Оно што ми називамо чудом јесте пројава Божијег присуства и Божије љубави према људима. Истина, чудо се показује као нешто ванредно, нашто што је ван нашег свакодневног животног поретка. Али, ако се посматра из небеске перспективе, чуда су потпуно природна и очекивана појава.
Кипарска православна црква саопштила је о чудесним исцјељењима која су се догодила током боравка моштију Светог Луке Кримског на Кипру.
У читавој историји човечанства није било ни једног тренутка када Бог није изливао своју доброту и благодат на људе који страдају, пате, болују... Тако и данас у ери високе науке и технологије, особито медицине, Отац небески не престаје да исцељује и дарује радост оздрављења онима који од Њега траже. Али, ту су и Његови свети који пред Њим предстоје за наше потребе. Међу њима и чудотворни свети Нектарије Егински.
Постоје многе појаве у нашем видљивом свету које привлаче огромну пажњу како обичних људи тако и науке. Међутим, наука пред њима остаје без одговора и објашњења. Једна од таквих појава, слободно можемо рећи чуда, јесте и појављивање благодатног облака на планини Тавор у Израелу, на којој се преобразио Господ наш Исус Христос.
У недељу 31. јануара, У Покровском храму града Смела, после обилног мироточења, на фресци Преподобног Сергија Радоњешког појавио се крст, саопштио је сајт Черкаске епархије.
Лета Господњег 1998. у Петрограду се догодило право чудо. Пронађене су мошти преподобног Александра Свирског нестале 1918. године. Ово чудо збило се 465 година после упокојења светога. Догађај је утолико значајнији пошто је управо скривањем раке са моштима Александра Свирског започета 1918. године бољшевичка сатанистичка кампања ликвидације и дискредитације руских православних светиња.
Године 2006, за световно поимање живота, за мене се могло рећи да сам једна млада и успешна женска особа. Радим у београдској фирми, 25 година старости, плата 1200 еура просек, самостална, одвојила се од родитеља, плаћам стан, издржавам се, успешна у послу којим се бавим. Али празна и незадовољна.Такав је био живот без Бога.
При самој помисли на Америку, нама православним хришћанима то име усмери мисли ка земљи порока, греха и раскалашности свих врста. Америка је у нашој свести постала симбол зла и опачине, па зато ретко ко и помисли да се и у том парчету земље Господње могу збивати, у најмању руку, чудне ствари. Наравно, у позитивном смислу. А њих, тих чудесних благослова Божијих, не недостаје. Напротив...
У ратом захваћеној Новорусији, православни верници све више размишљају о трагичном и чудесном догађају у Луганску, који је већ назван „Луганским чудом“. Наиме, приликом бомбардовања Луганска православни свештеник, отац Владимир, будући смртно рањен, клечао је на коленима и до последњег издисаја се молио да остале касетне бомбе, бачене из авиона, не експлодирају. „Усрдним молитвама умирућег свештеника Господ је пројавио чудо – неексплодирале бомбе лагано су падале на земљу“ – сведоче очевици
Празновање Преподобног Прохора Пчињског у њему посвећеном манастиру, праћено је обилним изливањем мира, какво није забележено у новијој историји ове светиње.
(Извод из истините и врло поучне приче) Када је кренула са причом, мени се, можда је то благо речено, заледила крв у жилама. Прво што ми је рекла јесте како ми се зову родитељи, затим, је наставила причу. И то не било какву, него као да је до тада ишла буквално на пола метра иза мене. Али, у детаље! Чак и ствари, за које сам био сигуран да их само ја знам.
У манастиру Самтавро у Грузији, на чудесан начин, појавио се лик преподобног Гаврила Ургебадзеа. Његова светост патријарх Илија II потврдио је да је реч о чуду Божијем.
Дођосмо у црквицу где су Мошти Светог Василија... А онда, клецнуле ми ноге као да ме је неко ударио иза колена и ја падох на колена и стадох плакати тако горко како, чини ми се, никада нисам у животу. Два пуна сата сам плакао у манастиру, где год да сам главу наслонио: мени, мушкарцу, плаче се неиздрживо јако. И онда се сетих речи оца Јоила док смо се путем пењали горе: „Ви не знате да је сваки камен овдје - Божански камен!“
Тако је одговорио Спаситељ наш онима који су тражили од Њега помоћ. И вера у Његову моћ помогла је свакоме ко му се обратио. Међутим, у овим речима откривена је и једна велика тајна нашег бића – како верујемо тако нам бива. Овде хоћу да испричам један истинит догађај, који се одиграо по жељи и вери једнога човека и који је потресао многа срца и узбудио многе душе.
Замироточила икона преподобног Сергија Радоњешког у Покровском храму града Смела Черкаске области у Русији
Многопоштовано и преузвишено, и по животу и по вери и по делима, је име светог Николаја мирликијског архиепископа, великог пастира и чудотворца. Овог угодника Божијег још за живота људи су сматрали светитељем и призивали у помоћ, како у великим мукама и невољама, тако и у малим, свакидашњим проблемима.
Појављивање Мајке Божије на Светој Гори је чест догађај. Једном или неколико пута у животу, у сну и на јави. Њу виђају многи светогорски подвижници. Али, када Богородица остави видљиви знак свог присуства – то је знак за неку поруку: упозорење, укор, милост.
Господ иде и куца на срце свакога човека. Ко Га чује и отвори му двери свога срца, Он ће ући и настаниће се у њему. То ради на различите начине са сваким човеком лично. Не понавља се. Многи су људи чули тај тихи глас Господњи и отворили му срце. Њихов живот више никада није био исти. Неки су склони да у томе виде чудо које је Господ учинио над њима.
Миа Милановић: Након што сам тражила помоћ од највећих стручњака из целог света, а доживела ово што се збило 11. Јула, моја изјава као детета показала се истинитом: “Бог је најбољи лекар у свемиру“. Моје чудо се догодило 11. Јула 2015. у Грчкој, али нико не зна када и где ће се његово или њено десити.
Подвижницима, који су аскетским начином живота прочишћени и освећени, Господ даје многе дарове, као велике знаке Његове љубави. Отац Исак (+1932) из манастира Дионисијата није био без ових благодатних дарова, који су докази живог присуства Божијег, а што нам је откривено многим, дивним догађајима из његовог живота.