Са вером, без панике!
“Не пада снег да помори свет него да свака зверка покаже свој траг” сведочи мудра народна изрека. Она, заправо, најсажетије говори о догађајима кроз које се у трену осликава стање једног народа. Управо је ово што нас је задесило ових дана непромашив показатељ где се и ми као православни хришћански народ налазимо у односу на Онога чије име носимо – Христа Спаситеља.
Смирење Христово
Он је и милостив и силан; и јак и смирен. Његова кротост нас повремено спречава да у Њему видимо Судију. Његова једноставност у први мах разоружава, а касније веома плаши. Он не воли да спознају о Себи шири кроз спољашње ефекте налик на земаљску славу и величину, већ кроз снагу речи и дела, која чине Његове слуге: апостоли, јеванђелисти и праведници.
Нема греха који је већи од љубави Божје
Ми не идемо у Рај зато што не грешимо. Знајте да је једини безгрешан био Христос и нико други. Не идемо у Рај зато што не чинимо грехе. Док смо живи и док су нам очи отворене, грешимо. Отићи ћемо у Рај, јер се свим силама трудимо да постанемо оно што Христос жели да будемо и овај напор ће нас спасити. Да ли можемо победити искушење греха или не, не зависи од нас, него од Божје благодати.
За чим ћемо жалити?
Оно што привлачи срце, на то се и троши време. Ако је срце окренуто Богу, наћи ће се време за молитву. Ако у њему нема жеље за Богом, неће ни бити времена за разговор са њим. Ако не постоји срдачна жеља за разговор са породицом, неће се наћи време за то. Тако је у свему. Интересантно је како алкохоличари, наркомани, сви који робују некој страсти увек нађу време да тој страсти удовоље.
Врата у живот
Хришћанство никада не противречи животу, него само греху. Сећање на смрт, о коме говоре учитељи Цркве, не противречи животној активности, већ активности греха. Огреховљено осећање заиста мрзи сећање на смрт зато што је и сећање на плату за грех, на крај свих илузија, обмане зла, његових варљивих радости, којима зло саблажњава на земљи људску душу, одвлачећи је од Бога и Његове правде.
Утеха у жалостима
Ако си истински хришћанин, онда би требало да знаш следеће: када имаш жалости, знај да те Господ није заборавио и да мисли о теби; и можеш бити сигуран, да ти неће послати више искушења, него што можеш поднети, а да ће заједно са искушењем, послати и олакшање.
Одласци код врачара и психички проблеми
Да су одласци код врачарa, гатара, “видовњака”, “исцелитеља” и погађача будућности веома опасни у духовном смислу, јер одрођују човека од Бога и кидају везу са Њим, неспорно је и познато, макар црквеним људима. Али, какве везе одласци код врачара, гатара, спиритиста и окултиста различитих врста имају са психолошким проблемима, то је огромном броју неупућених велика непознаница.
Како су мошти Светог Николе доспеле у Бари?
Становници Барија су сањали да виде мошти Светог Николаја у свом граду. Био им је потребан им је заштитник на мору. Међутим, поседовање моштију Светог Николе био је сан не само становника Барија, већ и њихових вечитих ривала на мору – Млечана, Ђеновљана и становника Амалфија. Данас хиљаде ходочасника из целог света хрле у италијанске градове Бари и Венецију, у хришћанске цркве где се сматра да се налазе мошти Светог Николаја Мириликијског
Скрушеност спасава од ђавола
Све почиње са сумњом, наставља запиткивањем и пребацивањем, а онда следи – осуда. После изрицања осуде више ништа није као што је било. Следе контраосуде, зла крв струји брачним животом и све се завршава распадом брака и породице. Ово би могло да представља матрицу начина на који лукави непријатељ човека засејава смутњу у брачне односе. Тако ђаво разбија породице.
Око нас огањ, а у срцу мир…
Велика искушења Господ допушта да бисмо видели како можемо, и у тешким испитивањима - ако јесмо Христоносци - остати мирни и спокојни. Ако будемо тако искушавани отпадали од вере, то ће бити пораз најстрашнији јер смо, поред Бога Који је са нама, ради нас и у нама, изневјерили завјет дат на крштењу, не вјерујући да ће Он бити са нама у све дане до свршетка века.
Сила промене
Јеванђеље бележи чудесне приче пуне вере и наде у силу и снагу Исуса Христа да промени живот људима. Оно што је радио некада, Он може и данас учинити за сваког од нас – исцелити и дати наду, преобразити и дати нови живот, чак и у наизглед немогућој ситуацији. Христос, Велики Лекар и Исцелитељ, спреман је да промени наше животе али је питање да ли ми желимо да будемо исцељени.
Вера твоја спасла те је
Христос је са Својом Божанском Силом сав на земљи, и Његова Сила откривена је за служење људском роду. Нека дође ко год хоће, нека узме и искористи! Тако је и крвоточива жена одлучила да додирне Христа. Пламен вере она је уложила у додир, као да је уложила себе целу. Изгорећу, али ћу се спасити. И шта додати реченоме? Осврни се, зар ниси и ти много претрпео у животу? Ниси ли због грчевитог хватања за земаљско доспео у још гори положај? Моли се Учитељу да ти да смелост вере да се бациш к Њему без остатка, да привучеш на себе изливање Божанске силе и чујеш благи глас Небеског Оца: "Вера твоја спасла те је; иди с миром, и буди здрав од болести своје".
Без чега свет не може да постоји
Оци Цркве кажу да свет постоји док се у њему служи Света Литургија. И као што је обављање Литургије највећи догађај у животу целог света, тако се и наше учествовање у Светој Литургији може назвати највећим догађајем у нашем животу. Кад кажем „учествовање“ под тим не подразумевам да само стојимо у храму, слушамо, гледамо и пратимо шта се дешава на служби. Не, говорим о нашем стварном учествовању у главном догађају Литургије – о Причешћивању Светим Тајнама Христовог Тела и Крви.
Како постити?
Пост никако не смемо одвајати од Свете Литургије, он је неизоставно један њен нераскидиви део. Прво послушање у Рајском Врту, првим људима, био је пост, уздржање (Пост 2,16-17), а и сам Спаситељ је давао поуке о посту (Мт 17,21). Када данас кажу како пост није услов за Свето Причешће, рекао бих да апсолутно јесте, у смислу да хришћани непрекидно посте и у току поста и ван постова. Наравно, постоје они који све везују за телесни пост и којима је то једини услов за приступање Светим Тајнама Христовим и такви су у великој заблуди.
Беседа о крајњој победи добра
Вара се ко мисли да Црква бива с временом сиромашнија и слабија. Напротив, из дана у дан Црква бива богатија и јача. Она се богати и јача множином нових факата, нових доказа о победи добра над злом. Црква Христова расте. Сви људи који верују у крајњу победу добра јесу живе стене, из којих је саграђена Црква Христова.
Права љубав
Људи чешће говоре о ономе што мисле него о ономе што осећају. И то ствара дистанцу, отуђеност између људи. А између најближих људи треба да постоји такво поверење да се не плашимо говорити о својим осећањима. Тиме блиски људи постају још блискији. Када с неким поделимо нешто скривено, постајемо своји. Почињете да разумемо једно друго, сукоби су све ређи и ређи. Постајемо јачи и заједно растемо.
Бог је једноставан
Људи су комплексни, али нису комплексни зато што се састоје од тела и душе и због тога што имају пуно органа, већ зато што имају пуно потреба. Али Бог није једноставан и некомпликован на начин како неки филозофи сматрајау да је Он чиста енергија. Бог је једноставан јер Њему ништа није потребно, односно Он све има и није му потребно да ишта стиче.
Духовно виђење
Колико год звучало разочаравајуће, мора се рећи да је међу нама веома мало духовно освешћених људи, насупрот огромној већини духовно слепих. Задатак је нашег светог Православља уздизање човека из стања пада, преображај старог у новог човека, какав је Исус Христос, тј. обожење човека кроз Христа. То и није ништа друго до повратак духовног вида људима без којег нема ни познања сопственог живота.
Божићни пост: Зашто постити више од раних хришћана?
То што нас пост припрема за сусрет са Богом није ништа ново за нас, али заборављамо да сусрет са Богом није само радост, већ и суд. Данас је и даље наш сопствени избор да се припремимо за ову пресуду. Још имамо времена за то и треба га паметно искористити. Доћи ће време када ће постојање Бога постати непроменљива, непремостива чињеница за све људе. Тада ће се сви, без обзира на лични избор, наћи на суђењу.
Ткање Божије
Један кројач дошао је до такве мудрости која остаје сакривена и највећим филозофима. Кад је осетио да се ближи смрт позвао је свог сина и оставио му савет злата вредан. „Сећаш ли се, Спаситељ је наш имао је хитон, несашивен, из комада, једна тканина одозго до чланака“, рекао је. „Ето, тог хитона, треба да се сетимо. Сви смо ми – нити његове и до смрти смо позвани да урастемо у њ. Сети се тога. То је Божије ткање. Чувај га у земном животу: сваку нит јачај, од срца се за њу брини. Срце слушај више од свега осталога. За шта се срце заузме, то и чини. И све ће бити како ваља“.