Шта је срећа?
Скоро да не постоји реч која је кроз историју човечанства доживела већу употребу од речи - срећа. Па ипак, чини се да ни један појам није више релативизован од овог. Ипак, људи скоро свих епоха, простора и култура под њом подразумевају слично стање. Шта хришћани нуде као објашњење?
Да љубимо једни друге
Сва суштина људског живота је у љубави. Христос нам заповеда да љубимо једни друге као што нас Он љуби. Уз то нас још подсећа да од ове љубави нико нема веће, да ко живот свој положи за пријатеље своје. Није битно шта ми о себи мислимо, Христови смо ако љубави у себи имамо. По томе ће сви познати да смо Његови ученици ако будемо имали љубави међу собом. То би требало да је сав програм и нашег народног живота.
Саблажњива заповест
Шта уствари значи Христова заповест "љуби ближњег свог као самога себе"? Да му купиш хамбургер? Да му даш новац? Понекад и то. Али, ако бол твог ближњег не може да се олакша ни хамбургером ни новцем, ако је то ван твоје моћи? Онда је једина ствар коју можеш да учиниш је да поделиш његову бол са њим. Мислим да је ово једина ствар за којом треба да жудимо и за коју треба да се боримо...
О духовном хлађењу
Сасвим недавно молитва, пост, дуге службе и ходочасничка путовања доносили су нам радост, али одједном се све променило. Вера је "захладнила", исте службе и молитвена правила су досадиле... Како и због чега се то догодило?
Нема Раја без страдања
Мученици су радо ишли на муке, чак и мала деца. Ко се не боји лава и џелата са секиром? Али, они нису гледали лава или џелата, већ Христа, Који се налазио иза лава или џелата и – нису се плашили. Сваки човек, кад му је тешко, треба да стави Христа као противтежу. Тек онда ће, као што је у Старом Завету Мојсије горку воду претворио у слатку, и вода искушења добити сласт, ако у њу ставиш Христа, ако Га се сетиш и ако Га ставиш испред себе.
Каквог Бога проповедамо нашој деци?
Данас видимо мноштво апатичних адолесцената који немају ни жељу, ни иницијативу да самостално живе и да нешто постигну у овом животу. То се углавном догађа „захваљујући“ осећањима безнађа, несигурности у себе, беспомоћности, које су посејали у дечије душе родитељи, наставници и друга одрасла лица око њих. Стварајући посебну психолошку атмосферу око деце, одрасли често лишавају децу вере у себе, у сопствене снаге, они не могу да пренесу деци веру у Бога зато што су и сами у дубини својих срдаца људи „неверујући“ или „селективно верујући“.
Живот и молитва су једно
Сваки пут кад се сретнете са овом или оном ситуацијом, ви сте онај кога је Бог ту ставио да послужите као Хришћанин, да будете део Тела Христовог и деловања Божијег. Уколико тако будете поступали, лако ћете се окретати Богу и говорити: Господе, просвети мој ум, учврсти и усмери моју вољу, дај ми срце пламено, помози ми! У другим тренуцима, моћи ћете да кажете: Господе, хвала!
Христос је близу!
Није Христос далеко. Ближи је од родитеља и пријатеља, ближи од дисања и од сваке помисли. Родитељи могу умрети, дисање може отежати, мисли могу лутати и никакве утехе не донети. Али Христос се спустио до сваког човека - до просјака, до разбојника, до смрти, до Ада и све је позвао у Своје Царство. И једнако и сада зове: „Ходите к мени!“
Помоћ неверујућем
Очигледна је потреба верујућих људи да и неверујући поверују у Христа. Међутим, та њихова потреба у практичном сусрету са неверницима не даје увек и добар резултат. Углавном су реакције верујућих ароганција према неверујућима и њихово осуђивање, или у тај сусрет уложе превише туге и жалости. Мали је број оних хришћана који тај однос устроје на најкориснији начин – молитвом.
Извор горчине
Замислите један извор, из кога би до подне извирала бистра вода, а од подне би текао гној. Таква су уста у човека, који се час моли Богу, а час псује. А нема народа међу хиљаде народа на земљи, који тако страшно псује као српски народ.
Опроштај
Чим схватимо да је у нашој моћи да опраштамо увек, сваки пут, свима и сваком, стећи ћемо слободу и унутрашњу снагу. Тек онда ћемо престати да будемо рањиви пред властитим незадовољством. Тек онда ћемо престати да будемо затвореници сопствене осетљивости. Више нећемо морати да будемо спутани због сопственог достојанства и части, плашећи се да сви око нас желе да нам их одузму. Можемо прихватити све људе, јер ако знамо како да опростимо све, више ником није могуће да нас повреди.
Грех – право ђавола над човеком
Ђаво не поседује никакву моћ и власт над човеком који је верник, који иде у цркву, који се исповеда и причешћује. Ђаво само лаје на таквог човека, као и безуб пас. Али, он има велику власт над човеком неверником коју му је предао власт над собом. Ђаво влада душом оном влашћу која одговара правима која му она сама даје.
Бескрвно мучеништво
Зашто постимо? То питање нама, хришћанима, често поставља свет. Често га и сами себи постављамо. Зашто постимо, уколико се не мењамо? Улазимо у пост и излазимо из њега непромењени? Зашто да постимо, ако се наш живот не натеже попут лука да избаци из себе стрелу молитве упућене Богу?
Како сазнати вољу Божју?
Најважније нам је да знамо шта је воља Божија, да се трудимо да је са спремношћу прихватимо, а онда ће нас сам Бог просветлити и указати начин како да је испунимо. Он је увек ту је и увек је спреман да нам у томе помогне. Дакле, како је саветовао свети Серафим Вирицки, „ми ћемо тражити помоћ од Бога... Не онако како ја желим, већ како Бог хоће“.
Снага речи
Постоји ли још нешто према чему се односимо тако олако као према речима? Реч, која нам се омакла, неће се тек тако распршити у ваздуху. Кад изађе из наших уста, она увек изузетно дубоко делује на људе који нас окружују, али и на оне који су далеко од нас. Сам Господ Исус Христос рекао је да ћемо за сваку испразну реч дати одговор на Страшном Суду. Зато је зненађујуће и поражавајуће до које мере људи не схватају огроман значај речи.
Радост у Христу
Бити Христов следбеник није лагана ствар. Уједно, много пута није ни посебно радосна ствар. Мучени смо сопственом природом, која се опире и не жели да прати Христове заповести, али, такође, мучи нас и непријатељ људског рода, који константно поставља препреке у свакодневици. Ипак, Бог нам је обећао да нас никада неће оставити, нити заборавити, тако да можемо слободно да се радујемо у Њему, ма какве недаће да нас опкољавају.
Чекајући Рај...
Навикли смо да желимо Царство Небеско само за оне који су умрли. Али Царство Небеско уопште није нека специфична стварност загробног живота. Пронаћи Царство Небеско значи вратити везу са Богом, ући у простор Духа Светога. То је задатак сваког хришћанина и решава се већ овде на земљи. Ономе ко га нађе, више није важно да ли је богат или сиромашан, здрав или болестан, млад или стар... Ништа му од овога не може одузети радост, или јој додати било шта. Царство Божије не односи се на земаљске ужитке, већ на праведност, мир и радост у Духу Светом.
Богати и богатство
Кроз сву историју човечанства, у свим његовом историјским периодима, можемо приметити једно својство човека које никада није слабило – жељу за богатством, за стицањем што више материјалних ствари. Да ли може ка Небу да стреми онај ко је својим богатством везан за земљу, онај ко не служи духу већ телу, живећи ради своје насладе и ужитка? Какав однос према богатству треба да има православни хришћанин?
Христос и његове паралеле
Иако су и највећи противници Христови били уверени у Његову јединствену вредност, као и Његов посебни положај у човечанству, ипак је покушавано да се у историји човечанства нађу такви људи који би својим животом и радом заслуживали веће дивљење и поштовање него Исус Христос.
У Господу нема принуде
Људи су створени са слободном вољом и могу да изаберу пут који им се свиђа: или пут милосрђа и љубави, или пут служења својим похотама и страстима. Христос, као Бог, могао би да примора све људе да Му се повинују, да их примора да напусте пут зла и неправде, али Он не жели да врши насиље над нама. Он у људским срцима тражи веру у Њега, љубав према Њему, слободно потчињавање Себи.