Шта значи носити свој Крст?
Крст наш, то је наш живот. То су невоље и страдања земаљског живота, код сваког човека, његова лична. Други благочестиви подвизи, којима се тијело смирује и покорава Духу. То су грешне слабости или страсти, грешне навике код сваког човјека само њему припадајуће. Све наше особине и околности живота које нас чине таквима какви јесмо и које носимо собом, наш су Крст.
Зашто смо толико занемоћали?
Зашто смо толико данас занемоћали? Зашто су нам деца све болеснија? Зашто не можемо ни једним педагошким методом, ни једном социјалном, економском протезом да задржимо стихију и лудило? Све што смо зидали без Божијег благослова, без вјере – то ће пропасти. Тако бива свакоме ко живи верујући у себе, у своју силу а не у Бога Живога.
Царство Божије – присуство Христа
Јеванђелист Матеј бележи да је Христос, након хватања и затварања Часног Претече, напустио Назарет и отишао у Капернаум. Тада поче да проповеда јеванђеље о Царству, говорећи: Покајте се, јер се приближило Царство небеско. Хајде да видимо – шта је то Царство небеско које је Христос проповедао.
Лек против кривице
Царство Небеско је Узвишена Љубав, а нераскајана кривица представља препреку ка њему. Многи од нас су рођени с талентом да воле, као што је заповедио Господ. Потребно је дуго и упорно усвајати ову науку. Нажалост, нема школе у којој би нас научили љубави према ближњем... Али, постоји Божија Црква, постоји природа, и постоје деца. Исус Христос је рекао: „Ако се не обратите и не постанете као деца, неће вам се отворити Царство Небеско“.
Живети православно
Скоро је уобичајена формулација да смо православни Срби и да имамо што нико други нема: крштени у православној Цркви, крстимо се са три прста, славимо своје Крсне славе, боримо се за Крст Часни и Слободу Златну... А шта је са Христом? Шта са светом Литургијом? Да ли живимо по заповестима Христовим?
Саблазан
Према сведочењу светих Отаца, један од карактеристичних знакова да је дошао крај света биће језиви култ разврата, гнусног телесног уживања и неукротивог сладострашћа, који ће бити присутан свакодневно и на сваком месту. Хришћанине! Хришћанске жене, девојке, младићи, мушкарци! Размислите! Kуда срљате? Зар не видите и не чујете да већ цело човечанство игра како сатана свира. Зар не видите какве је природе култура која је преплавила свет?
Заробљеници виртуелног света
Има људи које су интернет, виртуелна стварност и дигитални уређаји заокупили до те мере да не једу, разбољевају се, имају огромне психичке проблеме. Зависност од таквих уређаја код њих је постала јача и од сексуалне жеље. Та силина отвара врата душе свакаквим мрачним силама и они постају заробљеници у свету у којем, заправо, не живе.
Сувишни људи
Препуни су наши градови и села маторих нежења, људи који ни у позним годинама нису остварили брак. То је постало општа појава. Али, то нису испосници који су дали завет безбрачности. Напротив. Слободни од брака, зрели мушкарци ни не мисле да на земљи живе благочестиво. Ни за кога не одговарају, ни о ком се не брину, само задовољавају своје страсти по избору.
Пост и наше време
На жалост, данас сав фокус поста стављамо само на храну. Тако смо дошли до парадокса да се православни верници не препознају по својим добрим делима, него по томе да ли посте или не. Тиме је опасно редукован наш хришћански идентитет, па се тако наш однос са ближњима завршава на осудама оних који не посте. Морамо поново пронаћи истинске димензије поста, а једна од њих се налази у Христовој заповести: Љуби ближњег свог као самога себе.
Бога не можеш познати испуњавајући правила
Када човек жели да поради на изграђивању себе, он неминовно чини једну грешку, коју су у прошлости, проповедајући морализам, чинили чак и хришћани у теолошким круговима и недељним школама. Другим речима, када неко приђе Цркви, такви хришћани му говоре: „Пазите да не чините ништа лоше, да не посећујете неприлична места и не изговарате скарадне речи“ – тиме се они баве.
Трансформација духа
Како променити себе, а не свет око себе, како трансформисати свест и дух. Промена особе почиње од чишћења огреховљене душе. Трансформација свести и ума, промена живота на боље, неће се десити ни кроз какву технику, већ само кроз једноставан и побожан живот. Да, никаква ти магија неће требати да промениш себе и живот око себе, осим молитве, поста, кајања, исповести и причешћа.
Да ли ће содома бити наш будући дом?
Апокалипса се мора испунити. Историја се не може променити, али се зло може зауставити. У свим ситуацијама хришћанин пре свега треба да остане хришћанин и да се потруди да његово срце буде она тачка у којој се небо спаја са земљом. Само хришћанин који је подвижник може да ослаби демонску силу и да разагна метафизичку таму којом је обавијена Земљина кугла.
Скромност је изнад врлине
Људско самољубље се најчешће испољава управо у свакодневном животу, у гостима, у хотелу, у ресторану док је скромност тежи облик испољавања добра. Човек који болесно размишља како да себе постави изнад другог, није способан за стваралачки рад. Такав човек показује не само морално него и умно заостајање.
За оне који никад нису постили
Када неко почне да пости због Христа, креће на четрдесетодневни маратон. Сваки дан постављени су изазови и, одговарајући на њих, сазнајемо ко смо: јадна, сладострасна звер или хришћанин? Не говоримо о томе да не једемо апсолутно ништа или стојимо на камену, већ о сталној будности у нашим срцима. А ако ни у Великом посту не можемо да живимо као хришћани, како онда да живимо у обично време?! Ако не можемо пажљиво да се молимо ни у Великом посту, да будемо уздржани и будни, како се онда молимо и о чему размишљамо у обичне дане?
О телевизији и серијама
Модерни човек на ТВ екран гледа као на врата кроз која улази у другу кућу, која му је постала као његова рођена. Он постаје сличан наркоману и пијанцу који се удаљава од себе самог, од људи који га окружују и од својих брига и тешкоћа. Тако екран човеку узима душу, цеди из њега сву снагу, а оно што му остаје, личи на грожђану комину од које је направљено вино.
Умемо ли да се молимо?
O разлозима зашто Бог не испуњава сваку молитву којом Му се ми обраћамо...
Старац Исихије - О благодати Божијој
Све животиње воле да се играју, а у нас гледају као у Бога, али пречесто виде самог сатану и онда се непријатељски односе према нама, а ако виде Христа у нама, онда почињу да се умиљавају. Пред великим Светитељима су се умиљавале најопасније животиње. Код Светог Серафима, великог руског старца, долазио је медвед, а код Светог Герасима Јорданског и Светог Саве Освећеног су боравили лавови.
Вера у Христа и(ли) вера у чудо
Чудо, схваћено као неки божански „трик“, изведен зато да би људи поверовали у Бога - не чини срж хришћанског доживљаја, хришћанског поимања чуда. Они који прихватају Христа, не чине то због чуда, него због љубави, прихватају Га и следе за Њим превасходно срцем. Управо такво разумевање хоће и тражи Сам Христос: „Ако Ме љубите, заповести Моје сачувајте...“ (Јн 14,15).
Толеранција или љубав
Толеранцијом модерни човек изражава своју спремност да трпељиво сапостоји са људима друге припадности, другачијих назора, ставова, начина постојања. Међутим, у духовном смислу то је веома плитко, јер је толеранција ограничена и у трену се може преокренути у своју супротност. Зато није довољно само трпети људе и њихове различитости, већ је потребно волети их истинском хришћанском љубављу.
Лечење од претеране разоноде
Деца на сваком кораку све више западају у зависност од многих страсти. Њихова личност је неисписана табла на којој сваки надражај оставља свој траг. Зато је веома важно знати због чега је и колико важан проблем дечјих облика зависности, каква је њихова духовна природа и како изаћи на крај с овим проблемом.