Прве благовеснице васкрсења
После Пресвете Богородице у хришћанској традицији жене мироносице постале су образац свакој Православној хришћанки. Оне су својим животом сведочиле не само еванђелску делатну љубав, него и чврсту веру у најтежим тренуцима. Када Спаситељ себе предаваше на жртву и када се апостоли од страха разбежаше, оне остадоше верне Господу.
Наш истински завичај
Веома често можемо код верујућих људи чути речи које казују да смо само странци на овој земљи; да је земља долина плача, а да је Небо место радости. Тешко је ово разумети људима који гледају голим оком, или чак телескопима. Али, онима за које је Христос почетак и крај, Небо са којег је Он дошао и на које се вазнео, представља праву и једину истинску отаџбину.
Васкрсење – смисао живота
Васкрсење Христово је најчудеснији догађај у историји људског рода који истовремено превазилази границе времена и простора у коме живимо. Син Божији постао је човек, пострадао на крсту и васкрсао у трећи дан, да би нама отворио врата вечног живота. Смрт није могла да држи у својој власти самог Животодавца Христа и зато је Христовим васкрсењем побеђена сила смрти. Физичка смрт и даље постоји као биолошки феномен, али за нас који верујемо у Христа онај који и умре у Христу вечно ће у њему живети. Истински живот је, дакле, за нас много више од биологије и хемије. То је тајна над тајнама и темељ наше вере православне.
Владика Николај: Велики петак
Сваке године на Велики петак Црква оживљава у нама догађај Христовог страдања на крсту за људске грехове. Величанствена тишина Великог петка најављује већ извојевану победу у космичкој битки Богочовека против Сатане и смрти. Злим људима ништа није тако мрско и одвратно као добар човек. А уколико пред собом имају човека без икаквог греха, онда постају гори од звери.
Зашто је Христос распет?
Да бисмо оговорили на питање које стоји у наслову текста, потребно је најпре одговорити на питање: Ко је распео Христа? Судећи по јеванђелским текстовима који о томе говоре, на ово питање није лако одговорити. Из њих се стиче утисак да се ради о сложеној политичкој игри у коју су укључени, како тадашњи јерусалимски центри моћи, тако и народ окупљен у Јерусалиму поводом празника Пасхе.
Зашто и како читати Свето Писмо?
Ако си тужан, у Светом Писму наћи ћеш утехе; јеси ли жалостан - радост; јеси ли гневан - укроћење; јеси ли сладострасан - целомудрије; јеси ли немудар - мудрост; јеси ли рђав - доброту; јеси ли злочинац - милост и правду; јеси ли човекомрзац -љубав. У њему ћеш наћи лек за све своје пороке и мане, и храну за све своје врлине и подвиге.
Једанаести час
Покајање нас припрема за Небо. Оно је стање духа и душе које вапије за Боголикошћу, вапије да се човек врати у оно стање каквим га је Бог створио, да буде целовит човек, као у Рају, да буде целовито у заједници са Богом, без примеса мрака и зла у себи.
Када достигнемо дно...
Прави однос са самим собом почиње када достигнемо дно. Када је човеку одузета лажна свемоћ. Када суперего почне да се раствара и распада. Када човек почне да осећа да су његови избори деструктивни. Тада почиње прави однос са нама самима. У Јеванђељу Христос каже - да бисте пронашли своју душу морате је изгубити. Какав је то губитак о коме Христос говори?
Мир Божији - драгоцено благо за човека
Божји мир се нуди сваком од нас. Црква је увек говорила са апсолутним поверењем и ауторитетом, јер има искуство у својим рукама. Бог је спасао човека, и велика је грешка мислити да постоји случај у коме Бог није у стању да нас спасе или да је могуће да злоба, лукавство и моћ моћних осрамоте Њега или да осујете Његово дело и провиђење. Победа припада Богу: „Ово је победа која је победила свет, наша вера“. Христос је победио свет, страх и стрепњу и предат нам је као наш једини и прави мир.
О окултној агресији
Ако немамо литургијски однос према Цркви и не читамо Свето Јеванђеље, знајте да је демон у нама, то знајте и тако провјеравајте себе. Нека Јеванђеље буде мало чешће испред ваших очију, као што узимамо топломјер да бисмо измјерили своју тјелесну температуру; питајте се кад сте задњи пут читали Јеванђеље, колико га често читате и са каквом пажњом. То ће показати температуру вашег духовног живота, то је ваш однос према Христу и запамтите да се демон боји ријечи Божје и труди се да је што је брже истисне из ваше свијести.
Како да задобијем смирење?
Смирење, послушање и пост рађају страх Божији, а страх Божији представља почетак истинске мудрости. Све што радиш, ради са смирењем како не би пострадао од својих добрих дела. Не мисли да већу награду добија онај ко се више труди. Онај ко поседује добру вољу, а уз то и смирење, чак онда када нема могућности да се много труди и када није искусан у нечему, спасиће се.
Удаљавање од хришћанске вере
Ако нисмо пажљиви према свом духовном животу, ако се свакодневно не хранимо - молитвом, духовним читањем, свесним напором да живимо животом љубави, милосрђа и саосећања кроз редовно испуњавање себе Божијим присуством и Благодаћу Божијом кроз Свете Тајне Причешћа и Исповести - ако, дакле, тако не хранимо свој духовни живот, он ће полако венути. Господ кроз светог Јована Богослова упозорава Цркву у Ефесу да је оставила „своју прву љубав“, а затим и ону у Лаодикији да ће је „избљувати из уста својих“ будући да је постала „млака“... Будимо зато и ми на опрезу, будни и пажљиви!
Држати се Бога у тешким временима
Свако од нас понекад поставља питања Богу у молитви и тражи објашњење за неке несрећне догађаје у свом животу или у животима својих ближњих. Понекад можда у томе и претерујемо, јер, живимо у палом свету, свету бола и патње, а бити хруишћанин не значи бити имун на свет. Ја не могу да дам значење још једној патњи. Ја чак не могу ни да гарантујем да ће моја сопствена патња имати смисао. Једино што могу да урадим је да то препустим Богу кроз молитву имајући на уму ове три ствари у тешким временима:
У Царство Божје нико није ушао живећи лагодно
Замислите да нам неко сад каже: Умрећеш за минут! Ако верујем да ћу сад угледати Христа Којег сам бар мало, по својим могућностима, заволео у свом животу, тражио Га и тежио ка Њему, онда ћу се заиста осећати мирно и то ће ми помоћи да савладам овај проблем. Али ако желимо друго, наше срце ће осетити тугу и имаћемо проблема.
Реч
Велика је сила речи, јер реч има силу и вечност у самом Богу који јесте Реч, који јесте Вечност и Смисао, Логос и сам Бог, који је Јединородни Син Божији, Господ Исус Христос.
Да ли је Православље једини ковчег спасења?
Православни хришћани који доследно чувају наше свето православно Предање никада себи не постављају ово питање. Другим речима, они чврсто верују да је Православље Црква Христова и Његових Апостола од почетка и непоколебљиво корачају ка остварењу највишег циља, а то је њихово духовно спасење. Јединственост Православља данас вам откривамо и кроз чудесне, а по мало и шокантне догађаје из живота Цркве у Африци.
Зашто поштујемо иконе
Понекад нас, православне хришћане, оптужују да смо идолопоклоници јер се поклањамо дрвету, како називају иконе. Зашто се у православљу утврдило иконопоштовање и шта за нас представља икона? Зар у Библији није забрањено поклањање идолима?
Вакцина против зла
Постоји закон: духовни живот не трпи празнину. Ако се не бавимо духовним васпитањем детета, његову душу заузима другачија духовност. Ђаво није бајка, то је реалност. Он неће седети скрштених руку, гледајући како се човек спасава. Али ради тога нам се и даје велико оружје: крштење и крст Господњи. На њему је написано: "Спаси и сачувај", и не сме се скидати, јер тиме себе лишавамо одбране и заштите.
Мученици Христови
Једна од најтеже схватљивих и прихватљивих вредности хришћанског живљења је, свакако, мучеништво. Историјски оптерећен велим страдањем наш народ, иако православан, није у стању да до краја схвати и прихвати васкрсну димензију страдања. А у страдању и мучеништву налази се, заправо, најузвишенији смисао припадања Христу васкрслом.
Дар вере
Вера најдрагоценији дар. Она нам даје исправан поглед на свет, открива смисао живота, охрабрује нас у тешким данима, весели срца наша, снажи нашу молитву, и чини доступном Божију бескрајну милост. Вера ће нам донети мир душе, радост и предукус већ постигнуте победе над злом која је Апостолима пружила толику утеху: „Јер све што је рођено од Бога побјеђује свијет; и ово је побједа која побиједи свијет - вјера наша“ (1. Јн. 5, 4).