир! За мир свега свијета - а ми осуђујемо сав свијет! Не можеш, просто, не можеш да примиш ту молитву! Нити она тебе може да прими као молитвеника. Зато је за Литургију потребно припремити се...
Од дрвених клепала до бронзаних звона, звук који вековима одјекује црквама има многоструко значење. Звоњава звона није само позив на богослужење, већ и моћан симбол вере, наде и радости.
Замислите живот као путовање возом чија је дестинација Царство Божије. Тада ће нам и болести и муке, туге и сва искушења бити само дрвеће које пролеће поред прозора воза. А у срцу ће живети радост због тога што је Бог пружио Своју десницу, загрлио човека као Своје дете и води га за Собом у Царство Небеско.