Питање које Страшни суд неће заборавити
Уместо живота испуњеног успехом, друштво нас све чешће води ка празнини. Међутим, Страшни суд неће мерити наше титуле и богатство, већ само једно – колико смо љубави унели у животе других. Јер, једини исправан одговор на крају нашег пута биће живот посвећен служењу. То је пут истинске радости.
Ћорсокак
Сами стварамо своје слепе улице. Сами одсецамо излазе из њих. Али, милост Божја је толико велика да, чак и када се сви путеви одсеку и сви мостови спале, Господ отвара нови пут који води ка Њему и гради нови мост који нас повезује са Њим. Насупрот свим изгледима и под било каквим околностима, имамо шансу да искористимо ову чудесну прилику. Изгубивши све и лишени свега, тада морамо поставити једно једино и најважније питање: „Господе, шта очекујеш од мене? Шта да радим да бих Ти угодио?“
Несаница: Благослов у тами
У тишини несанице, човек се не сусреће само са умором, већ са сопственом дубином. То је сурова школа самоће у којој се најлакше налази пут ка Богу. Кроз немир ноћи откривају се заборављене ране, али и светлосни зраци савести који лече. Многи су управо у тим часовима без сна први пут завапили – и нашли Онога кога нису могли чути док су спавали.
Тишина која рађа светост: Свети Јоаким и Ана у светлу данашњег човека
Док свет јури за видљивим успесима и резултатима, живот Јоакима и Ане, које данас прослављамо, открива моћ невидљивог. У њиховој свакодневној борби и чежњи за дететом рађа се сила која преображава време, дом и будуће генерације. Радост и вера које су оставили нису само успомена - већ тајна која наставља да дели светлост и мир, и у данашњем свету препуном немира.
О Пресветој Богородици и тајни човечанства
Зашто Православна Црква слави Рођење Пресвете Богородице, догађај о коме Свето Писмо не говори ништа? Овај празник открива дубоку тајну: Богородица није само чисти плод људске историје већ и тријумф Божије замисли о човеку. Кроз њен живот, и у њеном рођењу, Црква види наш пут ка Христу и открива истинско призвање човечанства.
Вера у доба мрака: Зашто је светлост прогнана?
Свет више не расправља – он се судара. На једној страни стоји идеологија која брише корене, веру и идентитет; на другој, тишина која чува крст, породицу и светлост која није од овог века. То није борба за власт, већ за душу човека. У овом судару светова, Истина не виче – она стоји.
Анђео чувар – мит, симбол или стварност?
Неко нас чува, и онда кад мислимо да смо сами. Не видимо га, не чујемо, али га понекад осетимо – у тренутку мира, у гласу савести, у избегнутој несрећи. Анђео чувар није бајка, већ тихи сведок нашег живота, који прати човека од крштења до смрти. И кад све утихне, он остаје...
Старац Тадеј: Да срце, ум и воља постану једно
Дух не спава – он непрестано живи, тка и прима, чак и кад тело мирује. Светлост Божија не може се примити подељеним срцем, већ само кроз љубав која преображава човека у целину. После смрти, душа наставља пут ка ономе чему је стремила на Земљи – ка светлости или сенци, ка сродним душама или духовној самоћи. Космос одговара на мисли, а човек својим избором налази свој дом у дому Оца – у стану који је сам припремио.
Снага у слабости: Како страдање и молитва откривају Божји промисао
Живот нас често изненади болом и тешкоћама. Када се то догоди, многи се питају: „Зашто се ово дешава баш мени? Међутим, управо у тим тренуцима слабости и страдања, можемо открити невероватну снагу. Апостол Павле пише: „Моја сила се у слабости показује“. Зато само прихватање воље Господње ослобађа од страха и води ка истинској радости душе.
„И у добру и у злу“ – Православни поглед на брачну кризу
Љубав у браку није осећање које траје, већ одлука која се обнавља. Када блискост утихне, а тишина постане свакодневица, управо тада почиње подвиг верности. Брачна криза није знак краја, већ позив на дубљи духовни почетак. У свету где се све мери успехом, брак остаје простор где се учи жртва, трпљење и љубав која води ка Вечности.
Срећна Нова година: тајна 14. септембра
Док се свет припрема за прославу Нове године 1. јануара, Црква своју годину почиње у тишини, 14. септембра. Овај датум није случајно изабран, већ симболизује почетак новог духовног циклуса, укорењеног у библијској традицији и историји хришћанства. Уместо буке и ватромета, овај празник нуди прилику за размишљање о времену као Божијем дару и позив на обнову срца, а не само календара.
Појас Пресвете Богородице – невидљиви штит верних
Појас Пресвете Богородице представља вечни симбол заштите, милости и непрестане Божје љубави. Његова чудотворна моћ, кроз векове потврђена бројним исцељењима и чудесним догађајима, повезује прошлост и садашњост. Чак и у савременом животу, препуном стреса и неизвесности, он остаје духовни мост који омогућава унутрашњи мир и блискост с Пресветом Богородицом. Празник 13. септембра истиче снагу вере и значај молитве као пута ка духовној равнотежи.
Не бојте се оних који вам могу убити тело...
Наша света Црква се 13. септембра сваке године молитвено сећа и прославља успомену на пострадале и пред Господом просветљене Свете Новомученике Јасеновачке. Овај празник у свима нама буди посебне осећаје, јер Јасеновац је друго Косово, српски Јерусалим који не смемо да заборавимо. Данас се духовна туга и радост међусобно се прожимају, јер се сећамо страдалих предака који су на окрутне начине изгубили своје овоземаљске животе, али се радујемо што су они наши молитвеници пред Господом молећи се за спасење нашега рода.
Свети Јован Крститељ – Претеча и у Аду
Свети Јован Крститељ је читавим својим животом био претеча Христова. На земљи је позивао на покајање и припремао људе за долазак Спаситеља, а након свог усековања отворио је пут новој мисији. Сишавши у Ад, он је и тамо постао гласник Царства Божијег – доносећи душама које су чекале Искупитеља вест о близини спасења. Тако је његова смрт постала почетак Јеванђеља за оне у тами.
Време Откривења
Архиепископ новогрудочки и слонимски Гуриј (Апалко): Чини се да се точак Апокалипсе креће огромном брзином. Људска права, поштовање верских слобода, о чему Америка и Европа причају од јутра до мрака, само је празна фраза. Данас сатанизам хара светом, а само светиње и молитве монаха сметају и спутавају атеисте. Јер монаси су, по речима светог Пајсија, редовна војска Христова. Како то плаши трули духовно безбожни свет!
Угледајмо се на Христа
Право хришћанство мери се животом по угледу на Христа, а не навикама савремених људи. Тамо где је Његов живот светлост, наше „хришћанство“ често открива сенку и лаж. Зато једино гледање у чисто огледало Христовог живота може преобразити душу и повести је ка спасењу.
Библија – уџбеник живота и чудо Божијег стварања
Планета није играчка и ни једна животиња није „ресурс“. Сва створена бића имају своје место у Божјем плану, а свака неправда оставља вечни печат. Свако уништавање има цену која одјекује у вечности. Човек ће полагати рачун за сваки бол који нанесе ономе што је Бог створио – и то је суд који неће избећи.
Добро по човеку и Добро по Богу
Да ли је довољно бити „добар човек“? Да ли је жртва за ближњег, помоћ сиромашном, храброст и милосрђе – довољна улазница за Царство Небеско? Одговор Јеванђеља је изненађујући: све што није рођено из вере и благодати, колико год изгледало узвишено, остаје људско и земаљско. Само Христос мери истинску вредност добра.
Идеологија уместо толеранције: О парадама „поноса“
Данас се многе интимне ствари износе на улице, постајући јавни спектакл и идеолошка платформа. „Параде“ поноса нису само питање личних слобода, већ јавна демонстрација новог система „вредности“ који настоји да редефинише човека, брак и породицу. Уместо толеранције, циљ је промовисање новог погледа на људску природу. Сведочење истине мора се водити мирно и без страха, јер истина се брани сведочењем, а не агресијом.
Два лица љубави: световна илузија или духовна стварност?
У наше време људи се врло често варају, мислећи да је потребна само жеља и мало напора да би почели да воле своје ближње хришћанском љубављу. И читав свет је опијен идејом апстрактне човечанске љубави и нада се да ће тако разрешити своје ужасне противречности. Међутим, да ли је љубав на коју позива свет и којој учи Црква једна иста?