Многопоштовано и преузвишено, и по животу и по вери и по делима, је име светог Николаја Мирликијског архиепископа, великог пастира и чудотворца. Овог угодника Божијег још за живота људи су сматрали светитељем и призивали у помоћ, како у великим мукама и невољама, тако и у малим, свакидашњим проблемима.
Свети Нектарије Егински је један од најпоштованијих светитеља у Грчкој и целом православном свету. Његов живот је велики пример светости којем би требало да тежимо, а познат је као велики чудотворац, и за време свог земног живота и после упокојења. Небројено пута је даровао исцељење од рака и других болести. И што је најважније, многе душе је привео Христу.
Након молбе мештана у планинском селу Егина у ком није било свештеника, да један привремено дође за Васкршње празнике, владика је прочитао писмо и својим свештеницима пренео њихову молбу. Међутим, захтев мештана се изгубио међу осталим тачкама дневног реда и тренутним проблемима. Ипак, један се појавио. И тек када је отишао, и владика и мештани открили су ко је недељу дана служио у цркви. Натпис, у дневнику служења, потписан елегантним рукописом и лепим мастилом, гласио је: „Нектарије, митрополит Пентаполитски“.
У цркви у име великомученице Варваре у граду Нефтегорску Икона Пресвете Богородице Одигитрије је пролила сузу, потврђујући тиме своју чудотворну моћ и непресушну Божију милост, подсећајући нас на Њено непрестано присуство у нашим животима.
Прича о Теоклити је дирљива исповест о жени која је свој живот посветила Богу. Њен тихи подвиг, обавијен велом тајне, оставио је дубок траг на све оне који су је познавали, подсећајући нас на важност вере, наде и љубави чак и у најтежим временима.
На празник Покрова Пресвете Богородице, у цркви Вазнесења Господњег у селу Красноселское, Чељабинска област, јуче се догодило чудо. Лик Богородице са дететом појавио се на стаклу иконе, што је изазвало велико интересовање и одушевљење верника. О овом догађају говорио је посланик Државне думе из Чељабинска, Олег Колесников, на свом Телеграм каналу, назвавши га чудом.
Икона није само слика, већ прозор у духовни свет. Недавно сведочанство чувара Хавајске Иверске иконе, Нектарија Јангстона, о девојчици у Енглеској, коју је исцелила Пресвета Богородица, представља снажно сведочанство о вери, нади и чудесној моћи Божјој.
После обиласка многих Православних цркава и манастира широм света, Мироточива и чудотворна Хавајска Иверска икона Пресвете Богородице стиже и у Европу. Верници у Швајцарској, Француској, Италији, Белгији, Енглеској и Ирској имаће прилику да се поклоне икони која непрестано мироточи од 2007. године.
Од давнина се верује да арханђел Михаило штити и исцељује људе. Бројне приче сведоче о његовим чудесним интервенцијама у животима оних који су се у невољи обратили њему. Ова прича о породичној трагедији која се претвара у чудо, говори о томе како се на извору посвећеном архангелу Михаилу, вођи небеских војски и заштитнику Цркве Христове, чудом излечио глувонеми дечак.
Шта се крије иза вела невидљивог? Истините приче о неочекиваним сусретима који су потпуно преобразили животе обичних људи.
Немогуће је набројати чуда која Пресвета Богородица преко свог појаса излива на вернике, а посебно на нероткиње. Њима се даје део освештане траке на Светом појасу и оне уз помоћ вере и молитве добијају милост од Господа и пород. У грчким, па и светским медијима о томе се свакодневно пише. Стотине хиљада сведочанстава је о томе написано, па чак је и број књига о овим чудима огроман.
Ово је заиста посебно искуство човека који, будући у духовном слепилу, немајући никаквих зрелих појмова о Богу и вери, доспева под власт сила таме, од којих пострада и то не мало. Но, милошћу Божијом би ослобођен да би остатак свог новог живота провео на хвалу и славу Господа Исуса Христа. Данило Трајковић, упокојио се у Господу, али је написао своје сведочанство не би ли се из њега и ми поучили, онолико колико је коме могуће.
У једном селу на грчком острву Лерос, пре око 30 година, догодило се чудо, које нам је испричао свештеник Христофер, који је преминуо 2010. године, а кога су мештани из поштовања звали "отац Христос". Чувши његову причу, немогуће је не сагнути главу пред безграничном љубављу Господа нашег Исуса Христа према нама грешницима.
Распојасане силе таме, без икаквог отпора помућују умове милиона људи уверавајући их како ђаво не постоји, што савремен човек из страха да га се не сматра заосталим лако прихвата. Али ђаво, највећи непријатељ човечије душе, на све могуће начине труди се да отргне човека од Бога као јединог извора истинског мира и покоја. Ово је прича човека чију је супругу Господ Исус Христос избавио од силе сотонске. Послао нам је сведочанство како би ојачао веру свих који је буду прочитали.
Ово је драматична прича о вери, атеизму, чуду и трагичним последицама Руске револуције, испричана на позадини историјских догађаја у Русији, у време када је вера била прогоњена. Сведочанство о атеисти који је ударио мачем икону Мајке Божије, из које је потекла крв, а милошћу Божјом одмах након тога, вера је надјачала његов атеизам, показујући му да је љубав јача од мржње, а вјера јача од атеизма.
Услед огромних шумских пожара у Бугарској, један старац постао је невољни херој, успевши да учини оно што је изгледало немогуће - да заустави ватрену стихију и сачува светињу. Изненадна снага, коју му је Бог тог тренутка подарио, доказ је да чак и у најтежим тренуцима, вера може да покрене чуда.
Смрт особе је трагедија за породицу и пријатеље. Понекад се чини да се покојницима више не може помоћи, осим сахране, комеморације, споменика на гробу и лепог сећања на њих. Али у стварности то није тако. Ово је сведочанство из манастира Лелић код Ваљева о томе колико молитва помаже упокојенима.
Онострана посмртна искуства одувек су привлачила пажњу људи, како оних који верују у такву могућност, тако и оних који у то не само да сумњају већ је категорички одбијају. Ипак. Много је сведочанстава о сусретима људи са вечношћу и њиховом боравку у “оном свету”. Ево једног таквог сведочанства.
Свети оче Јоване, моли Бога за сву нашу дечицу, па најпосле и за нас који слабо или никако не бринемо ни о себи, а камоли о њиховом спасењу, а све нека буде Божија воља. Амин.
Свако има свој пут до вере и свако је позван на различит начин. Понекада нас Господ Себи призива сушом, понекад ватром, понекад градом и громовима, а понекад глађу и болестима. Многе људе и светитељи позивају. Ово је исповест лекара, кога је милошћу Божијом, из излога црквене продавнице, на чудесан начин призвао вери Свети великомученик Пантелејмон...